Књига Немијина 9:38
И сада, због свега овога склапамо поуздан савез и потписујемо га, а запечатиће га наши главари, наши Левити и наши свештеници.“
Књига Немијина 10:1-39
Обновљење савеза
Они који су запечатили су били:
Немија Тирсата, Ахалијин син.
Затим Седекија, Сораја, Азарија, Јеремија,
Пасхор, Амарија, Малхија,
Хатуш, Севанија, Малух,
Харим, Меримот, Овадија,
Данило, Гинетон, Варух,
Месулам, Авија, Мијамин,
Мазија, Вилгај и Семаја.
То су били свештеници.
И Левити:
Исус, Азанијин син; Винуј, један од Инададових синова, затим Кадмило и његова браћа:
Севанија, Одија, Келита, Фелаја, Анан,
Миха, Реов, Асавија,
Захур, Серевија, Севанија,
Одија, Ваније и Венинуј.
А од народних главара:
Фарос, Фат-Моав, Елам, Затуј, Ванија,
Вуније, Азгад, Вивај,
Адонија, Вигвај, Адин,
Атир, Језекија, Азур,
Одија, Асум, Висај,
Ариф, Анатот, Навај,
Магпија, Месулам, Езир,
Месизавеило, Садок, Јадва,
Фелатија, Анан, Анаја,
Осија, Хананија, Асув,
Лоис, Филеја, Совик,
Реум, Асавана, Масија,
Ахија, Анан, Ганан,
Малух, Харим, Вана.
„А остали народ – свештеници, Левити, вратари, певачи, храмске слуге, и свако ко се одвојио од народа земаљских ка Божијем Закону са својим женама, својим синовима и својим ћеркама, и свако ко је знао и разумео – подржао је своје сународнике и своје главаре, па су се обавезали клетвом и заклетвом да ће ходати у Божијем Закону, који је дан преко Божијег слуге Мојсија, да ће чувати и извршавати заповести Господа, нашег Бога, и његове прописе и уредбе.
Нећемо давати своје ћерке земаљским народима и њихове ћерке нећемо узимати за наше синове.
И ако неки од земаљских народа буду донели робу и разно жито за продају у суботњи дан, ми је нећемо узимати од њих у суботу, или на неки свети дан. Још ћемо се седме године одрећи обрађивања земље и зеленаштва.
Још смо себи одредили заповест да дајемо трећину шекела годишње за службу Дома нашег Бога. И то за поређане хлебове, за свакодневну житну жртву, за свакодневну свеспалницу, за суботе, за младине, за прописане празнике, за свете ствари, за жртве за грех, да се изврши откупљење над Израиљем и свим пословима на Дому нашег Бога.
Ми – свештеници, Левити и народ – бацили смо жреб за принос дрва која се доносе у Дом нашег Бога; према нашим отачким домовима на одређене празнике, годину за годином, да се пали на жртвенику Господа, нашег Бога, како је записано у Закону.
Такође, да се из године у годину доносе првине са поља, првине од свих плодова сваког стабла у Господњи Дом.
Затим прворођене од наших синова и наше стоке, како је записано у Закону; и првину од наших крда и наших стада да ћемо доносити у Дом нашег Бога, свештеницима који служе у Дому нашег Бога.
Поред тога: првину теста, наше приносе, плодове сваког стабла, младо вино и уље ћемо доносити свештеницима за ризнице Дома нашег Бога; и десетак са наших поља за Левите. А Левити сакупљају десетак у свим градовима где обрађујемо поља. Нека свештеник, Аронов потомак, буде са Левитима када Левити буду сакупљали десетак. И нека Левити однесу десетак од десетка у Дом нашег Бога, у одаје складишта Дома. Јер, у складишта ће доносити Израиљци и потомци Левита приносе у житу, младо вино и уље. Тамо је посуђе Светилишта, свештеници који служе, вратари и певачи.
Нећемо да запоставимо Дом нашег Бога!“
Књига Немијина 11:1-21
Нови житељи Јерусалима
У Јерусалиму су се настанили главари народа, а остатак народа је бацио жреб да би довели једног од десеторо да пребива у Јерусалиму, у светом граду, а осталих девет у другим градовима. Народ је благословио све људе који су се вољно одазвали да станују у Јерусалиму.
Ово су главари области који су становали у Јерусалиму; а у градовима Јуде свако је становао на свом поседу, у својим градовима: Израиљци, свештеници и Левити, храмске слуге и потомци Соломонових слугу. У Јерусалиму су становали неки од потомака Јуде и неки од потомака Венијамина.
Од потомака Јуде:
Атаја син Озије, син Захарије, син Амарије, син Сефатије, син Малелеилов од потомака Фаресових;
затим Масија, син Варуха, син Хол-Озина, син Азаје, син Адаје, син Јојарива, син Захарије, син Силонијев;
свих Фаресових потомака који су становали у Јерусалиму је било четири стотине шездесет осам способних људи.
Ово су Венијаминови потомци:
Салуј син Месулама, син Јоада, син Федаје, син Колаје, син Масија, син Итила, син Исаијин; након њега Гава, Салај, њих девет стотина двадесет осам.
А Јоило, Зихријев син је био њихов надгледник, док је Асенујин син Јуда био други над градом.
Ово су свештеници:
Једаја син Јојаривов, Јакин;
Сораја син Хелкије, син Месулама, син Садока, син Мерајота, син Ахитувов, старешина Божијег Дома. Затим њихова браћа која су радила посао у Дому: њих осам стотина двадесет два;
и Адаја син Јероама, син Фелалије, син Амсија, син Захарије, син Пасхора, син Малхијин. Његова браћа, главари отачких домова, њих је било две стотине четрдесет два;
и Амасај син Азареила, син Азаја, син Месилемота, син Имиров. А њихова браћа, храбри ратници, њих стотину двадесет осам.
Надгледник над њима је био Гедолимов син Завдило.
Ово су Левити:
Семаја син Асува, син Азрикама, син Асавије, син Вунијев;
и Саветај и Јозавад, од левитских главара, који су били на спољним пословима Божијег Дома.
Затим, Матанија, син Михе, син Завдијев, син Асафов. Он је надгледао отпочињање слављења у молитви;
па Ваквукија, други од своје браће
и Авда син Самује, син Галала, син Једутунов.
Тако је у светом граду било укупно Левита две стотине осамдесет четири.
Ово су вратари:
Акув, Талмон и њихова браћа која су чувала врата, њих стотину седамдесет два.
Остали – Израиљци, свештеници, Левити – били су у свим градовима Јуде и свако на свом наследству.
Храмске слуге су пребивале у Офилу, а надгледали су их Сиха и Гиспа.
