3. Мојсијева 7:11-38
Жртва мира
Ово је закон за жртву мира која се приноси Господу.
Ако је ко приноси у знак захвалности, нека уз жртву захвалницу принесе и бесквасне погаче умешене са уљем, или бесквасне колаче намазане уљем. Уз погаче нека принесе и хлеб од дизаног теста са жртвом мира, као своју захвалност. Од свега што приноси нека принесе по један колач на дар Господу. То нека припадне свештенику који шкропи крв од жртве мира. А месо од жртве мира којом захваљује, нека се поједе на дан када се принесе; ништа не сме остати до јутра.
Ако неко приноси жртву заветницу, или добровољну жртву, месо нека се поједе на дан кад приноси своју жртву. Што од тога остане, нека се поједе сутрадан. Ако нешто меса од жртве остане до трећега дана, нека се спали. Ако неко једе месо од жртве мира и трећега дана, тај који је приноси неће бити угодан Богу; жртва му се неће рачунати, јер је месо постало нечисто. Онај који једе од њега навући ће на себе кривицу.
Месо које се дотакне чега нечистог нека се не једе; нека се спали. Ко год је чист сме јести месо. Ако би неко јео меса од жртве мира која припада Господу, а притом буде нечист, тај нека се истреби из свог народа. Ако се неко дотакне чега год нечистог: човечије нечистоће, или нечисте животиње, или какве год нечисте и гадне животиње, а затим једе од меса жртве мира која припада Господу, такав нека се истреби из свога народа.’“
Животињско сало се не сме јести
Господ рече Мојсију: „Реци народу израиљском: ’Не једите никаквог сала од волова, оваца и коза! Сало од угинуле или растргане животиње може се користити за било шта, али га не смете јести. Ко год би јео сало од животиње која се приноси на паљену жртву Господу, нека се истреби из свога народа. Ни у једном од својих насеља не смете јести никакве крви, ни од птица ни од стоке. Ако неко једе било какву крв, нека се истреби из свога народа.’“
Делови за свештенике
Господ рече Мојсију: „Реци народу израиљском: ’Онај ко приноси Господу жртву мира, нека донесе Господу део од жртве мира. Својим рукама нека донесе паљену жртву Господу: сало с грудима. Груди нека се подигну пред Господом као жртва дизаница, а свештеник нека спали сало на жртвенику. Груди нека припадну Арону и његовим синовима. Десну плећку од жртве мира дај свештенику као дар. Ономе између Аронових синова који приноси крв и сало жртве мира, нека припадне десна плећка. Ја сам, наиме, ускратио народу израиљском груди жртве мира и плећку жртвенога дара, и дао их Арону, свештенику, и његовим синовима. То им следује од народа израиљског по вечној уредби.’“
То је део одређен за Арона и његове синове од жртава које се пале Господу, на дан када се уводе у службу као свештеници Господњи. Ово је Господ заповедио Израиљцима да им дају на дан њиховог помазања по вечној уредби за све њихове нараштаје.
То је закон за жртву свеспалницу, за житну жртву, за жртву за грех, за жртву за преступ, за жртву посвећења, и за жртву мира, који је Господ дао Мојсију на гори Синају, на дан кад је заповедио народу израиљском да приноси своје жртве Господу у Синајској пустињи.
3. Мојсијева 8:1-36
Посвећење Арона и његових синова за свештеничку службу
Господ рече Мојсију: „Узми Арона и његове синове; одећу, уље посвећења, јунца жртве за грех, два овна, кошару бесквасних хлебова, и сабери целу заједницу код улаза Шатора од састанка.“ Мојсије учини како му је Господ заповедио. Када се заједница сабрала код улаза од Шатора од састанка, Мојсије рече заједници: „Ово је Господ заповедио да се уради!“
Мојсије је довео Арона и његове синове, па их је опрао у води. Обукао га је у одежду и опасао га опасачем. Затим га је обукао у кошуљу, и ставио на њега оплећак. Онда га је опасао извезеним појасом и њиме га причврстио уз оплећак. Ставио је на њега напрсник, а у напрсник је ставио Урим и Тумим. На главу му је ставио турбан, а на чело турбана метнуо је златну плочицу, посветни натпис, као што је Господ заповедио Мојсију.
Мојсије узе уље за помазање и помаза Пребивалиште и све ствари у њему, и тако га посвети. Од тог уља је пошкропио жртвеник седам пута. Затим је помазао жртвеник, све његово посуђе, и умиваоник са постољем, да их посвети. Нешто од тог уља је излио на Аронову главу и помазао га, да га посвети. Мојсије је приступио Ароновим синовима и обукао их у кошуље, опасао их појасевима, и обмотао им турбан око главе, како је Господ заповедио Мојсију.
Потом је привео јунца, жртву за грех. Арон и његови синови су положили руке на главу јунца, жртве за грех, а Мојсије га је заклао. Онда је узео нешто крви и својим прстом је намазао на рогове жртвеника и тако га очистио. Осталу крв је излио подно жртвеника. Тако га је посветио да се врши обред откупљења на њему. Мојсије је, затим, узео све сало што је око црева, мрежицу на јетри, оба бубрега с лојем, и спалио их на жртвенику. А јунца с његовом кожом, месом и балегом, спалио је изван табора, онако како је Господ заповедио Мојсију.
Потом је Мојсије довео овна за жртву свеспалницу, а Арон и његови синови су положили руке овну на главу. Тада га је Мојсије заклао и крвљу запљуснуо жртвеник са свих страна. Након тога је исекао овна на комаде, па је спалио главу, делове и сало. Утробу и ноге је опрао у води, па је целог овна спалио на жртвенику. То је била жртва свеспалница на угодни мирис, паљена жртва која се приноси Господу – онако како је Господ заповедио Мојсију.
Затим је довео другог овна, овна за посвећење. Арон и његови синови положе руке на његову главу, а Мојсије га закоље. Затим је Мојсије узео нешто овнове крви, па је њоме намазао ресу Ароновог десног уха, палац његове десне руке, и палац његове десне ноге. Онда је Мојсије довео Аронове синове. Мојсије им је намазао нешто од крви на ресу десног уха, на палац десне руке и на палац десне ноге. Осталом крвљу Мојсије је запљуснуо жртвеник са свих страна. Након тога је узео сало, реп, све сало око изнутрица, мрежицу с јетре, оба бубрега с њиховим салом, и десну плећку. Из кошаре с хлебовима, које су стајале пред Господом, узео је једну бесквасну лепињу, један хлеб с уљем, и један колач, и ставио их на сало и на десну плећку. Мојсије је све то ставио на руке Арону и на руке његових синова, и подигао их као жртву дизаницу пред Господом. Мојсије је, затим, узео то из њихових руку и спалио на жртвенику са жртвом свеспалницом. То је била жртва за посвећење на угодни мирис, паљена жртва Господу. Потом је Мојсије узео груди и подигао их као жртву дизаницу пред Господом. То је био Мојсијев део од овна, жртве за посвећење – како је Господ заповедио Мојсију.
Онда је Мојсије узео од уља помазања и од крви, који су били на жртвенику, па је пошкропио Арона и његову одежду, и његове синове и њихове одежде, па је посветио Арона и његову одежду, и његове синове и њихове одежде.
Тада Мојсије рече Арону и његовим синовима: „Скувајте то месо на улазу у Шатор од састанка и тамо га једите с хлебом из кошаре с посветним хлебом, као што сам заповедио: ’Нека га једу Арон и његови синови.’ Што остане од меса и хлеба, нека се спали. Не напуштајте улаз Шатора од састанка седам дана, док се не наврше дани вашег посвећења. Наиме, седам дана ће трајати ваше посвећење. Како се данас чинило, тако је Господ заповедио да се и надаље врши обред откупљења за вас. На улазу Шатора од састанка останите седам дана, дању и ноћу, држећи што је Господ заповедио, да не изгинете. Тако ми је било заповеђено.“
Арон и његови синови су извршили све речи које им је Господ заповедио преко Мојсија.
