Лука 16:19-31
Прича о богаташу и сиромашном Лазару
Био једном неки богаташ. Облачио се у одећу од скерлета и финог лана, и раскошно се гостио сваки дан. Пред његовим вратима је лежао један сиромах који се звао Лазар, сав у чиревима, жељан да се наједе мрвица које су падале са богаташевог стола. Пси су долазили и лизали његове ране.
Када је сиромах умро, анђели га однеше к Аврахаму. И богаташ је умро и био сахрањен. Док се мучио у Свету мртвих, подигао је поглед и издалека видео Аврахама и Лазара са њим. Онда повика: ’Оче Аврахаме, смилуј ми се и пошаљи Лазара да умочи само врх свога прста у воду и расхлади ми језик, јер се веома мучим у овој ватри!’
Аврахам му одговори: ’Синко, сети се да си током свога животног века примао добре ствари, док је Лазар примао лоше. Сада се он овде теши, а ти се мучиш. Осим тога, између нас и вас постављена је велика провалија, тако да они који би хтели одавде к вама не могу да пређу, нити ико оданде може да пређе к нама.’
Богаташ настави: ’Онда те молим, оче, да пошаљеш Лазара у дом мога оца, где имам петоро браће. Нека иде и упозори их да не би дошли на ово место мучења.’
Аврахам рече: ’Они имају Мојсија и Пророке, па нека их слушају!’
Али богаташ рече: ’Не, оче Аврахаме, они ће се покајати ако неко дође из мртвих.’
Аврахам му рече: ’Ако не слушају Мојсија и Пророке, неће их убедити ни ако неко устане из мртвих.’“
Лука 17:1-10
Грех и опроштење
Исус рече својим ученицима: „Искушења која наводе на грех морају да дођу, али тешко ономе који је узрок тим искушењима. Томе би било боље да му обесе о врат воденични камен и да га баце у море, него да наведе на грех једног од ових малених. Зато пазите на себе.
Ако твој брат згреши, опомени га и ако се покаје, опрости му. Ако седам пута на дан згреши против тебе и седам пута дневно дође к теби и каже ти: ’Кајем се’, ти му опрости.“
Апостоли рекоше Господу: „Увећај нам веру!“
Господ рече: „Ако бисте имали вере као зрно горушице, могли бисте да кажете овом дуду: ’Ишчупај се из корена и посади у море!’ и он би вас послушао.
Дужност слуге
Рецимо да неко од вас има слугу који оре или чува стадо. Када се он врати са њиве, ко ће му од вас рећи: ’Дођи одмах и седи па једи!’ Напротив! Рећи ће му: ’Спреми ми вечеру, пресвуци се и послужуј ме док једем и пијем, а после тога ћеш ти да једеш и да пијеш.’ Треба ли господар да захвали слузи што је извршио наређење? Тако и ви говорите кад учините што вам је било наређено: ’Ми смо само бескорисне слуге; учинили смо само оно што смо били дужни да учинимо.’“
