Приче Соломонове 1:20-33
Мудрост прекорева
Мудрост по улицама виче,
по трговима диже глас свој;
по раскршћима, у највећој вреви објављује,
на улазима градских врата казивања своја даје:
„Докле ћете, лаковерни, волети лаковерност;
докле ћете, ругачи, у ругању уживати;
докле ћете, тупоглави, мрзети знање?
Обратите се по прекору моме.
Ево, излићу вам духа свога,
објавићу вам своје речи.
Јер ја сам вас звала, а ви сте се оглушили,
пружала сам руку, а нико марио није;
све моје савете сте занемарили
и прекоре моје нисте прихватили.
Сада ћу се и ја смејати пропасти вашој,
ругаћу се кад буде дошла страхота ваша;
кад ваша страхота прође као разарање
и пропаст ваша као олуја када хучи,
када вас задесе мука и невоља.
Тада ће ме звати, а ја се нећу одазивати,
тражиће ме жељно ал’ ме неће наћи.
Зато што су мрзели знање
и нису изабрали богобојазност;
мој савет нису послушали
и одбацили су сваки мој прекор.
Зато ће јести плод свог пута,
прејешће се савета својих.
Јер лаковерне ће упропастити отпадништво,
а будале сатрће лакомисленост.
А ко мене слуша живеће спокојно,
сигуран, без бојазни од недаћа.“