4. Мојсијева 11:4-35
Светина гунђа због мане
Али светину међу њима је спопала жудња, па су Израиљци поново почели да јадикују и говоре: „Ко ће нас нахранити месом? Сећамо се како смо у Египту забадава јели рибу, па краставце, диње, празилук, и црни и бели лук. Сада нам је душа у носу, а ништа друго не видимо осим ове мане!“
Мана је била као зрно коријандра, а изгледала је као бделијум. Народ је ишао около и купио је, а затим су је млели на жрвњима, или је мрвили у авану, и кували у лонцу. Од тога су правили колаче, који су имали укус уљаних колача. Када би у току ноћи роса пала на табор, на њу би пала мана.
Мојсије је чуо да народ јадикује – свака породица на улазу свог шатора. Тада се Господ силно разгневио, а Мојсије се озловољио. Мојсије рече Господу: „Зашто злопатиш свога слугу? Зашто ми ниси исказао наклоност, него си натоварио на мене терет свег овог народа? Јесам ли ја зачео сав овај народ? Јесам ли их ја родио, кад ми кажеш: ’Носи их у своме наручју, као што дојиља носи одојче’, у земљу коју си уз заклетву обећао њиховим прецима? Одакле ми месо за сав овај народ, јер ми вапе говорећи: ’Дај нам месо да једемо!’? Не могу сам да носим сав овај народ, јер је то претешко за мене. Ако ћеш овако да поступаш са мном, боље је да ме одмах убијеш. А ако сам стекао наклоност пред тобом, не дај да гледам своју муку.“
Господ рече Мојсију: „Окупи ми седамдесет људи од израиљских старешина за које знаш да су старешине народа и његови надгледници. Затим их доведи пред Шатор од састанка и постави их тамо са собом. Тада ћу сићи и говорити тамо с тобом, па ћу узети од Духа који је на теби и ставити га на њих. Тако ће заједно са тобом носити терет народа, па га нећеш више носити сам.
А народу реци: ’Посветите се за сутра, па ћете јести месо, јер кукате у Господње уши и говорите: „Ко ће нас нахранити месом? Било нам је боље у Египту.“ Господ ће вам дати месо, па ћете се најести. И нећете јести само дан или два, ни пет, ни десет ни двадесет дана, него читав месец, док вам не изађе на нос, те вам постане одвратно, јер сте презрели Господа који је међу вама, и кукали пред њим говорећи: „Због чега смо то излазили из Египта?“’“
Мојсије рече на то: „Ја сам међу народом који броји шест стотина хиљада пешака, а ти кажеш: ’Даћу им меса, па ће јести месец дана!’ Да се закољу и стада оваца и крда говеда, да ли би то било довољно за њих? Чак и да се све рибе извуку из мора, да ли би им то било довољно?“
Господ одговори Мојсију: „Зар је рука Господња тако кратка? Сада ћеш видети хоће ли се обистинити моја реч коју сам ти рекао, или неће.“
Дух и седамдесет старешина
Мојсије изађе и пренесе народу речи Господње. Затим је окупио седамдесет старешина народа и поставио их око Шатора. И Господ се спустио у облаку и говорио са њим. Потом је узео нешто од Духа који је био на њему и ставио га на седамдесет старешина. Кад је Дух починуо на њима, почели су да пророкују, али нису више то поновили.
А у табору су остала два човека. Један се звао Елдад, а други Модад. На њих се спустио Дух. Они су били међу пописаним старешинама, али нису отишли у Шатор, него су пророковали у табору. Тада неки момак отрчи и јави Мојсију: „Елдад и Модад пророкују у табору!“
Исус Навин, Мојсијев помоћник, један од његових момака, рече: „Мојсије, господару мој, забрани им!“
Али Мојсије му рече: „Зар си завидан ради мене? Е, кад би сви у народу Господњем постали пророци! Кад би само Господ ставио свога Духа на њих!“ Потом се Мојсије са израиљским старешинама вратио у табор.
Препелице
Господ је учинио да дуне ветар11,31 Јеврејска именица Руах се преводи и као Дух, дух и као ветар. Очигледна је иронија и у овом догађају са препелицама и оном претходном, са опуномоћењем седамдесет старешина. Наиме, и духовна служба и суд долазе од Бога., који је донео препелице с мора и разасуо их по табору, на дан хода с једне стране табора и на дан хода с друге стране табора, на два лакта11,31 Око 1 m. од земље. Народ је устао, па је купио препелице сав дан и сву ноћ, и сав наредни дан. Онај који је најмање скупио имао је десет хомера11,32 Око 2.200 l.. Затим су их разасули свуда по табору. Док им је месо још било у зубима – било је још несажвакано – плану гнев Господњи на народ, и Господ удари народ веома великим помором. Зато се то место прозвало Киврот-Атава11,34 У преводу, гробови лакомих., јер су тамо сахранили народ који се полакомио. Из Киврот-Атаве народ је кренуо у Асирот и утаборио се у Асироту.
4. Мојсијева 12:1-16
Арон и Марија завиде Мојсију
Марија и Арон су почели да говоре против Мојсија због кушанске жене коју је оженио; јер је узео за жену Кушанку. Рекли су: „Зар је Господ говорио само преко Мојсија? Није ли говорио и преко нас?“ Господ је то чуо.
А Мојсије је био веома понизан човек, најпонизнији човек на земљи.
Господ одмах рече Мојсију, Арону и Марији: „Дођите, вас троје, у Шатор од састанка!“ Њих троје оду. Господ сиђе у стубу од облака, па стаде на улаз од Шатора и позва: „Ароне и Марија!“ Они ступе напред. Господ рече: „Чујте моје речи:
кад се међу вама нађе пророк Господњи,
ја му се објављујем у виђењу
и говорим му у сну.
Али са мојим слугом Мојсијем није тако;
он је веран Богу над целим домом.
Ја му проговарам лицем у лице,
у збиљи, а не у загонеткама;
он гледа обличје Господње.
Како се, онда, не бојите
да говорите против мога слуге Мојсија?“
Господ плану својим гневом на њих и оде.
Када се облак подигао са Шатора, а оно, Марија огубавела, бела као снег. Арон се окренуо према Марији, кад гле, она губава. Тада Арон рече Мојсију: „Молим те, мој господару, немој нас казнити за грех који смо починили у својој лудости! Не дај да она буде као мртво дете, које изађе из мајчине утробе с већ напола распаднутим телом!“
Тада је Мојсије завапио Господу и рекао: „О, Боже, молим те, исцели је!“
Господ рече Мојсију: „Да јој је отац пљунуо у лице, не би ли носила своју срамоту седам дана? Нека буде одвојена изван табора седам дана, а онда нека опет буде прикључена.“ Тако је Марија била одвојена изван табора седам дана. Народ није полазио док Марија није била поново прикључена.
После тога је народ отишао из Асирота, и утаборио се у Фаранској пустињи.
4. Мојсијева 13:1-25
Уходе извиђају хананску земљу
Господ рече Мојсију: „Пошаљи људе да извиде хананску земљу, коју дајем Израиљцима. Из сваког отачког племена пошаљи по једног човека. Нека сваки од њих буде њихов кнез.“
Тако их је Мојсије послао из Фаранске пустиње по Господњој заповеди. Сви су они били главари Израиљаца.
Ово су њихова имена:
из Рувимовог племена: Самуја, син Захуров;
из Симеуновог племена: Сафат, син Сурин;
из Јудиног племена: Халев, син Јефонијин;
из Исахаровог племена: Игал, син Јосифов;
из Јефремовог племена: Осија, син Навинов;
из Венијаминовог племена: Фалтије, син Рафујев;
из Завулоновог племена: Гудило, син Судин;
из Јосифовог племена (из Манасијиног племена): Гадије, син Сусин;
из Дановог племена: Амило, син Гамалин;
из Асировог племена: Сатур син Михаилов;
из Нефталимовог племена: Навија, син Вофсијев;
из Гадовог племена: Гудило, син Макијев.
То су имена људи које је Мојсије послао да извиде земљу. А Мојсије је прозвао Осију, сина Навиновог, Исус.
Кад их је послао да извиде хананску земљу, Мојсије им је рекао: „Идите горе у Негев, па се успните на горје! Извидите каква је земља, да ли је народ који живи у њој јак или слаб, има ли их мало или много. Да ли је земља у којој живе добра или лоша? Да ли су градови у којима живе неограђени или утврђени? Да ли је земља плодна или неплодна? Има ли у њој дрвећа или нема? Будите храбри и донесите од плодова земље.“ А било је време раног грожђа.
Тада су отишли и извидели земљу од пустиње Цин до Реова, код Лево-Амата. Попели су се у Негев и дошли у Хеврон, где су живели Енакови потомци Ахиман, Сесај и Талмај. (Хеврон је био изграђен седам година пре египатског Соана.) Кад су дошли до потока Есхола, одсекли су лозу с једним гроздом, који су двојица носила на мотки, а понели су и нарова и смокава. То место се прозвало поток Есхол због грозда који су тамо Израиљци одсекли. Из извиђања земље су се вратили после четрдесет дана.
