4. Мојсијева 21:4-35
Бронзана змија
Са горе Ор су се запутили путем према Црвеном мору, да би заобишли едомску земљу. Али народ је на путу постао нестрпљив. Тада је народ рекао против Бога и против Мојсија: „Зашто сте нас извели из Египта? Да помремо у пустињи? Јер нема ни хлеба ни воде, а ова јадна храна нам се огадила.“
Тада је Господ послао на народ отровне змије21,6 Дословно: огњене змије. Израз највероватније означава отровне змије.; оне су их уједале, па је помрло много народа у Израиљу. Народ је дошао к Мојсију и рекао: „Згрешили смо кад смо говорили против Господа и против тебе. Помоли се Господу да уклони змије од нас!“ Мојсије се помолио за народ.
Господ рече Мојсију: „Направи змију отровницу и постави је на стуб. Буде ли ко уједен, нека погледа на њу и преживеће.“ Мојсије направи бронзану змију и постави је на стуб. И кад би змија ујела неког, тај би погледао у змију и оздравио.
Пут за Моав
Израиљци су наставили и утаборили се у Овоту. Напустивши Овот, утаборили су се код Ије-Аварима, у пустињи насупрот Моава, према истоку. Оданде су отишли и утаборили се код потока Зареда. Кад су отишли оданде, утаборили су се на другој страни Арнона, који је у пустињи и извире на аморејској међи. Наиме, Арнон је моавска граница, између Моаваца и Аморејаца. Зато се каже у Књизи Господњих ратова:
„Вајев код Суфе и арнонски потоци,
с притокама што допиру до места Ара,
и наслањају се на моавску границу.“
Оданде оду до Вира, бунара где је Господ рекао Мојсију: „Окупи народ да им дам воду.“
Тада је Израиљ запевао ову песму:
„Покуљај, бунаре! Запојте му:
Бунар су кнезови ископали,
издубили га великаши народни,
жезлом и штаповима својим.“
Из пустиње одоше у Мантанаин, из Мантанаина у Нахалиел, а из Нахалиела у Вамот; из Вамота у долину што је у моавској земљи, код врхунца Фасге што се надвија над пустаром.
Ратови против Сихона и Ога
Израиљ је послао гласнике Сихону, аморејском цару, с поруком:
„Дозволи ми да прођем кроз твоју земљу. Нећемо скретати ни у поља ни у винограде, и нећемо пити воду из бунара, него ћемо ићи царским путем, док не прођемо твоје подручје.“
Међутим, Сихон није дозволио Израиљу да прође кроз његово подручје. Сихон је скупио сав свој народ и изашао да пресретне Израиља у пустињи. Кад је дошао до Јасе, ступио је у бој против Израиља. Израиљ га је потукао оштрим мачем и освојио његову земљу од Арнона до Јавока, све до Амонаца, јер је амонска граница била утврђена. Израиљ је заузео све те градове и настанио се у свим аморејским градовима, Есевону и свим његовим селима. А Есевон је био град аморејског цара Сихона, који је ратовао против пређашњег моавског цара, од кога је одузео сву његову земљу све до Арнона. Зато песници кажу:
„Дођите у Есевон да се подигне
и утврди Сихонов град!
Јер сукну огањ из Есевона,
пламен из града Сихоновог,
те прогута Ар моавски
и становнике висина арнонских.
Тешко теби, Моаве,
пропао си, народе Хамосов.
Своје је синове учинио избеглицама,
а ћерке своје заточеницама
Сихона, цара аморејског.
И потукосмо их;
пропаде Есевон све до Девона,
опустошисмо их до Нофа
што се пружа до Медеве.“
Тако се Израиљ настанио у аморејској земљи.
Након што је Мојсије послао људе да извиде Јазир, Израиљци су освојили његова села и изгнали Аморејце који су тамо живели. Потом су се окренули и кренули горе путем за Васан. Тада је Ог, васански цар, и сав његов народ изашао против њих у бој код Едрајина.
Господ рече Мојсију: „Не бој га се, јер сам у твоје руке предао и њега, и сав његов народ, и његову земљу. Учини с њим као што си учинио с аморејским царем Сихоном, који је живео у Есевону.“
Тада су потукли њега, његове синове и сав његов народ, тако да му није остао ниједан преживели; а његову земљу су запосели.
4. Мојсијева 22:1-20
Валак позива Валама да прокуне Израиља
Израиљци су наставили пут. Утаборили су се на моавским пољанама на другој страни Јордана насупрот Јерихона.
А Валак, син Сефоров, је видео све што је Израиљ учинио Аморејцима. Моава је обузео велики страх од народа, јер је био многобројан; Моава је обузео ужас пред Израиљцима.
Моавци рекоше мадијанским старешинама: „Ова руља ће обрстити све око нас, као што во обрсти пољску траву.“
Валак, син Сефоров, је у то време био цар Моава. Тада је послао гласнике Валаму, сину Веоровом, у Фатур, који је код Еуфрата, у земљу свога народа, да га позову. Рекао је:
„Ево, изашао је један народ из Египта и прекрио земљу; живи ту, насупрот мене. Дођи стога и прокуни ми овај народ, јер је моћнији од мене, па ћу можда моћи да га савладам и истерам из земље. Знам, наиме, да кога ти благословиш, тај је благословен, а кога прокунеш, тај је проклет.“
Оду моавске и мадијанске старешине носећи са собом награду за врачање. Кад су дошли Валаму, пренели су му Валакове речи.
Он им рече: „Преноћите овде, а ја ћу вам одговорити онако како ми Господ буде рекао.“ Тако су моавски кнезови остали са Валамом.
Бог дође к Валаму и рече му: „Ко су ови људи с тобом?“
Валам одговори Богу: „Моавски цар Валак, син Сефоров, послао ми је ову поруку: ’Ево, изашао је један народ из Египта и прекрио земљу. Стога, дођи и прокуни ми их, па ћу можда моћи да их савладам и истерам.’“
Међутим, Бог одговори Валаму: „Не иди с њима! Не проклињи тај народ, јер је благословен.“
Ујутро Валам устаде и рече Валаковим кнезовима: „Вратите се у своју земљу, јер је Господ одбио да ме пусти да пођем с вама.“
Кнезови Моава су устали, вратили се Валаку и рекли му: „Валам је одбио да пође с нама.“
Валак је поново послао кнезове, бројније и угледније од првих. Дођу они к Валаму и поруче му:
„Говори Валак, син Сефоров: ’Немој оклевати да дођеш к мени, јер ћу те богато наградити. Учинићу све што ми кажеш, само дођи и прокуни ми овај народ.’“
Валам одговори Валаковим слугама: „Да ми Валак да и пуну кућу сребра и злата, не бих могао да прекршим заповест Господа, Бога мога; ништа не могу да учиним, ни велико ни мало. А сад преноћите и ви овде, да видим шта ће ми још Господ казати.“
Бог дође ноћу к Валаму и рече му: „Ако су ови људи дошли да те позову, устани и иди с њима, али чини само оно што ти заповедим.“
