Књига Исуса Навина 19:1-51, Књига Исуса Навина 20:1-9, Књига Исуса Навина 21:1-19 NSP
Књига Исуса Навина 19:1-51
Наследство Симеуновог племена
Други жреб је изашао за Симеуна, за племе синова Симеунових по њиховим породицама. Њихово наследство било је усред наследства синова Јудиних. Њима је припала у наследство:
Вир-Савеја, Сева и Молада; Асар-Суал, Вала и Асем; Елтолад, Ветул и Орма; Сиклаг, Вет-Маркавот и Асар-Суса; Вет-Леваот и Саруен: тринаест градова са својим селима.
Затим Ајин, Римон, Етер, Асан: четири града са својим селима и сва села око ових градова све до Валат-Вира и Рамат-Негева.
То је наследство племена синова Симеунових по својим породицама. Наследство синова Симеунових било је узето од земље Јудиног племена, зато што је део додељен синовима Јудиним био превелики за њих. Тако су синови Симеунови примили свој део у наследство усред њихове баштине.
Наследство Завулоновог племена
Трећи жреб је изашао за синове Завулонове, по њиховим породицама.
Подручје њиховог наследства простирало се до Сарида. Граница им се на запад пењала ка Мареали и дотицала Давасет и допирала до Потока насупрот Јокнеама. Онда је заокретала од Сарида према истоку сунца ка граници Кислот-Тавора, излазила на Даврат, и успињала се ка Јафији. Одатле је ишла ка истоку сунца ка Гат-Еферу, Ет-Кацину, излазила на Римон и заокретала ка Неи. Граница је онда скретала на север према Анатону и завршавала у долини Јефтаилу, са Кататом, Налалом, Симроном, Идалом, и Витлејемом: дванаест градова са својим селима.
Ови градови са својим селима – то је наследство синова Завулонових по њиховим породицама.
Наследство Исахаровог племена
Четврти жреб је изашао за Исахара, за синове Исахарове по њиховим породицама. Њихова граница је обухватала:
Језраел, Кислот, Сунем; Аферајим, Сеон, Анахарат; Равит, Кисон, Авес; Ремет, Ен-Ганим, Ен-Аду и Вет-Фасис.
Граница је, затим, дотицала Тавор, Сахасиму, Вет-Семес и завршавала код Јордана:
шеснаест градова са својим селима.
Ови градови са својим селима – то је наследство племена синова Исахарових по њиховим породицама.
Наследство Асировог племена
Пети жреб је изашао за племе синова Асирових по њиховим породицама. Њихова граница обухватала је:
Хелкату, Алију, Ветену, Ахсафу; Аламелеху, Амаду и Мисалу. Граница је дотицала Кармил са запада, и Сихор-Ливнат. Затим је скретала на исток према Вет-Дагону и допирала до Завулона и долине Јефтаила на северу, те до Вет-Емека и Наила, и избијала на Кавул с лева, а онда настављала ка Еврону, Реову, Амону и Кани све до Великог Сидона. Граница је затим завијала ка Рами до утврђеног града Тира, заокретала ка Оси и излазила на море. Обухватала је Мехевел и Ахзив, Уму, Афек и Реов:
двадесет два града са својим селима.
Ови градови са својим селима – то је наследство племена синова Асирових по својим породицама.
Наследство Нефталимовог племена
Шести жреб је изашао за синове Нефталимове по њиховим породицама.
Граница им је ишла од Елафа, и од храста у Цананиму, од Адами-Некева, Јавнила до Лакума и завршавала код Јордана. Затим је граница окретала на запад к Азнат-Тавору и одатле излазила на Хукок, и допирала до Завулона с југа, до Асира са запада, и до Јуде на Јордану с истока.
Ово су утврђени градови: Сидим, Сер, Амат, Ракат, Хинерет; Адама, Рама, Асор; Кедес, Едрајин, Ен-Асор; Ирон, Мигдал-Ел, Орем, Вет-Анат, и Вет-Семес:
деветнаест градова са својим селима.
Ови градови са својим селима – то је наследство племена синова Нефталимових.
Наследство Дановог племена
Седми жреб је изашао за племе синова Данових по њиховим породицама. Граница њиховог наследства обухватала је:
Сараја, Естаол, Ир-Семес, Салавин, Ајалон, Јетла, Елон, Тимна, Акарон, Елтекон, Гиветон, Валат, Јуд, Вени-Варак, Гат-Римон, Ме-Јаркон и Ракон с подручјем насупрот Јопе.
Али, подручје синова Данових било је претесно за њих; зато се дигну синови Данови, нападну Лесем и освоје га, а становништво побију оштрицом мача. Град запоседну и населе се у њему. Лесем су прозвали Дан, по имену свога оца, Дана.
Ови градови са својим селима – то је наследство племена синова Данових по њиховим породицама.
Наследство Исуса Навина
Када су завршили деобу земље у наследство по њеним подручјима, Израиљци дадоше Исусу, сину Навиновом, наследство међу собом. По наредби Господњој дали су му град који је тражио: Тимнат-Серах19,50 Ово је Тимнат-Арес из Суд 2,9. у Јефремовој гори. Он је град обновио и населио се у њему.
То су наследства која су свештеник Елеазар, Исус, син Навинов, и родовски главари поделили израиљским племенима, у Силому, пред Господом, на вратима Шатора од састанка. Тако су завршили деобу земље.
Књига Исуса Навина 20:1-9
Градови-уточишта
Господ рече Исусу: „Реци Израиљцима: ’Одредите себи градове-уточишта, за које сам вам говорио преко Мојсија, да онамо утекне убица који случајно убије особу, из нехата. Нека вам они буду уточиште од крвног осветника. А кад побегне у један од ових градова, нека стане код улаза градских врата и нека изнесе свој случај пред старешинама тог града. Они нека га приме у град и нека му дају место у коме ће живети међу њима. Ако га крвни осветник прогони, они не смеју предати убицу у његове руке, јер је нехотице убио свога ближњег, а раније га није мрзео. Нека у том граду борави док не стане пред заједницу ради суда, и све до смрти великог свештеника, који буде у служби у то време. Тада нека се убица врати у свој град и у свој дом – у град из кога је побегао.’“
Зато су одредили Кедес у Галилеји, у Нефталимовој гори, Сихем у Јефремовој гори и Киријат-Арву, то јест Хеврон, у Јудиној гори. С друге стране Јордана, источно од Јерихона, одредили су: Восор у пустињи, на висоравни, од Рувимовог племена, Рамот у Галаду, од Гадовог племена и Голан у Васану, од Манасијиног племена. Ово су градови одређени за све Израиљце и дошљаке међу њима, где може да утекне свако ко нехотице убије човека, а да не погине од руке крвног осветника, док не стане пред заједницу.
Књига Исуса Навина 21:1-19
Левитски градови
Затим главари левитских родова дођоше свештенику Елеазару, Исусу, сину Навиновом, и главарима родова израиљских племена, па им рекоше у Силому, у земљи хананској: „Господ је заповедио преко Мојсија да нам се дају градови где ћемо живети и пашњаци око њих за нашу стоку.“
Израиљци су, по речи Господњој, дали Левитима, од свога наследства, ове градове с њиховим пашњацима.
Први жреб је изашао за породице Ката. Левитима, потомцима свештеника Арона, жребом је припало тринаест градова, од Јудиног, Симеуновог и Венијаминовог племена.
А остатку синова Катових, жребом је припало десет градова од породица Јефремовог и Дановог племена, и од половине Манасијиног племена.
Синовима Гирсоновим жребом је припало тринаест градова од породица Исахаровог, Асировог и Нефталимовог племена, и од половине Манасијиног племена у Васану.
Синовима Мераријевим по њиховим породицама припало је дванаест градова од племена Рувимовог, Гадовог и Завулоновог.
Тако су Израиљци жребом доделили Левитима те градове са њиховим пашњацима, као што је Господ заповедио преко Мојсија.
Градови синова Катових
Ови градови од племена синова Јудиних и од племена синова Симеунових, који се наводе по именима, били су дати синовима Ароновим, Левитима из породице Ката, јер је први жреб пао на њих.
Дали су им: Киријат-Арву, то јест, Хеврон, у Јудиној гори са околним пашњацима (Арва је био праотац Енаковаца). Али, поља и села око града, била су већ дана у власништво Халеву, сину Јефонијину. Дакле, синовима свештеника Арона дали су Хеврон са пашњацима, да буде град-уточиште за оног ко почини убиство, Ливну са пашњацима, Јатир с пашњацима, Естемоју са пашњацима, Олон с пашњацима, Давир с пашњацима, Ајин с пашњацима, Јуту с пашњацима, Вет-Семес с пашњацима – девет градова од она два племена.
Од Венијаминовог племена: Гаваон са пашњацима, Гаваја с пашњацима, Анатот с пашњацима, и Алмон с пашњацима – четири града.
Тако је свештеницима, синовима Ароновим, припало све укупно тринаест градова са својим пашњацима.
