4. Мојсијева 19:1-22
Црвена јуница
Господ рече Мојсију и Арону: „Ово је одредба закона коју је Господ заповедио: реци Израиљцима нека доведу к теби црвену јуницу, беспрекорну, на којој нема мане, и на коју још није био стављан јарам. Предај је свештенику Елеазару. Нека је одведу изван табора, па нека је закољу пред њим. Затим нека Елеазар стави нешто њене крви на свој прст и пошкропи њоме седам пута у правцу Шатора од састанка. Потом нека јуница буде спаљена на његове очи; нека се спали њена кожа, њено месо, њена крв и њена балега. Онда нека свештеник узме нешто кедровог дрвета, изопа и скерлетног предива, па нека то баци у ватру. Нека свештеник опере своју одећу и своје тело у води. Након тога, нека дође у табор. Ипак, свештеник ће бити нечист до вечери. Нека и онај који је обавио спаљивање опере своју одећу у води и опере своје тело у води, и остане нечист до вечери.
Затим нека један чист човек скупи пепео од јунице и изнесе га изван табора, на чисто место, да се чува за воду очишћења за Израиљеву заједницу; то је жртва за грех. Онај који је скупљао јуничин пепео нека опере своју одећу и буде нечист до вечери. То је трајна уредба и за Израиљце и за странца међу њима.
Свако ко дотакне мртво људско тело биће нечист седам дана. Тај нека се очисти водом трећег и седмог дана. Ако се не очисти трећег и седмог дана, неће бити чист. Свако ко дотакне леш преминулог човека, а не очисти се, оскрнавиће Господње Пребивалиште. Такав човек нека се истреби из Израиља. Пошто није био пошкропљен водом очишћења, нечист је, те његова нечистоћа остаје на њему.
Ово је закон кад човек умре у шатору: свако ко уђе у шатор и свако ко је у шатору биће нечист седам дана. И свака откривена посуда која нема поклопац на себи биће нечиста.
Ко год се нађе на отвореном, па дотакне убијеног мачем, или умрлог природном смрћу, или дотакне људску кост, или гроб, биће нечист седам дана.
За онога који се оскрнавио, нека се одвади мало пепела од спаљене жртве за грех, и нека се у једну посуду налије на њега свежа вода. Затим нека једна чиста особа узме изоп, замочи га у воду и пошкропи шатор и све посуђе и све особе које су тамо, или онога који је дотакнуо кост, или убијеног, или некога ко је умро природном смрћу, или гроб. Нека чиста особа пошкропи оскрнављеног трећег и седмог дана, који ће бити очишћен седмог дана. Затим нека опере своју одећу, опере се водом, и биће чист до вечери. А човек који се оскрнави, а не очисти се, нека се истреби из збора, јер је оскрнавио Светилиште Господње. Пошто није био пошкропљен водом очишћења, нечист је. То ће за њих бити вечна уредба.
Онај ко шкропи водом очишћења, нека опере своју одећу, а онај ко дотакне воду очишћења биће нечист до вечери. Све што нечиста особа дотакне постаће нечисто, и особа која то дотакне биће нечиста до вечери.“
4. Мојсијева 20:1-29
Горка вода у Мериви
Сва је заједница Израиљаца дошла у пустињу Цин првог месеца. Народ је боравио у Кадису. Тамо је умрла Марија, и тамо су је сахранили.
Али пошто није било воде за заједницу, они су се окупили против Мојсија и Арона. Народ се препирао с Мојсијем, говорећи: „Камо среће да смо изгинули кад су наша браћа изгинула пред Господом! Зашто сте довели збор Господњи у ову пустињу? Да помремо и ми и наша стока? Зашто сте нас извели из Египта? Да нас доведете на ово ужасно место? Нема овде ни жита, ни смокава, ни лозе, ни нарова, а нема ни воде за пиће!“
Мојсије и Арон напусте збор и дођу на улаз у Шатор од састанка, па падну ничице. Тада им се указала слава Господња. Господ рече Мојсију: „Узми штап, и окупи збор, ти и твој брат Арон, па на њихове очи нареди стени да из ње потече вода. Тако ћеш из стене извести воду за њих и напојити заједницу и њихову стоку.“
Мојсије узме штап пред Господом, како му је заповедио. Кад су Мојсије и Арон окупили збор пред стеном, Мојсије им рече: „Чујте, ви бунтовници! Хоћемо ли вам извести воду из ове стене?“ Затим Мојсије подиже руку и двапут удари својим штапом по стени. Вода изби у обиљу, па је пила и заједница и њихова стока.
Тада Господ рече Мојсију и Арону: „Зато што ми нисте веровали, те нисте објавили моју светост пред очима Израиљаца, нећете увести овај збор у земљу коју сам им дао.“
То су воде Мериве, где су се Израиљци свађали са Господом, и где је преко њих објавио своју светост.
Едом забрањује пролаз Израиљцима
Мојсије је из Кадиса послао гласнике цару Едома:
„Овако каже твој брат Израиљ: ’Ти знаш за све невоље које су нас снашле. Наши преци су сишли у Египат и живели у њему дуго времена. Али Египћани су злостављали нас и наше претке. А кад смо завапили Господу, он је чуо наш глас и послао нам Анђела који нас је извео из Египта.
Сад смо, ево, у Кадису, граду на рубу твога подручја. Допусти нам да прођемо кроз твоју земљу. Нећемо пролазити преко ваших поља и кроз ваше винограде, нити ћемо пити воду из ваших бунара. Ићи ћемо царским путем не скрећући ни десно ни лево, док не прођемо кроз твоје подручје.’“
Али Едом одговори:
„Не прелази преко моје земље, да не изађем пред тебе с мачем!“ Израиљци му одговорише: „Ићи ћемо главним путем, и ако ми и наша стока будемо пили твоју воду, платићемо. Само ћемо проћи пешице, ништа више.“ „Не пролази!“ – одговори он.
Едом је изашао на њих са силном војском и јаким наоружањем. Пошто је Едом одбио да дозволи Израиљу да прође кроз његово подручје, Израиљ се окренуо од њега.
Аронова смрт
Потом је сва заједница Израиљаца отишла из Кадиса и дошла на гору Ор. На гори Ор, на рубу едомске земље, Господ рече Мојсију и Арону: „Нека се Арон придружи своме народу, јер неће ући у земљу коју сам дао Израиљцима, зато што сте се побунили против моје наредбе код меривских вода. Поведи Арона и његовог сина Елеазара и изведи их на гору Ор. Скини са Арона његову одећу и обуци у њу његовог сина Елеазара. А Арон нека се придружи своме народу; нека умре тамо.“
Мојсије учини како му је Господ заповедио. Попели су се на гору Ор на очи целе заједнице. Тада је Мојсије скинуо са Арона његову одећу и обукао у њу његовог сина Елеазара. Арон је умро тамо на врху горе. Затим су Мојсије и Елеазар сишли с горе. Кад је сва заједница видела да је Арон издахнуо, сав је дом Израиљев оплакивао Арона тридесет дана.
4. Мојсијева 21:1-3
Разорење Арада
Кад је цар Арада, Хананац који је живео у Негеву, чуо да Израиљ долази из правца Атарина, напао је Израиљце и заробио неке од њих. Тада се Израиљ заветовао Господу, рекавши: „Ако предаш овај народ у наше руке, изручићемо његове градове клетом уништењу.“ Господ је услишио Израиљев глас и предао им Хананце. Изручили су клетом уништењу и њих и њихове градове. Зато се то место прозвало Орма21,3 Место клетог уништења..
