Марко 4:30-41
Прича о горушичином зрну
Исус поново прозбори: „С чим ћемо упоредити Царство Божије? Каквом причом да га објаснимо? Оно је слично горушичином зрну, најмањем од свих која се сеју у земљу. Али када се посеје, израста и постаје веће од свег осталог растиња, па развија толико велике гране да се под његовом сенком гнезде птице небеске.“
Исус је народу приповедао много оваквих прича, онолико колико су могли да разумеју. Без прича им ништа није говорио. Ипак, својим ученицима је све објашњавао када су били сами.
Исус стишава буру
Истог дана увече, Исус им рече: „Пређимо на другу страну језера.“ Распустивши народ, ученици су га повели бродићем у коме је он већ био. Пратили су га и други бродићи. Међутим, подиже се велика бура, тако да су таласи плавили лађицу, те је била скоро под водом. А Исус је спавао на крми, на узглављу. Они га пробудише говорећи: „Учитељу, зар не мариш што пропадамо?!“
Исус устаде и запрети ветру: „Престани!“ Онда рече таласима: „Умирите се!“ Ветар престаде и наста велика тишина.
Онда им Исус рече: „Зашто сте се уплашили? Зар немате вере?“
Обузети силним страхом, ученици су почели да питају једни друге: „Па ко је, онда, овај да му се и ветар и језеро покоравају?“
Марко 5:1-20
Исус шаље нечисте духове у крдо свиња
Затим су стигли на супротну обалу језера у гедаринску област. Чим је Исус изашао из лађице, из гробља истрча пред њега човек који је био опседнут нечистим духом. Он је живео по гробовима. Њега чак ни ланцима нико више није могао да држи свезаног. Много пута је био везан оковима и ланцима, али би он покидао ланце и поломио окове. Нико није могао да га обузда. Дању и ноћу је тумарао по гробовима и брдима, урлајући и ударајући се камењем.
Када је издалека угледао Исуса, потрчао је и пао ничице пред њим. Онда је крикнуо и рекао: „Шта хоћеш од мене, Исусе, Сине најузвишенијег Бога? Заклињем те Богом, немој ме мучити!“ (Исус му је, наиме, већ рекао: „Нечисти душе, излази из овог човека!“)
Исус га упита: „Како ти је име?“
Нечисти дух му одговори: „Име ми је Легија, јер нас је много.“ Он је преклињао Исуса да их не истера из тог краја.
А тамо је, под брдом, пасло велико крдо свиња. „Пошаљи нас да уђемо у те свиње“ – замолише га. Исус им је то дозволио. Нечисти дуси изађоше из човека и уђоше у свиње. Истог часа, крдо свиња, око две хиљаде, сјури се низ обронак у море и подави се.
На то су се свињари разбежали и јавили то људима у граду и по селима. Народ је дошао да види шта се догодило. Кад су дошли к Исусу, угледали су човека који је био опседнут мноштвом злих духова како седи, одевен и при здравој памети. То их је уплашило. Очевици су испричали другима шта се збило са опседнутим човеком и свињама. Тада су почели да моле Исуса да оде из њиховог краја.
А када је Исус улазио у лађицу, замоли га човек који је био опседнут злим духовима да пође са њим. Међутим, Исус му то није дозволио. Рекао му је: „Врати се својој кући, к својима, и реци шта ти је Господ учинио и како ти се смиловао.“ Човек је отишао и почео да говори по Декапољу шта му је Исус учинио. Сви су били задивљени.
