4. Мојсијева 4:1-49
Катов род
Господ рече Мојсију и Арону: „Попиши Катове потомке између Левијевих потомака према њиховим родовима и очинским домовима, између тридесет и педесет година, све који су способни за службу, који ће вршити службу у Шатору од састанка.
Ово је служба Катових потомака: да се брину за најсветије ствари у Шатору од састанка. Кад табор креће на пут, нека Арон и његови синови скину преградну завесу и њом покрију Ковчег сведочанства. Нека преко њега ставе покривач од фине коже, а одозго нека простру тканину, потпуно љубичасту. Затим нека му провуку дршке.
Преко стола за принесене хлебове, нека простру љубичасту тканину, па нека ставе на њега зделе, посуде за кад, ведра и крчаге за жртве изливнице. Нека хлеб стално стоји на њему. Преко њих нека простру пурпурну тканину и прекрију то покривачем од фине коже. Потом нека му провуку дршке.
Затим нека узму љубичасту тканину и покрију свећњак за светло и његове жишке, његове усекаче, његове подметаче, и све посуде за уље, које служе за његову употребу. Нека га са свим његовим прибором завију у покривач од фине коже и ставе га на носиљку.
Преко златног жртвеника нека простру љубичасту тканину, и покрију га покривачем од фине коже. Онда нека му провуку дршке.
Нека узму све посуде за службу које се користе у Светињи, па нека их ставе у љубичасту тканину и покрију их покривачем од фине коже. Потом нека их ставе на носиљку.
Нека уклоне пепео са жртвеника, и простру преко њега скерлетно платно. Онда нека ставе на њега сав прибор за његову употребу: кадионице, виљушке, лопатице, котлиће и све посуде за жртвеник, па нека преко њега простру покривач од фине коже и провуку му дршке.
Након што Арон и његови синови заврше с покривањем Светиње и свих светих посуда приликом поласка табора на пут, нека дођу Катови потомци да их понесу. Ипак, нека не дотичу свете ствари, да не погину. То су ствари у Шатору од састанка које ће носити Катови потомци.
А Елеазар, син свештеника Арона, нека се стара за уље за светло, за миомирисни кад, за дневну житну жртву и уље посвећења, за цело Пребивалиште и све што се налази у њему, и за Светињу и њене посуде.“
Господ рече Мојсију и Арону: „Не допустите да буду истребљени племенски родови Катових потомака између Левита. Овако поступајте с њима да остану у животу и не изгину кад приступају Светињи над светињама: нека дођу Арон и његови синови и свакоме одреде шта ће радити и носити. Они нека не улазе да гледају свете ствари, да не би изгинули.“
Гирсонов род
Господ рече Мојсију: „Попиши Гирсонове синове по њиховим отачким домовима и њиховим породицама. Попиши оне од тридесет година па навише, све до педесете године, све који су способни за службу, који ће обављати службу у Шатору од састанка.
Ово је служба Гирсонових родова, како ће радити и шта ће носити: нека носе завесе Пребивалишта и Шатор од састанка, његов покривач и покривач од фине коже, који иде преко њега, и преградну завесу на улазу у Шатор од састанка; затим дворишне засторе на улазу од дворишта што је око Пребивалишта и жртвеника, његове конопце и сав прибор за њихову употребу. Они ће радити све што треба урадити око тих ствари. Све што треба носити и урадити, биће дужност Гирсонових потомака, по наредби Арона и његових синова; предај им у надлежност све што треба да носе. То је служба Гирсонових потомака у Шатору од састанка. Њихове дужности биће под надзором Итамара, сина свештеника Арона.
Мераријев род
Потом попиши Мераријеве потомке по њиховим родовима и отачким домовима. Попиши оне од тридесет година па навише, све до педесете године, све који су способни за службу, који ће обављати службу у Шатору од састанка. Њихова дужност је, поред свих осталих дужности у Шатору од састанка, да носе: даске за Пребивалиште, његове преворнице, стубове и постоља; стубове око дворишта и њихова постоља, њихове кочиће, њихове конопце, и сав њихов прибор за сваку њихову употребу; наброј по имену предмете које су дужни да носе. Ово је служба родова Мераријевих потомака, према свим њиховим службама у Шатору од састанка, под надзором Итамара, сина свештеника Арона.“
Број пописаних Левита
Тако су Мојсије, Арон и кнезови заједнице пописали Катове потомке по њиховим родовима и отачким домовима, од тридесет година навише, па до педесет година, све способне за службу у Шатору од састанка. Број пописаних по њиховим родовима био је две хиљаде седам стотина педесет. То је број пописаних Катових родова, свих оних који су служили у Шатору од састанка. Њих су пописали Мојсије и Арон, као што је Господ заповедио преко Мојсија.
Гирсонови синови су били пописани по њиховим родовима и отачким домовима, између тридесет година навише, па до педесет година, способних да обављају службу у Шатору од састанка. Број пописаних по својим родовима и отачким домовима био је две хиљаде шест стотина тридесет. То је број пописаних Гирсонових синова, свих оних који су служили у Шатору од састанка. Њих су пописали Мојсије и Арон, по Господњој заповести.
Пописаних из родова Мераријевих синова према својим родовима и отачким домовима, између тридесет и педесет година, свих способних да обављају службу у Шатору од састанка; пописаних, дакле, по њиховим родовима, било је три хиљаде две стотине. То је број пописаних Мераријевих синова које су пописали Мојсије и Арон, као што је Господ заповедио преко Мојсија.
Број пописаних Левита, које су пописали Мојсије, Арон и израиљски кнезови по њиховим родовима и отачким домовима, између тридесет и педесет година, који су били способни за службу служења и службу ношења у Шатору од састанка; тих пописаних било је осам хиљада пет стотина осамдесет. Сваки од њих је био пописан према своме служењу и ношењу, онако како је Господ заповедио преко Мојсија.
4. Мојсијева 5:1-10
Закон о обредној нечистоћи
Господ рече Мојсију: „Заповеди Израиљцима да удаље из табора свакога ко је губав, свакога ко има излив, и свакога ко се онечистио о мртваца. Удаљите из табора како мушко тако женско, да не онечисте њихов табор усред кога ја пребивам међу њима.“ Израиљци учине тако; удаљили су их изван табора. Како је Господ рекао Мојсију, тако су Израиљци учинили.
Признање греха и откупљење
Господ рече Мојсију: „Реци Израиљцима: ’Кад мушкарац или жена учини какав грех против другога, те се изневери Господу и навуче на себе кривицу, нека призна свој грех који је учинио. Затим нека да пуну накнаду за свој преступ, и нека дода на то једну петину ономе коме је скривио. Али ако тај човек нема рођака коме би припала накнада, нека се накнада да Господу на име свештеника, осим овна – откупнице којом ће се извршити откупљење за њега. Од свих светих приноса које Израиљци доносе свештенику, нека свака жртва дизаница припадне њему. Њему, дакле, нека припадну свети приноси сваког човека; што год је дано свештенику, нека припадне свештенику.’“
