Лука 9:57-62
Захтеви следбеништва
Идући путем, неко рече Исусу: „Следићу те куд год ти будеш пошао!“ Исус му одговори: „Лисице имају јазбине, птице гнезда, а Син Човечији нема где да наслони главу.“ Затим је рекао једном другом: „Пођи за мном.“ Но, он рече: „Господе, дозволи ми прво да одем и сахраним оца.“9,59 По јудејском обичају из првог века наше ере, сахрањивање се обављало непосредно по смрти преминулог. Међутим, након годину дана, када би тело иструлило, најстарији син би скупио очеве кости и ставио их у посебну кутију. Кутија би се затим стављала у отвор у зиду гроба. То је било потпуно сахрањивање. „Пусти нека мртви сахрањују своје мртве – рече му Исус – а ти иди и објављуј Царство Божије.“ Трећи рече: „Господе, ја ћу те следити, али ми дозволи да се најпре поздравим са својим укућанима.“ А Исус му рече: „Нико ко се прими плуга, па се окреће натраг, није прикладан за Царство Божије.“
Лука 10:1-24
Послање седамдесет двојице ученика
После овога је Господ одредио другу седамдесет двојицу ученика и послао их по двојицу пред собом у сваки град и свако место у које је намеравао да дође. Рекао им је: „Жетве је много, а мало радника. Стога се молите Господару жетве да пошаље раднике на своју жетву. Идите! Ја вас шаљем као јагањце међу вукове. Не узимајте са собом ни новчаника, ни торбе, ни обуће. На путу се ни са ким не поздрављајте.
Кад улазите у неку кућу, прво реците: ’Мир овој кући!’ Ако човек мира живи тамо, ваш мир ће остати на тој кући; а ако не, ваш мир ће се вратити к вама. У тој кући останите и једите и пијте шта год вам дају, јер радник заслужује своју плату. И не прелазите из куће у кућу. Ако се нађете у неком граду и приме вас, једите оно што поставе пред вас. У том месту исцељујте болесне и говорите им: ’Приближило се Царство Божије!’ А ако дођете у неки град, па вас не приме, онда идите по његовим улицама и говорите: ’Отресамо и прашину која је у вашем граду прионула за наше стопе. Али да знате: приближило се Царство Божије!’ Кажем вам да ће Содоми бити лакше на Судњи дан него оном граду.
Јао теби, Хоразине! Јао теби, Витсаидо! Јер да су се у Тиру и Сидону догодила чуда која су била учињена у вама, одавно би се већ покајали, седећи у кострети и пепелу. Зато ће Тиру и Сидону бити лакше на Судњи дан него вама. А ти, Кафарнауме, хоћеш ли се до неба уздићи? До Света мртвих ћеш се срушити!
Ко вас слуша – мене слуша, и ко вас одбацује – мене одбацује, а ко одбацује мене – одбацује онога који ме је послао.“
А седамдесет двојица се вратише и са радошћу рекоше: „Господе, и зли духови нам се покоравају у твоје име!“
Исус им рече: „Гледао сам Сатану како пада с неба као муња. Ево, дао сам вам власт да газите змије и шкорпије и сваку непријатељску силу. Они вам никако неће наудити. Нека вас не радује то што вам се зли дуси покоравају, него што су ваша имена записана на небу.“
Тада се Исус испуни радошћу по Светом Духу и рече: „Хвалим те, Оче, Господару неба и земље, што си ово сакрио од мудрих и умних, а открио онима што су као мала деца. Да, Оче, јер ти је тако било по вољи. Отац ми је све предао; и нико не зна ко је Син осим Оца, и нико не зна ко је Отац осим Сина, и оног коме Син хоће да открије.“
Онда се окренуо према ученицима и само њима рекао: „Блажене су очи, које гледају оно што ви гледате. Кажем вам да су многи пророци и цареви желели да виде оно што ви гледате, али нису видели, и да чују оно што ви слушате, али нису чули.“
