Књига о судијама 4:1-24
Девора
Али кад је Аод умро, Израиљци наставише да чине оно што је зло у очима Господњим. Тада их је Господ предао у руке Јавина, цара хананског, који је владао у Асору. Заповедник његове војске био је Сисера, који је живео у Аросет-Гојиму. Израиљци завапише Господу, јер је Јавин имао девет стотина гвоздених бојних кола, те је окрутно тлачио Израиљце двадесет година.
У то време је у Израиљу судила пророчица Девора, жена Лапидотова. Она је обичавала да седи под Деворином палмом између Раме и Ветиља у Јефремовој гори. Израиљци су долазили к њој горе, да им дели правду. Она је послала по Варака, сина Авиноамовог, из Кедеса Нефталимовог, и рекла му: „Није ли Господ, Бог Израиљев, заповедио: ’Иди, узиђи на гору Тавор, и поведи са собом десет хиљада људи из Нефталимовог и Завулоновог племена? Ја ћу да намамим к теби Сисеру, заповедника Јавинове војске, на поток Кисон, с његовим бојним колима и његовим мноштвом, и предаћу га у твоје руке.’“
Варак јој одговори: „Ићи ћу ако ти пођеш са мном; ако не пођеш са мном, нећу ићи.“
Она одговори: „Заиста ћу поћи с тобом, али на путу на који идеш, слава неће припасти теби; Господ ће предати Сисеру у руке једне жене.“ Девора устаде и оде са Вараком у Кедес. Варак позва Завулоново и Нефталимово племе у Кедес. Десет хиљада људи је ишло за њим; и Девора је пошла горе с њим.
А Хевер Кенејац био се одвојио од осталих Кенејаца, од синова Ховава, Мојсијевог таста, и разапео себи шатор код храста у Цананиму недалеко од Кедеса.
Сисери је било јављено да се Варак, син Авиноамов, попео на гору Тавор. Сисера је сазвао сва своја бојна кола – девет стотина гвоздених кола – и сав народ са њим из Аросет-Гојима код потока Кисона.
Девора рече Вараку: „На ноге! Ово је дан у који је Господ предао Сисеру у твоје руке. Не ступа ли Господ пред тобом?“ Варак сиђе с горе Тавор а за њим десет хиљада људи. Господ је довео у пометњу Сисеру, сва његова бојна кола и сав његов табор пред Вараковим мачем. Сисера је сишао с бојних кола и дао се пешке у бег.
Варак је гонио бојна кола и војску све до Аросет-Гојима. Сви су Сисерини војници изгинули од оштрице мача; ниједан није преживео. А Сисера је побегао у шатор Јаиле, жене Хевера Кенејца, јер је између Јавина, цара асорског, и дома Хевера Кенејца владао мир.
Јаила је изашла у сусрет Сисери и рекла му: „Сврати, мој Господару, сврати к мени. Не бој се!“ Сисера сврати к њој у шатор, а она га заогрне покривачем.
Сисера јој рече: „Дај ми да попијем мало воде; жедан сам.“ Она отвори мешину с млеком, да му да пије и покрије га.
Он јој рече: „Стани на улаз од шатора; ако неко дође и пита: ’Има ли кога унутра’, ти реци: ’Нема.’“
Изморен, Сисера заспи. Тада Јаила, жена Хеверова, узе шаторски колац и маљ у руку, тихо му приђе, и заби му клин у слепоочницу. Клин прође све до земље, и Сисера умре.
У међувремену, дође Варак гонећи Сисеру. Јаила му изађе у сусрет и рече му: „Дођи да ти покажем човека кога тражиш.“ Он дође к њој, а оно, Сисера лежи мртав, с шаторским коцем у слепоочници.
Тог дана је Господ покорио Јавина, цара хананског, пред Израиљцима. Рука Израиљаца је све теже и теже притискала Јавина, цара хананског, док га није докрајчила.
Књига о судијама 5:1-31
Деворина песма
Тог дана су Девора и Варак, син Авиноамов, испевали песму:
„Зато што су вође израиљске на чело ступиле,
зато што се народ вољно одазвао – благосиљајте Господа!
Чујте, цареви, слушајте, владари!
Запеваћу Господу, испеваћу песму Господу, Богу Израиљеву.
Кад си силазио са Сира, Господе,
кад си ступао са поља едомских,
земља се тресла, небеса су пљуштала,
облаци су водом запљуштали.
Горе су се тресле5,5 Овако је према Септуагинти, Таргуму и сиријском рукопису. пред Господом,
пред Господом синајским, Богом Израиљевим.
У дане Самегара, сина Анатова, у дане Јаиле,
путеви су опустели, те су путници
ходали по стазама кривудавим.
Села израиљска опустеше,
док не устах ја, Девора, док не устах
да Израиљу будем мајка.
Кад су богове нове бирали,
рат им стиже на градске капије.
Зар се штит видео у Израиљу,
или копље међу четрдесет хиљада?
Срце је моје уз вође Израиљеве,
и уз оне што се вољно одазваше.
Благосиљајте Господа!
Ви што јашете беле магарице,
и седите на простиркама,
ви што путевима ходите,
разаберите глас певача код бунара.
Тамо они поју о праведним делима Господњим,
о праведним делима његових мештана у Израиљу.
Тада народ Господњи сиђе к вратима.
Пробуди се, пробуди, Деворо,
пробуди се и песму запевај!
Устани, Вараче, и робље поведи,
ти сине Авиноамов!
Шачица је моћни народ надвладала,
народ се Господњи сабрао к мени на моћне.
Од Јефрема изађоше они што поникоше међу Амаличанима,
за тобом је Венијамин с твојим мноштвима,
од Махира су изашли заповедници,
а од Завулона они што штап писарски носе.
Кнезови су Исахарови са Девором,
Исахар се за Вараком у долину сјурио,
у стопу га је верно пратио.
Међу четама Рувимовим,
дуго се на одлуку накањују.
Зашто седиш међу торовима?
Да чујеш како дозивају стада?
Међу четама Рувимовим,
дуго се на одлуку накањују.
Галад почива с оне стране Јордана;
а што Дан још седи у лађама?
Асир седи уз обалу морску,
мирно живи у својим лукама.
Завулон је народ што се наругао смрти,
као и Нефталим са поља високих.
Цареви су дошли и ратовали,
у бој ступише цареви ханански
код Танаха, крај вода мегидских,
ал’ се плена – сребра не домогоше.
С неба су звезде ратовале,
са својих су стаза са Сисером ратовале.
Однесе их поток Кисон, поток древни, поток Кисон.
Ступај смело, душо моја!
Копита су тад коњска затутњала,
у галоп, у галоп ударише пастуви.
’Проклињите Мероз!’ – рече Анђео Господњи.
’Љуто проклињите његове мештане,
јер не притекоше у помоћ Господу,
не помогоше Господу против моћних.’
Благословена нек је Јаила међу женама,
жена Хевера Кенејца,
благословенија нек је од свих жена шатора.
Кад је тражио воде, млека му нали,
у зделу кнежевску масла му даде.
Левицом се машила за колац,
а десницом за маљ ковачки,
па удари Сисеру и главу му смрска,
здроби му, проби му слепоочнице.
Код њених ногу сави се и паде,
пружио се подно њених ногу,
где се сави, тамо мртав паде.
Сисерина мајка кроз прозор погледава,
кроз решетку она са сузама збори:
’Зашто му кола још не пристижу?
Зашто топот кола његових касни?’
Најмудрија јој одговара дворкиња,
самој себи она одговара:
’Плен су нашли, па га сада деле,
по девојку, па и две на ратника,
бојено и исткано за плен Сисери,
бојено и исткано, то му је плен,
за вратове оних који плене.’
Тако нек пропадну сви твоји душмани, Господе,
као сунце у пуном сјају нека сину који тебе воле!“
Земља је била мирна четрдесет година.
