3. Мојсијева 5:14-19
Жртва за преступ
Господ рече Мојсију: „Ако неко учини вероломство, тако што се нехотице огреши о неку од светих ствари Господњих, нека Господу, као накнаду, доведе из стада једног овна без мане, чију ћеш вредност у сребрним шекелима одређивати према храмском шекелу5,15 Око 12 gr.. То је жртва за преступ. Као жртву за преступ којим се огрешио о свету ствар, нека надода петину вредности и то нека преда свештенику. Свештеник нека изврши над њим обред откупљења овном, жртвом за преступ, и биће му опроштено.
Ако неко згреши тако што прекрши једну од заповести Господњих, те учини оно што је забрањено, а то му остане непознато, ипак ће сносити одговорност за своју казну. Тај нека свештенику доведе из стада овна без мане одговарајуће вредности као жртву за преступ. Свештеник нека изврши над њим обред откупљења за грех који је нехотице учинио, и биће му опроштено. То је жртва за преступ; скривио је против Господа.“
3. Мојсијева 6:1-30
Господ још рече Мојсију: „Човек који учини грех неверства против Господа, тако што превари свога ближњега у ономе што му је било дано на чување или у залог; или опљачка или искористи свога ближњега; или нађе изгубљену ствар и слаже; или се лажно закуне за једну од ових ствари коју неко може да учини, те се огреши једном од њих; ако, дакле, овако згреши и схвати своју кривицу и врати што је опљачкао, или стекао искориштавањем, или што му је било дано на чување, или што је нашао као изгубљено, или било шта за шта се лажно заклео, нека то у целости исплати власнику и надода петину на дан кад принесе жртву за свој грех. За жртву за преступ Господу нека донесе свештенику из стада овна без мане према вредности коју ти одредиш. Кад свештеник изврши над њим обред откупљења пред Господом, биће му опроштено оно чиме је навукао на себе грех, шта год то било.“
Свакодневне жртве свеспалнице
Господ рече Мојсију: „Заповеди Арону и синовима Израиљевим и реци им: ’Ово је закон за жртву свеспалницу: свеспалница нека остане на жртвенику, на месту спаљивања, целу ноћ све до јутра. Ватра на жртвенику мора стално да гори. Свештеник нека обуче своју ланену одећу и дуге ланене гаће, а онда нека скупи пепео након што огањ сагори свеспалницу на жртвенику, и истресе га поред жртвеника. Затим нека скине са себе одећу и обуче другу одећу, те нека однесе пепео изван табора на чисто место. Огањ на жртвенику нека стално гори; не сме се гасити. Нека свештеник свако јутро наложи дрва на огањ, нека на њега сложи жртву свеспалницу и нека спали сало од жртава мира. Огањ на жртвенику мора стално да гори; не сме се гасити.
Житна жртва
Ово је закон за житну жртву: Аронови синови нека је приносе пред Господом испред жртвеника. Један од њих нека заграби шаку брашна и уља од житне жртве и сав тамјан који је на житној жртви, па нека то спали на жртвенику као спомен на угодан мирис Господу. Што преостане од жртве нека поједу Арон и његови синови; хлебови нека се једу без квасца на посвећеном месту; нека их једу у дворишту Шатора од састанка. Не смеју се пећи са квасцем. Део од паљених жртава које се мени приносе њима сам дао. То је најсветији део, као што је жртва за грех и жртва за преступ. Сваки мушкарац од потомака Аронових може јести тај део од жртава које се пале Господу. То је вечна уредба за све ваше нараштаје. Ко год их се дотакне, постаће свет.’“
Жртва помазања
Господ је говорио Мојсију: „Ово је принос који ће Арон и његови синови приносити Господу на дан помазања: десетину ефе6,20 Око 1,6 kg. брашна као редовну житну жртву, половину ујутро, а половину увече. Нека се припрема на тигању са уљем; нека буде добро умешена. Житну жртву донеси изломљену на комаде, па је принеси на угодан мирис Господу. Нека је принесе један од Аронових синова, који се помазује као његов наследник. То је вечна уредба. Жртва нека се Господу потпуно спали. Свака житна жртва коју приноси свештеник нека се потпуно спали; не сме се јести.“
Жртва за грех
Господ рече Мојсију: „Реци Арону и његовим синовима: ’Ово је закон за жртву за грех: жртва за грех нека се закоље пред Господом на месту где се коље жртва свеспалница – пресвета је. Свештеник који приноси жртву за грех може од ње јести на светом месту, у дворишту Шатора од састанка. Што се год дотакне меса постаће свето, а ако крв попрска одећу, опери је на светом месту. Земљани лонац у коме се месо кува мора се након тога разбити, а ако је кувано у бронзаном лонцу, лонац нека се изриба и испере водом. Свако мушко међу свештеницима сме је јести – пресвета је. Свака жртва за грех чија се крв доноси у Шатор од састанка да се изврши обред откупљења на светом месту, нека се не једе, него нека се спали ватром.
3. Мојсијева 7:1-10
Жртва за преступ
Ово је закон о жртви за преступ. Она је пресвета. Нека се жртва за преступ коље на месту где се кољу жртве свеспалнице, а њеном крвљу нека се запљусне жртвеник са свих страна. Нека се принесе све њено сало, реп и сало које покрива изнутрице, оба бубрега и сало што је око њих и на слабинама; и мрежица што је на јетри нека се уклони заједно с бубрезима. Нека то свештеник спали на жртвенику као паљену жртву Господу. То је жртва за преступ. Свако мушко међу свештеницима сме је јести. Нека се једе на светом месту. Она је пресвета.
Закон о жртви за преступ исти је као закон о жртви за грех. Исти је закон за обе: она припада свештенику који њоме врши обред откупљења. Свештенику који приноси нечију жртву свеспалницу, нека припадне кожа од жртве коју је принео. Свака житна жртва која се пече у пећи, и свака која се приправља у котлићу или на тигању нека припадне свештенику који је приноси; његова је. Свака житна жртва која се меси са уљем или насуво, нека припадне свим синовима Ароновим подједнако.
