Књига Немијина 11:22-36
Надгледник Левита у Јерусалиму је био Озија син Ванија, син Асавије, син Матаније, син Мишин и један од Асафових потомака, певача одговорних за радове на Божијем Дому. Наиме, за њих је оног дана изашла царева заповест и поуздана уредба у вези ове службе.
А Месизавеилов син Петаја, иначе један од Зариних потомака и син Јуде, је био царева рука за све послове са народом.
Тако су се неки Јевреји настанили по селима са њиховим пољима. И то у околним селима Киријат-Арве, околним селима Девона и селима Јекавсеила. Затим у Јесуји, Молади и Вет-Фелету; па у Асар-Суалу и Вир-Савеји са њеним околним селима; у Сиклагу и у околним селима Меконе; у Ен-Римону, Сараји, Јармуту, Заноји, Одоламу и његовим околним селима; у пољима Лахиса, у Азеки и њеним селима. Тако су се населили од Вир-Савеје до долине Еном.
Венијаминови потомци су се настанили у Гаваји, у Михмасу, у Гају и околним селима Ветиља. Затим у Анатоту, Нову, Ананији, Асору, Рами, Гитајиму, Адиду, Севојиму, Навалату, Лоду, Онану и у Долини резбара.
А неки од Јудиних левитских редова су се настанили у Венијамину.
Књига Немијина 12:1-47
Свештеници и Левити
Ово су свештеници и Левити који су дошли са Салатиловим сином Зоровавељом и са Исусом:
Сораја, Јеремија, Јездра,
Амарија, Малух, Хатуш,
Сеханије, Реум, Меримот,
Идо, Гинето, Авија,
Мијамин, Мадија, Вилга,
Семаја, Јојарив, Једаја,
Салуј, Амок, Хелкија, Једаја.
То су били главари свештеника и њихова браћа у Исусово време.
Ово су Левити: Исус, Винуј, Кадмило, Серевија, Јуда и Матанија који је са својом браћом водио хвалоспеве. Њихова браћа, Ваквукија и Уније су на дужностима стајали насупрот њих.
Исусу се родио Јоаким,
Јоакиму Елијасив,
а Елијасиву Јодај;
Јодају се родио Јонатан,
а Јонатану се родио Јадва.
У Јоакимово време су били свештеници, главари отачких домова:
од Сорајиног дома Мераја,
од Јеремијиног Хананија;
од Јездриног Месулам,
од Амаријиног Јоанана;
од Мелихујевог Јонатан,
од Севанијиног Јосиф;
од Харимовог Адна,
од Мерајотовог Елкај;
од Идовог Захарија,
од Гинетоновог Месулама;
од Авијиног Зихрије,
од Минијаминовог и од Моадијиног Филтај;
од Вилжиног Самуја,
од Семајиног Јонатан;
од Јојаривовог Матенај,
од Једајиног Озије;
од Салујевог Калај,
од Амоковог Евер;
од Хелкијиног Асавија,
од Једајиног Натанаило.
Левити, главари отачких домова – у време Елијасива, Јодаја, Јоанана и Јадве – били су пописани баш као и свештеници, када је владао Дарије Персијанац. Левијеви потомци, главари отачких домова су били пописани у Књизи дневника све до времена Елијасивовог сина Јоанана. А левитски главари су били Асавија, Серевија и Исус син Кадмилов. Њихова браћа су стајала насупрот њих да славе и хвале по заповести Давида, човека Божијег, и то стража поред страже.
Матанија, Ваквукија, Овадија, Месулам, Талмон и Акув су били вратари и чували су стражу код складишта поред врата. Они су живели у време Исусовог сина Јоакима, сина Јоседековог, за време управитеља Немије и за време Јездре, свештеника и зналца Светог писма.
Посвећење јерусалимског зида
За посвећење јерусалимског зида људи су потражили Левите из свих њихових места, да их доведу у Јерусалим, да прославе посвећење у радости, уз хвале са песмом, са цимбалима, лирама и харфама. Окупили су се и синови певача из равнице око Јерусалима, из нетофатских села; из Вет-Гилгала и са поља Гаваје и Азмавета, јер су певачи за себе сазидали села око Јерусалима. Свештеници и Левити су се очистили, а очистили су и народ, врата и зид.
Довео сам главаре Јуде да се попну на зид и поставио сам два велика хора слављења и поворке, десно по зиду према Гнојним вратима. Иза њих је ишао Осаја, половина Јудиних главара; Затим Азарија, Јездра и Месулам; Јуда, Венијамин, Семаја и Јеремија. А од синова свештеника са трубама: Јонатанов син Захарија, син Семаје, син Матаније, син Михеје, син Захура, син Асафов. И његова браћа Семаја, Азареило, Милалај, Гилалај, Мај, Натанаило, Јуда и Ханани са инструментима Божијег човека Давида. А Јездра, зналац Светог писма, је ишао пред њима. Код Изворских врата, баш пред њима, попели су се степеницама Давидовог града, зидним успоном, до Давидовог дома и до Водених врата на истоку.
Други хор слављења са половином поворке је ишао супротно, а ја сам био позади са половином поворке на зиду, изнад куле код пећи и до Широког зида. Онда изнад Јефремових врата, па изнад Старих врата и изнад Рибљих врата; и Ананилове куле и куле Меје до Овчијих врата. Стали су код Тамничких врата.
Тада су оба хора слављења заузела своје место у Божијем Дому, баш као и ја, половина достојанственика са мном, и свештеници Елијаким, Масија, Минијамин, Михеја, Елиоинај, Захарија и Хананија са трубама. Затим Масија, Семаја, Елеазар, Озије, Јоанан, Малхија, Елам и Езер. А певачи су певали гласно под надгледником Језрајом. Тог дана су жртвовали много жртава. Радовали су се јер их је Бог обрадовао великом радошћу, а и жене и деца су се радовали тако да се радост Јерусалима чула надалеко.
Тог дана су одређени људи постављени над одајама складишта за приносе, за прве плодове и за десетине, да сакупљају у њих са градских поља делове по Закону за свештенике и за Левите. Јер, народ Јуде се радовао због свештеника и Левита који су служили. Одржавали су службу њиховог Бога и службу очишћења, као и певачи и вратари према заповести Давида и његовог сина Соломона. Наиме, још је од давнина, у време Давида и Асафа, било главара певача и славопоја и хвалоспева Богу. Тако је сав Израиљ у време Зоровавеља и у време Немије давао делове певачима и вратарима, колико је потребно за тај дан. Одвајали су посвећено за Левите, а Левити су одвајали посвећено за Аронове потомке.
