4. Мојсијева 23:27-30
Валамова трећа прича
Валам рече Валаку: „Хајде да те одведем на друго место; можда ће Богу бити по вољи да ми их прокунеш оданде!“ Валак поведе Валама на врх Фегора који се надвија над пустаром.
Валам рече Валаку: „Подигни ми овде седам жртвеника и припреми ми седам јунаца и седам овнова.“ Валак је урадио како му је Валам рекао, и принео седам јунаца и седам овнова.
4. Мојсијева 24:1-25
Кад је Валам видео да је Господу по вољи да благосиља Израиља, није више ишао да тражи знамења као претходна два пута, него се окренуо лицем према пустињи. Кад је Валам погледао, видео је како Израиљ логорује по својим племенима. Тада је Дух Господњи дошао на њега, па је изрекао своју причу. Рекао је:
„Пророштво Валама, сина Веоровог,
пророштво човека, који јасно види,
пророштво онога што речи Божије чује.
Он виђење прима од Свемоћнога,
на тло пада очима отвореним.
Како су ти дивни шатори, Јакове,
и твоја боравишта, Израиљу!
Као потоци гранају се,
као вртови покрај реке,
као алоје које Господ посади,
као кедрови што су покрај воде.
Вода ће потећи из његових ведара,
потомство му бити над многим водама.
Цар ће му се уздићи над Агагом,
и царство се његово узвисити.
Из Египта Бог га је извео,
он је њему као рози биволови.
Непријатеље ће своје прождрети,
кости им сломити,
стрелама их пробости.
Спустио се као лав,
легао је као лавица;
ко сме њега да изазива?
Блажени да су који тебе благосиљају,
проклети да су који тебе проклињу!“
Ту се Валак разгневи на Валама, пљесну дланом о длан, па рече Валаму: „Позвао сам те да прокунеш моје непријатеље, а ево, ти си их благословио сва ова три пута! Одлази сада у своје место! Рекао сам да ћу те богато наградити, али Господ ти је ускратио награду.“
Валам одговори Валаку: „Зар нисам рекао и твојим гласницима које си послао: ’Да ми Валак да своју кућу пуну сребра и злата, не бих могао да прекршим заповест Господњу, како бих на своју руку учинио било добро, било зло – говорићу оно што ми Господ буде рекао’? А сад, ево, идем своме народу, хајде да ти саопштим шта ће овај народ учинити твом народу у последњим данима.“
Валамова четврта прича
Тада Валам изрече своју причу:
„Пророштво Валама, сина Веоровог,
пророштво човека који јасно види,
пророштво онога што Божије речи чује,
и познаје мудрост Свевишњега.
Он виђење прима од Свемоћнога,
на тло пада очима отвореним.
Видим га, али не у садашњости,
посматрам га, али не из близа.
Звезда ће изаћи од Јакова,
жезло се подићи од Израиља;
он ће сатрти крајеве моавске,
и разбити Ситове потомке.
Едом ће постати туђа имовина,
Сир, душман његов запоседнут биће,
кад Израиљ наступи са силом!
Владар ће од Јакова изаћи,
и истребити преживеле из града.“
Валамова пета прича
Затим је погледао према Амалику и изрекао своју причу:
„Амалик је био први међу народима,
али му је крај у пропасти.“
Валамова шеста прича
Онда је погледао према Кенеју и изрекао своју причу:
„Чврсто стоји твоје станиште,
гнездо24,21 Реч за гнездо звучи слично као Кајин, што је игра речи у јеврејском. твоје на стени почива.
Но, Кенеј ће бити истребљен,
кад га Асирија у робље одведе.“
Валамова седма прича
Поново Валам изрече своју причу:
„Јао! Ко ће преживети кад Бог учини ово?
Бродови ће доћи из Китима,
али ће и он пропасти заувек,
кад покори Асирију и Евера.“
Потом Валам устане и врати се у своје место, а Валак оде својим путем.
4. Мојсијева 25:1-18
Израиљ се одаје идолопоклонству
Док је Израиљ боравио у Ситиму, народ је почео да блудничи с Моавкама. Оне су позивале народ да приноси жртве њиховим боговима, а народ је јео и клањао се њиховим боговима. Тако је Израиљ пристао уз Вал-Фегора. Зато је плануо Господњи гнев на Израиља.
Господ рече Мојсију: „Узми све старешине народа и повешај25,4 Постоји неколико могућих превода речи којом се описује извршење смртне казне: вешати, набити на колац, јавно осрамотити (Септуагинта). их усред бела дана пред Господом, да се Господњи гнев одврати од Израиља.“
Мојсије рече Израиљевим судијама: „Нека свако од вас побије оне своје људе који су пристали уз Вал-Фегора.“
Док су они плакали код улаза у Шатор од састанка, дође неки Израиљац и доведе једну Мадијанку својој браћи, на Мојсијеве очи и на очи све Израиљеве заједнице. Кад је то видео Финес, син Елеазара, Ароновог сина, устао је и напустио заједницу. Узме он копље у руку, оде за Израиљцем у шатор и обоје их прободе, и Израиљца и жену, њу кроз стомак. Тако је престала пошаст међу Израиљцима. Од пошасти је изгинуло двадесет четири хиљаде.
Господ рече Мојсију: „Финес, син Елеазара, Ароновог сина, је одвратио мој гнев од Израиљаца, јер је својом ревношћу показао моју ревност међу њима, па нисам истребио Израиљце у својој ревности. Зато му реци: ’Ево, с њиме склапам савез мира. То ће њему и његовом потомству после њега бити савез трајног свештенства, због тога што је био ревностан за свога Бога и извршио откупљење за Израиљце.’“
Име погубљеног Израиљца, који је био убијен са мадијанском женом, било је Зимрије. Он је био син Салуа, кнеза једног од Симеунових отачких домова. Име Мадијанке која је била убијена било је Хазвија. Она је била ћерка Сура, племенског главара једног рода у Мадијану.
Господ рече Мојсију: „Нападни Мадијанце и побиј их, јер су вас завели у случају Фегора и њихове сестре Хазвије, ћерке мадијанског кнеза, која је била убијена у време пошасти која се догодила због Фегора.“
