Књига Немијина 3:1-32
Градитељи зида
Тада је устао Првосвештеник Елијасив са својом браћом свештеницима, па су обновили Овчија врата. Посветили су их и поставили им крила. А посветили су их до куле Меје3,1 Дословно: до куле Стотине. и до куле Ананилове. Поред њега су зидали људи из Јерихона, а поред њега је зидао и Имријев син Захур.
Рибља врата су поправљали Асенајини синови. Направили су греде за њих, поставили им њихова крила, браве и преворнице. Поред њих је поправљао Меримот, син Акосовог сина Урије; до њега је поправљао Месулам, син Месизавеиловог сина Варахије; до њега је поправљао Ванин син Садок; до њега су поправљали Текујани, али њихови моћници нису хтели да подупру рад својих господара.
Стара врата су поправљали Фесејин син Јодај и Весодијин син Месулам. Направили су греде за њих и поставили им њихова крила, браве и преворнице. Поред њих су поправљали Мелатија Гаваоњанин и Јадон Мероноћанин, људи из Гаваона и из Миспе, под влашћу управитеља подручја преко реке. Поред њих је поправљао Арахијин син Озило, један од златара; а поред њега је поправљао Хананија, један од апотекарских синова. Они су обновили Јерусалим до Широког зида. Поред њих је поправљао Оров син Рефаја, главар половине јерусалимске области. Поред њега је, пред својом кућом, поправљао Арумафов син Једаја, а поред њега Асавнијин син Хатуш. Други измерени део и кулу код пећи су поправљали Харимов син Малхија и Фат-Моавов син Асув. Поред њих су поправљали Лоисов син Салум, главар половине јерусалимске области, он и његове ћерке.
Долинска врата је поправљао Анун са становницима Заноја. Поправили су их и ставили им крила, браве и преворнице; сазидали су хиљаду лаката3,13 Око 500 m. зида до Гнојних врата.
Гнојна врата је поправљао Рихавов син Малхија, главар области Вет-Керем. Поправио их је и ставио им крила, браве и преворнице.
Изворска врата је поправљао Хол-Озинов син Шалун, главар области Миспа. Поправио их је, покрио их и ставио им њихова крила, браве и преворнице. Поправио је и зид силоамског језера крај царског врта до степеница које се спуштају из Давидовог града. Иза њега је Азвуков син Немија, главар половине области Вет-Сур, поправљао испред Давидових гробница до вештачког језера и до куће јунака.
Иза њега су поправљали Левити: Ванијев син Реум и поред њега је, за своју област поправљао Асавија, главар половине области Кеила. Иза њих су поправљала њихова браћа: Инададов син Вавај, главар половине области Кеила. Поред њега је Исусов син Езер, главар Миспе, поправљао други измерени део наспрам успона ка оружарници на углу. Иза њега је Завајев син, Варух, са жаром поправљао други измерени део од угла до улаза у кућу Првосвештеника Елијасива Иза њега је Меримот, син Акосовог сина Урије поправљао други измерени део од улаза Елијасивове куће до краја његове куће.
Иза њега су поправљали свештеници, људи из равнице. Иза њих су Венијамин и Асув поправљали пред својим кућама, а иза њих је уз своју кућу поправљао Азарија, син Ананијевог сина Масије. Иза њих је Инададов син Винуј поправљао други измерени део од Азаријине куће до угла и до кривине. Узајев син Фалал је поправљао наспрам угла и куле која се уздиже код горњег царевог дома, код дворишта за стражу. Иза њега Фаросов син Федаја. Храмске слуге су још боравиле у Офилу наспрам Водених врата, на истоку и до уздигнуте куле. Иза њих су становници Текује поправљали други измерени део наспрам велике уздигнуте куле до офилског зида.
Изнад Коњских врата поправљали су свештеници, сваки испред своје куће. Иза њих, пред својом кућом је поправљао Имиров син Садок; иза њега је поправљао Сеханијев син Семаја, чувар источних врата. Иза њега су други измерени део поправљали Селемијин син Ханани и Салафов шести син Анун. Иза њих је пред својом одајом поправљао Варахијин син Месулам Иза њега је поправљао Малхија, златарев син, све до куће храмских слугу и трговаца, до Тамничких врата и горње собе на углу. Између горње собе на углу и Овчијих врата су поправљали златари и трговци.
Књига Немијина 4:1-23
Противљење обнови
А када је Санавалат чуо да обнављамо зид, пламтео је од беса и јако се разгневио, па се ругао Јеврејима. Рекао је испред своје браће и самаријске војске: „Шта то раде ти јадни Јевреји? Хоће ли да га обнове? Хоће ли да жртвују? Хоће ли да заврше за дан? Хоће ли да оживе то камење из гомиле рушевина и оног што је спаљено?“
А Товија Амонац, који је стајао крај њега, рече: „Па на то што они зидају да се и лисица попне, срушиће зид од њиховог камења!“
„Чуј, о, Боже наш, како нас презиру! Узврати им њихову срамоту на њихову главу и дај им да буду плен у земљи ропства. Не покривај њихову кривицу и нека им греси њихови пред тобом не буду избрисани, јер су те гневили пред градитељима.“
И ми смо градили зид и он је био састављен до половине, јер је народ имао срце за посао.
А када су Санавалат, Товија, Арапи, Амонци и Азоћани чули да обнова јерусалимског зида напредује, да су његови проваљени делови почели да се затварају, силно су се разгневили. Сви су сковали заверу да заједно зарате против Јерусалима и направе нам пометњу. Али ми смо се помолили нашем Богу и поставили смо даноноћне страже због њих.
Ипак, Јевреји су говорили: „Клонула је снага носачима, рушевина је превише, а ми нисмо у стању да обновимо зид!“
Још су наши злотвори говорили: „Неће ни знати, неће ни видети док не банемо међу њих, побијемо их и окончамо им посао!“
И догодило се да су дошли Јевреји који живе поред њих, па су нам десет пута дојавили: „Долазе на вас из свих места у која ћете се вратити к нама!“
А ја сам на најнижим положајима, иза зида и на отвореним местима, распоредио људе по породицама. Поставио сам их са мачевима, копљима и луковима. Када сам све погледао, устао сам и рекао главарима, достојанственицима и осталом народу: „Не плашите их се! Сетите се Господа, великог и страшног и борите се за своју браћу и своје синове, за своје ћерке, своје жене и своје домове.“
А када су чули наши злотвори, да смо сазнали, Бог им је осујетио намере и сви смо се вратили на зид и свако на свој посао.
Од тог дана половина мојих младића су радили посао, а половина је држала копља, штитове, лукове и оклопе. А главари су стајали иза свег Јудиног дома. Они који су обнављали зид, они који су носили терет и који су товарили, једном су руком радили посао, а другом држали оружје. Сваки је градитељ имао свој мач, припасан уз бок, и тако је градио. А поред мене је стајао човек који је дувао у рог.
Рекао сам главарима, достојанственицима и осталом народу: „Много је посла, развучен је, а ми смо на зиду раштркани и далеко један од другога. Тамо где чујете звук рога, тамо се око нас и окупите. Бог наш ће се борити за нас!“
Тако смо радили посао, а половина њих је држала копља од ране зоре до изласка звезда. У то сам време још казао народу: „Нека свако од вас са својим слугом спава усред Јерусалима, да би нам ноћу стражарили, а дању радили.“ Јер ни ја – моја браћа, моје слуге, стражари који су ме пратили – ниједан нисмо скидали своје оружје и одећу, осим када смо је прали.
