Књига Немијина 7:4-73
Попис повратника
Град је био простран и велик, са тек нешто житеља у свом средишту, а куће још нису биле обновљене. А мој Бог ми је ставио на срце па сам окупио главаре, достојанственике и народ да се попишу у родослове. Тако сам пронашао родословну књигу оних који су се вратили први, и открио да је у њој писало:
Ово су имена људи оне области који су дошли из ропства у које су изгнани, они које је Навуходоносор, цар Вавилона, одвео у изгнанство, а сада су се вратили у Јерусалим и Јуду, сваки у своје место; дошли су са Зоровавељом и са Исусом, Немијом, Азаријом, Ремијом, Наманијем, Мардохејем, Вилсаном, Миспаретом, Вигвајом, Неумом и Ваном.
Ово је попис људи из Израиља:
Фаросових потомака: две хиљаде стотину седамдесет два;
Сефатијевих потомака: три стотине седамдесет два;
Арахових потомака: шест стотина педесет два.
Фат-Моавових потомака од синова Исусових и Јоавових: две хиљаде осам стотина осамнаест;
Еламових потомака: хиљаду две стотине педесет четири;
Затујевих потомака: осам стотина четрдесет пет;
Захајевих потомака: седам стотина шездесет;
Винујевих потомака: шест стотина четрдесет осам;
Вивајевих потомака: шест стотина двадесет осам;
Азгадових потомака: две хиљаде три стотине двадесет два;
Адоникамових потомака: шест стотина шездесет седам;
Вигвајевих потомака: две хиљаде шездесет седам;
Адинових потомака: шест стотина педесет пет;
Атирових потомака од Језекије: деведесет осам;
Асумових потомака: три стотине двадесет осам;
Висајевих потомака: три стотине двадесет четири;
Потомака Арифових: стотину дванаест;
Гаваонових потомака: деведесет пет;
Људи из Витлејема и Нетофата: стотину осамдесет осам;
Људи из Анатота: стотину двадесет осам;
Људи из Вет-Азмавета: четрдесет два;
Киријат-Јаримових, Кефириних, Виротових потомака: седам стотина четрдесет три;
Раминих и Гавајиних потомака: шест стотина двадесет један;
Људи из Михмаса: стотину двадесет два;
Људи из Ветиља и Гаја: стотину двадесет три;
Људи из другог Навава: педесет два;
Потомака другог Елама: хиљаду две стотине педесет четири;
Харимових потомака: три стотине двадесет;
Људи из Јерихона: три стотине четрдесет пет;
Лодових, Адидових, Онанових потомака: седам стотина двадесет један;
Људи из Сенаје: три хиљаде девет стотина тридесет.
Свештеници:
Једајиних потомака, из Исусовог дома: деветсто седамдесет три;
Имирових потомака: хиљаду педесет два;
Пасхорових потомака: хиљаду две стотине четрдесет седам;
Харимових потомака: хиљаду седамнаест.
Левити:
Исусових потомака од Кадмила и од потомака Овадијиних: седамдесет четири.
Певачи:
Асафових потомака: стотину четрдесет осам.
Вратари:
Салумових потомака, Атирових потомака, Талмонових потомака, Акувових потомака, Атитиних потомака и Совајевих потомака укупно: стотину тридесет осам.
Храмске слуге:
Сишови потомци, Асуфови потомци, Таваотови потомци;
Киросови потомци, Сијини потомци, Фадонови потомци;
Леванови потомци, Агавини потомци, Салмејеви потомци;
Ананови потомци; Гидилови потомци, Гарови потомци;
Реајини потомци; Ресини потомци, Некодини потомци;
Газамови потомци; Узини потомци, Фесејеви потомци;
Висајеви потомци, Меунимови потомци, Нефусесимови потомци;
Ваквукови потомци, Акуфови потомци, Арурови потомци;
Васлитови потомци, Меидинихови потомци, Арсинихови потомци;
Варкосови потомци, Сисерини потомци, Тамини потомци;
Несијини потомци, Атифини потомци.
Соломонове слуге:
Сотајеви потомци, Соферетови потомци, Феридини потомци;
Јалини потомци, Дарконови потомци, Гидилови потомци;
Сефатијини потомци, Атилови потомци, потомци Фохерета од Севојима, Амонови потомци;
Храмских слуга и Соломонових слуга укупно три стотине деведесет два.
Ово су они који су дошли из Тел-Мелеха, Тел-Арисе, Херува, Адона и Имира, а нису могли да потврде из којег очинског дома су и они и њихови потомци, и да ли су Израиљци:
Далајини потомци, Товијини потомци, Некодини потомци, њих шест стотина четрдесет два.
Потомци свештеника:
Авајини потомци, Акосови потомци, потомци Варзелаја који се оженио једном од ћерки Варзелаја Галађанина и назвао се њиховим именом;
Они су тражили своје родословне записе, али нису могли да се пронађу. Зато су као нечисти били одстрањени из свештенства. Тирсата7,65 Персијска титула намесника покрајине. им је рекао да не једу од најсветије хране док не служи свештеник са Уримом и Тумимом.
Цела заједница је укупно бројила четрдесет две хиљаде три стотине шездесет, не рачунајући слуге и слушкиње, њих седам хиљада три стотине тридесет седам, и с њима две стотине четрдесет пет певача и певачица. Имали су четири стотине тридесет пет камила, шест хиљада седам стотина двадесет магараца.
Неки су главари отачких домова приложили за дело. Тирсата је дао у ризницу хиљаду златних драхми7,70 Око 8,4 kg., педесет посуда и пет стотина тридесет свештеничких одора. Неки су главари отачких домова приложили у ризницу за дело двадесет хиљада златних драхми7,71 Око 170 kg. и две хиљаде две стотине сребрних мина7,71 Око 1,2 t.. Остали народ је дао двадесет хиљада златних драхми, две хиљаде сребрних мина7,72 Око 1,1 t. и шездесет седам одора за свештенике.
Тако су се настанили свештеници и Левити, вратари, певачи, неки од народа, храмске слуге и сав Израиљ у својим градовима.
А када је дошао седми месец, сав је израиљски народ био у својим градовима.
Књига Немијина 8:1-18
Јездра чита Закон
Сав народ се сложно окупио на тргу испред Водених врата. Рекли су Јездри, зналцу Светог писма, да донесе књигу Мојсијевог Закона који је Господ заповедио Израиљу.
Свештеник Јездра је донео Закон пред збор, пред мушкарце, жене и све који су разумели, да чују тог првог дана седмог месеца. Читао га је наглас на тргу испред Водених врата, пред мушкарцима, женама и онима који су могли да разумеју, од јутра до поднева. А сав народ је пажљиво слушао књигу Закона.
Јездра, зналац Светог писма, је стајао на дрвеном постољу које су направили за ову сврху. Поред њега је стајао Мататија, Сема, Анаја, Урија, Хелкија, Масија са десне стране. Са леве стране је стајао Федаја, Мисаило, Малхија, Асум, Асвадана, Захарија и Месулам.
Тада је Јездра пред очима свег народа отворио књигу – јер је и био изнад свих – а када ју је отворио, сав народ је устао. Благословио је Јездра Господа, Бога великог, а сав народ је узвратио – „Амин! Амин!“ – и подижући руке погнули су главе и поклонили се Господу лицем до земље.
А Исус, Ванија, Серевија, Јамин, Акув, Саветај, Одија, Масија, Келита. Азарија, Јозавад, Анан, Фелаја и Левити су поучавали народ Закону, док је народ стајао на свом месту. Наглас су читали књигу Божијег Закона и објашњавали, давали смисао, па су разумели читање.
Тада Немија – а он је био Тирсата – и Јездра свештеник, зналац Светог писма, и Левити који су поучавали народ, рекоше свем народу: „Овај дан је свет Господу, вашем Богу. Зато не тугујте и не плачите.“ Јер је сав народ плакао када је чуо речи Закона.
И ово им је рекао: „Идите и једите масну храну и пијте слатка пића, па део пошаљите онима којима ништа није спремљено. Јер, овај дан је свет нашем Господу. И не будите ожалошћени, јер је радост Господња наша тврђава!“
А Левити су утишавали сав народ. Говорили су: „Тише! Па овај је дан свет! Не будите жалосни.“
Народ је отишао да једе и пије, да пошаље део хране, да слави, јер су разумели речи које су им обзнањене.
Сутрадан су се главари отачких домова свег народа, свештеници и Левити окупили код Јездре, зналца Светог писма, да проникну у речи Закона. Открили су да је у Закону, који је Господ дао Мојсијевом руком, записано да израиљски народ борави у сеницама на празник у седмом месецу; да обзнане и разгласе по свим својим градовима и у Јерусалиму: „Изађите на брдо и понесите гране маслине, гране дивљих маслина, гране мирте, гране палми, па гранама лиснатих стабала направите сенице, како је записано.“
Тако је народ отишао па су донели гране и направили за себе сенице: свако на свом крову, у својим двориштима, и у двориштима Божијег Дома, на тргу код Водених врата и на тргу код Јефремових врата. Тако је сав збор који се вратио из изгнанства направио сенице, па су боравили у сеницама. Јер Израиљци нису тако радили још од времена Исуса Навина, па до овог дана. И била је велика радост.
Читао им је свакодневно наглас из књиге Божијег Закона, од првог до последњег дана. Тако су славили празник седам дана, а осмог дана је био свечани сабор, као што је било прописано.
