Књига Исуса Навина 3:1-17, Књига Исуса Навина 4:1-24, Књига Исуса Навина 5:1-12 NSP
Књига Исуса Навина 3:1-17
Прелазак преко Јордана
Исус порани и са свим Израиљцима крене из Ситима. Дођу до Јордана, па тамо, код прелаза, преноће. Након три дана, војни заповедници прођу табором и заповеде народу: „Чим видите да свештеници Левити носе Ковчег савеза Господа, Бога вашега, ви крените са вашег места и идите за њима. Међутим, нека растојање између вас и Ковчега буде око две хиљаде лаката3,4 Око 1 km.. Не прилазите му ближе, да бисте знали којим путем да идете, јер тим путем нисте путовали раније.“
Затим Исус рече народу: „Посветите се, јер ће Господ сутра учинити чудеса међу вама.“
А свештеницима рече: „Понесите Ковчег савеза и крените испред народа.“ Они понесу Ковчег савеза и крену испред народа.
Господ рече Исусу: „Овог истог дана ћу почети да те узвисујем у очима целог Израиља, да знају да ћу бити са тобом као што сам био са Мојсијем. Ти заповеди свештеницима који носе Ковчег савеза: ’Када стигнете до руба вода јорданских, станите у Јордан.’“
Онда Исус рече Израиљцима: „Приђите овде и чујте речи Господа Бога вашега.“ Исус рече: „По овоме ћете знати да је живи Бог међу вама: он ће терати испред вас Хананце, Хетите, Евејце, Фережане, Гергешане, Аморејце и Јевусејце. Ево, Ковчег савеза Господа целе земље ићи ће пред вама у Јордан. А сада одаберите међу собом дванаест људи из племена Израиљевих, од сваког племена по једног. Чим стопала свештеника који носе Ковчег Господа, Владара целе земље, ступе у воде Јордана, разделиће се воде Јордана што теку од горе и остати да стоје као брана.“
Кад је народ кренуо из својих шатора да пређе преко Јордана, свештеници који носе Ковчег савеза су били испред народа. Тек што су носачи Ковчега дошли до Јордана и ноге свештеника који носе Ковчег дотакле руб воде (а током свег времена жетве Јордан плави своје обале), воде које теку од горе су стале и усправиле се као брана веома далеко одатле, код Адама, града који се налази покрај Сартана, док је вода која се спушта до мора Араве – Мртвог мора, потпуно отекла. Народ је, пак, прелазио према Јерихону. Свештеници који носе Ковчег савеза Господњег су непомично стајали на сувом усред Јордана, док сав Израиљ није прешао преко Јордана.
Књига Исуса Навина 4:1-24
Кад је сав народ прешао преко Јордана, Господ рече Исусу: „Одаберите дванаесторицу људи, по једног из сваког племена, и заповедите им: ’Узмите дванаест каменова из средине Јордана са места где стоје ноге свештеника. Понесите их са собом и поставите их на место где сте провели ноћ.’“
Исус је тада позвао дванаесторицу људи из Израиљевих племена, које је одредио, по једног човека из сваког племена и рекао им: „Пођите испред Ковчега Господа, Бога вашега, усред Јордана и нека сваки човек дигне на раме по један камен, према броју Израиљевих племена. То ће бити знак међу вама. А кад вас данас-сутра ваша деца запитају: ’Шта вам представља ово камење?’, ви им реците: ’Воде Јордана су се разделиле пред Ковчегом савеза Господњег, док је пролазио преко Јордана. Нека ово камење израиљском народу буде довека за спомен.’“
Израиљци учине онако како им је заповедио Исус. Узму дванаест каменова из средине Јордана, према броју Израиљевих племена, пренесу их до свога преноћишта и тамо их положе, као што је Господ рекао Исусу. Затим је Исус поставио дванаест каменова усред Јордана, на место где су биле ноге свештеника који су носили Ковчег савеза. Тамо стоје до дана данашњега.
А свештеници који су носили Ковчег су стајали усред Јордана, све док није било извршено све што је Господ заповедио Исусу да народ изврши, баш као што је Мојсије заповедио Исусу. Тако је народ брзо прешао. А кад је сав народ прешао, прешао је и Ковчег савеза Господњег са свештеницима који су стали испред народа. Прешли су и Рувимовци, Гадовци и половина племена Манасијиног у бојном поретку, и стали на чело Израиљаца, као што им је наредио Мојсије. Око четрдесет хиљада наоружаних људи прешло је пред Господом да ратују на Јерихонским пољанама.
Тог дана је Господ узвисио Исуса у очима целог Израиља. Поштовали су га као што су поштовали Мојсија целог његовог века.
Онда је Господ рекао Исусу: „Заповеди свештеницима који носе Ковчег сведочанства да изађу из Јордана.“
Исус заповеди свештеницима: „Изађите из Јордана!“
Чим су свештеници, који носе Ковчег савеза Господњег, изашли из средине Јордана и њихове ноге ступиле на суво, врати се вода Јордана на своје место, плавећи своје обале као и раније.
Народ је изашао из Јордана десетога дана првога месеца. Утаборили су се у Галгалу, код источне границе Јерихона. А оних дванаест каменова што су их узели из Јордана, Исус је поставио у Галгалу. Затим је рекао Израиљцима: „Кад вас данас-сутра запитају ваша деца: ’Шта представља ово камење?’, ви их поучите: ’Израиљ је по сувом прешао преко Јордана, зато што је Господ, Бог ваш, исушио воде Јордана пред вама док нисмо прошли, као што је Господ, Бог ваш, учинио са Црвеним морем, кад га је исушио пред нама док нисмо прошли. То је због тога да би сви народи земље знали колико је јака рука Господња, и да бисте се ви увек бојали Господа, Бога свога.’“
Књига Исуса Навина 5:1-12
Обрезање у Галгалу
Кад су сви аморејски цареви с оне стране Јордана на западу и сви ханански цареви у приморју, чули да је Господ исушио воде Јордана пред Израиљцима док нису прошли, сишло им је срце у пете, па су изгубили храброст пред Израиљцима.
У то време је Господ рекао Исусу: „Начини себи камене ножеве и обрежи Израиљце поново, по други пут.5,2 Мисли се на други нараштај Израиљаца.“ Исус је начинио себи камене ножеве и обрезао Израиљце на Брежуљку обрезака.
А ево зашто их је Исус обрезао: кад је сав народ изашао из Египта, сви мушкарци, сви људи способни за рат, били су помрли на путу кроз пустињу када су напустили Египат. Наиме, све то људство које је изашло било је обрезано, али сви они који су се родили у пустињи током пута, након што су изашли из Египта, били су необрезани. Израиљци су четрдесет година ишли по пустињи, док нису помрли сви људи способни за рат, који су изашли из Египта, јер нису послушали глас Господњи. Зато им се Господ заклео да им неће дати да виде земљу за коју се Господ заклео њиховим оцима да ће је дати нама – земљу у којој теку млеко и мед. Ипак, уместо њих је подигао њихове синове које је Исус обрезао; они су још увек били необрезани, јер нису били обрезани на путу. А кад је сав народ био обрезан, остали су у табору све док се нису опоравили.
Тада Господ рече Исусу: „Данас сам уклонио са вас срамоту египатску.“ Зато се то место зове „Галгал“5,9 Име места Галгал долази од јеврејске речи галал, што значи одваљати (камен). Бог је уклонио срамоту с израиљског народа као што се камен ваљањем склања с пута., све до дана данашњег.
Израиљци су се утаборили у Галгалу. Ту, на Јерихонским пољанама су прославили Пасху увече, четрнаестог дана у месецу. А сутрадан после Пасхе, јели су од плодова земље: бесквасни хлеб и пржено зрневље жита. Чим су почели да се хране плодовима земље, мана је престала да пада. Тако Израиљци нису више имали ману; те године су јели од урода хананске земље.
