Приче Соломонове 14:25-35
Истинољубив сведок спасава животе,
а лажљиви слаже чим зине.
У богобојазности је поуздање јаком
и уточиште деци његовој.
Врело је живота богобојазност
и одвраћа од смртних замки.
Царева је слава у мноштву народа,
а кад живља нема, тад владар пропада.
Ко се споро срди врло је разборит,
а ко брзо плане велича безумље.
Здраво срце – здраво тело;
љубомора – трулеж у костима.
Ко тлачи убогог срамоти му Саздатеља,
а слави га онај што се убогом смилује.
Опаки ће срушен бити опакошћу својом,
а праведник и у смрти уточиште има.
Мудрост почива у срцу разумног човека,
чак је и у нутрини безумника обелодањена.
Праведност уздиже народ,
а грех је срамота народу.
Цар поштује слугу што честито ради,
а гневан је на онога што ради срамотно.