4. Мојсијева 15:1-41
Жртве за разне прилике
Господ рече Мојсију: „Говори Израиљцима. Реци им: ’Кад уђете у земљу коју вам дајем да се у њој населите, па будете хтели да принесете паљену жртву Господу од крупне или ситне стоке на угодан мирис Господу, било жртву свеспалницу или жртву ради испуњења завета, или добровољну жртву, или у време празника, онај ко приноси принос Господу, нека принесе и житну жртву, једну десетину ефе15,4 Око 1,5 l. брашна умешеног са четвртином хина15,4 Око 1 l. уља. За свако јагње које се приноси на жртву свеспалницу или неку другу жртву, принеси и четвртину хина вина за жртву изливницу.
За овна, принеси житну жртву од две десетине ефе15,6 Нешто више од 3 kg. брашна умешеног с једном трећином хина уља, а за жртву изливницу принеси једну трећину хина15,7 Око 1,5 l. вина на угодан мирис Господу.
Кад приносиш Господу јунца на жртву свеспалницу, било као жртву за испуњење завета, или као жртву мира, уз јунца принеси и житну жртву од три десетине ефе15,9 Око 5 kg. брашна замешеног с пола хина15,9 Око 1,5 l. уља. За жртву изливницу принеси пола хина вина на угодан мирис Господу. Тако треба учинити са сваким волом и овном, и са сваким живинчетом, јагњетом или јаретом. Колико год да их принесете, тако учините са сваким, колико год да их има.
Нека свако ко је рођен у земљи поступи овако кад приноси паљену жртву на угодан мирис Господу. Ако се странац досели к вама, или се трајно настани међу вама, и хоће да принесе паљену жртву на угодни мирис Господу, нека је принесе онако како је ви приносите. Иста је уредба и за вас и за странца. То је трајна уредба за ваше нараштаје. И ви и странци бићете једнаки пред Господом. Исти закон и исти пропис важиће и за вас и за странца који борави међу вама.’“
Господ рече Мојсију: „Говори Израиљцима. Реци им: ’Кад будете ушли у земљу у коју вас водим, и будете јели хлеб те земље, принесите принос Господу. Од првине теста принесите принос у виду колача; принесите га као што се приноси принос с гумна. Приносите Господу принос од првине теста од нараштаја до нараштаја.
Жртве за нехотичне грехе
Али ако нехотице згрешите, па не извршите све ове заповести које је Господ дао Мојсију; све што вам је Господ заповедио преко Мојсија, од дана када вам је Господ дао заповест за све ваше нараштаје, до сад, уколико је учињено нехотице, без знања заједнице, нека сва заједница принесе од крупне стоке једног јунца као жртву свеспалницу на угодан мирис Господу, заједно са житном жртвом и жртвом изливницом, по пропису, и једног јарца за жртву за грех. Свештеник нека изврши обред откупљења за сву израиљску заједницу и биће им опроштено; грех, наиме, није био учињен намерно, а они су принели своју жртву – паљену жртву Господу – и жртву за грех ради своје грешке. Тако ће бити опроштено свој израиљској заједници и сваком странцу који је међу њима, јер је сав народ нехотице згрешио.
Ако неко нехотице згреши, нека принесе једно женско јаре од годину дана као жртву за грех. Затим нека свештеник изврши обред откупљења пред Господом за онога ко је нехотице згрешио, јер је ненамерно згрешио; кад изврши обред откупљења за њега, биће му опроштено. Било да се ради о Израиљцу рођеном у земљи или о странцу међу њима, исти закон важи за сваког ко нехотице згреши.
Ако неко из пркоса увреди Господа, било да је рођен у земљи или је странац, нека се такав истреби из свога народа. Пошто је презрео Господњу реч и прекршио његову заповест, нека се такав човек истреби; његова кривица остаће на њему.’“
Казна за кршење суботе
Док су Израиљци били у пустињи, нашли су човека који је скупљао грање на суботњи дан. Они који су га нашли да скупља грање одвели су га пред Мојсија, Арона и сву заједницу. Ставили су га под стражу, јер још није било јасно како треба поступити с њим. Господ рече Мојсију: „Нека се човек свакако погуби. Нека га сва заједница заспе камењем изван табора.“ Тада га је сва заједница извела изван табора и засула га камењем, те је умро, као што је Господ рекао Мојсију.
Ресе на одећи
Господ рече Мојсију: „Говори Израиљцима. Реци им нека праве ресе на скутима своје одеће, од нараштаја до нараштаја, а на ресу сваког скута нека привезују љубичасту врпцу. Имаћете ресу да се, кад је видите, сетите свих Господњих заповести и вршите их, како не бисте следили своје срце и своје очи, које вас наводе на неверство. Тада ћете се сећати свих мојих заповести и вршити их, па ћете бити свети свом Богу. Ја сам Господ, Бог ваш, који сам вас извео из Египта, да вам будем Бог. Ја сам Господ, Бог ваш!“
4. Мојсијева 16:1-35
Побуна Кореја, Датана и Авирона
А Кореј, син Исаров, син Катов, син Левијев, Датан и Авирон, синови Елијавови, и Авнан, син Фалетов, син Рувимов, се побунише против Мојсија. С њима је било и две стотине педесет Израиљаца, кнезова заједнице, угледних људи, које је изабрала заједница. Окупе се они против Мојсија и Арона и кажу им: „Превршили сте меру! Сва је заједница света, сваки од њих, а Господ је међу њима. Ви се постављате изнад Господње заједнице!“
Кад је Мојсије то чуо, пао је ничице. Затим је рекао Кореју и свој његовој заједници: „Ујутро ће Господ обзнанити ко је његов и ко је свет, и коме допушта да ступи пред њега. Онај кога изабере, томе ће допустити да ступа пред њега. Нека Кореј и сва његова заједница ураде ово: узмите кадионице, па сутра у њих ставите ватру, а на њу ставите кад пред Господом. Човек кога Господ изабере, тај ће бити свет. Ви сте превршили меру, синови Левијеви!“
Затим Мојсије рече Кореју: „Чујте, синови Левијеви! Зар вам је мало што вас је Бог Израиљев издвојио из све Израиљеве заједнице и допустио да ступате пред њега, да обављате службу у Господњем Пребивалишту, и да стојите пред заједницом и служите јој? Он је дозволио теби и свој твојој браћи са тобом, синовима Левијевим, да ступате пред њега, а ви још тражите и свештенство. Стога сте се ти и твоја заједница удружили против Господа; јер ко је Арон да гунђате против њега?“
Затим је Мојсије послао да позову Датана и Авирона, сина Елијавовог. Они рекоше: „Ми нећемо доћи горе. Није ли довољно што си нас извео из земље у којој теку мед и млеко да нас помориш у пустињи, него још хоћеш и да господариш над нама? Осим тога, ниси нас довео у земљу у којој теку мед и млеко, и ниси нам дао у посед њиве и винограде. Шта хоћеш? Да преведеш ове људе жедне преко воде? Нећемо доћи горе.“
Мојсије се врло наљути и рече Господу: „Не обазири се на њихове приносе. Од њих нисам узео ни магарца, нити сам наудио коме од њих.“
А Кореју Мојсије рече: „Појавите се пред Господом, ти и твоја заједница. Будите сутра овде ти, они и Арон. Нека сваки узме своју кадионицу и у њу стави кад, и принесе своју кадионицу пред Господа, две стотине педесет кадионица. Ти и Арон узмите своје кадионице.“ Сваки човек је узео своју кадионицу и у њу ставио ватру и положио на њу кад. Затим су стали на улаз Шатора од састанка са Мојсијем и Ароном. Кад је Кореј окупио сву заједницу на улаз Шатора од састанка, појавила се слава Господња свој заједници. Тада Господ рече Мојсију и Арону: „Одвојте се од ове заједнице, да их докрајчим за час.“
Али они падоше на земљу и рекоше: „О, Боже духова свих створења, зар ћеш се разгневити на сву заједницу зато што је један човек сагрешио?“
Господ рече Мојсију и Арону: „Реци заједници: ’Одступите од Корејевих, Датанових, и Авиронових шатора.’“
Мојсије устане и оде к Датану и Авирону; пратили су га израиљске старешине. Тада је рекао заједници: „Одступите од шатора ових опаких људи, и не дирајте ништа што им припада, да не изгинете због њихових греха.“ Тада су одступили од шатора Кореја, Датана и Авирона. А Авирон и Датан су изашли и стали на улаз својих шатора са својим женама, синовима и малом децом.
Тада Мојсије рече: „Овако ћете знати да ме је Господ послао да учиним сва ова дела, и да их не чиним од своје воље. Ако ови људи умру као што сви људи умиру, те их задеси оно што задеси све људе, онда ме Господ није послао. Али ако Господ учини нешто невиђено: ако земља отвори своје ждрело и прогута и њих и све што је њихово, па живи сиђу у Свет мртвих16,30 У изворном тексту Шеол, то јест место где пребивају мртви. Даничић је превео са гроб., тада ћете знати да су ти људи презрели Господа.“
Чим је изговорио све ове речи, расцепи се земља под њима; земља је отворила своје ждрело и прогутала и њих и њихове домове, са свим Корејевим људима и свом њиховом имовином. Тако су и они и све њихово живи сишли у Свет мртвих; земља се затворила над њима, па су нестали из збора. Сав се Израиљ, који је био око њих, разбежао кад је чуо њихове крике, говорећи: „Бежимо, да и нас не прогута земља!“
Тада је плануо огањ од Господа и прождро оних две стотине педесет људи, који су принели кад.
