Марко 5:21-43
Јаирова ћерка и исцељење болесне жене
Исус се вратио лађицом на другу обалу језера. Поново се око њега окупило велико мноштво људи. Док је стајао уз језеро, приђе му човек по имену Јаир, старешина тамошње синагоге, и паде пред његове ноге. Салетао га је молбама: „Моја ћерка је на самрти. Дођи и положи руке на њу, да би оздравила и живела.“ Исус пође за њим.
Много народа је ишло за њим гурајући га. Ту је била и нека жена која је дванаест година боловала од излива крви. Она је много пропатила од многих лекара и потрошила све што је имала. Ипак, ништа јој није помогло. У ствари, бивало јој је све горе. Када је чула за Исуса, пришла му је с леђа и дотакла његову одећу. Говорила је у себи: „Ако дотакнем само његову одећу, оздравићу.“ Истог часа је крварење престало, и она је осетила у телу да се решила своје муке. Исус је одмах осетио да је из њега изашла сила, па се окренуо мноштву и упитао: „Ко је дотакао моју одећу?“
Његови ученици му одговорише: „Видиш и сам колико се народа гура око тебе. Зашто онда питаш: ’Ко ме је дотакао?’“ Али Исус је и даље гледао око себе да види ону која је то учинила. Уплашена и уздрхтала жена је знала шта се догодило. Иступила је напред, пала ничице пред Исуса, и рекла му целу истину. Исус јој онда рече: „Ћерко, твоја те је вера исцелила; иди с миром и буди здрава од своје болести.“
Док је он још говорио, дођу гласници из куће Јаира, старешине синагоге, говорећи Јаиру: „Твоја ћерка је умрла. Зашто да и даље замараш учитеља?“
Исус се није обазрео на њихове речи, већ је рекао старешини: „Не бој се, само веруј!“ Никоме није дозволио да пође са њим, осим Петру, Јакову, Јовану, брату Јаковљевом. Затим су дошли у кућу старешине Јаира. Исус је видео пометњу и чуо плач и нарицање. Он уђе у кућу и упита окупљене: „Зашто сте узнемирени? Зашто плачете? Дете није умрло, него спава.“ Они су му се, пак, подсмевали.
Исус је затим удаљио присутне, па је повео са собом оца и мајку детета и своје пратиоце, и ушао тамо где је било дете. Онда ју је узео за руку и рекао јој: „Талита, кум!“ (што у преводу значи: „Девојчице, теби говорим, устани!“) Она је истог тренутка устала и почела да хода (било јој је дванаест година). Присутни су били веома зачуђени и запањени. Исус им је онда строго заповедио да не причају другима о овоме и рекао им да дају девојчици да једе.
Марко 6:1-6
Исус у Назарету
Исус је отишао одатле и вратио се у своје завичајно место у пратњи својих ученика. Када је дошла субота, почео је да поучава у синагоги. Многи слушатељи су били изненађени. Говорили су: „Откуд овај то зна? Где ли је стекао такву мудрост? На који начин он чини чуда? Зар он није дрводеља, син Маријин? Нису ли његова браћа: Јаков, Јосија, Јуда и Симон? Зар његове сестре не живе овде?“ Зато га нису прихватили.
Исус им је онда рекао: „Пророк је без части само у свом завичају, међу својом родбином и у свом дому.“ Зато тамо није могао да учини ниједно чудо, осим што је исцелио неколико болесника полажући руке на њих. Био је зачуђен њиховим неверовањем.
Исус шаље Дванаесторицу
Онда је отишао одатле и поучавао по околним селима.
