Књига Исуса Навина 17:1-18
Наследство Манасијиног племена
Жребом је припао део и племену Манасијином, пошто је Манасија био првенац Јосифов. А Махиру, првенцу Манасијином, оцу Галадовом – врсном ратнику – припао је Галад и Васан. По део је припао и осталим синовима Манасијиним по својим породицама: потомцима Авиезеровим, Хелековим, Есриловим, Сихемовим, Еферовим и Семидиним. То су мушки потомци Манасије, сина Јосифовог, по својим породицама.
А Салпад, син Еферов, син Галадов, син Махиров, син Манасијин, није имао синове, него је имао ћерке. Ово су имена његових ћерки: Мала, Нуја, Егла, Мелха и Терса. Оне су дошле пред свештеника Елеазара, пред Исуса, сина Навинова, и пред кнезове и рекле: „Господ је заповедио Мојсију да нам даш наследство међу нашом браћом.“ Зато им је на заповест Господњу дато наследство међу браћом њиховог оца. Тако је Манасији припало десет делова, осим галадске и васанске земље, које су с друге стране Јордана, јер су ћерке Манасијине добиле наследство међу његовим синовима. Осталим синовима Манасијиним је припала галадска земља.
Манасијина граница се простирала од Асира до Микметата, који је код Сихема, а затим скретала на десно, к становницима Ен-Тафује. Манасији је припадала област Тафује, али је град Тафуја на Манасијиној граници припадао Јефремовим синовима. Граница се, затим, спуштала до потока Кане. Ови градови јужно од потока, припадали су градовима Манасијиног племена, иако су се налазили међу градовима Јефремовог племена. Манасијина граница иде северном страном потока и излази на море. Јужни део припадао је Јефремовом племену, а северни Манасијином. Море им је била граница. На северу су се граничили са Асировим племеном, а на истоку са Исахаровим.
На подручју Исахаровог и Асировог племена, Манасијином племену је припадао: Вет-Сан са својим насељима и Јивлеам са својим насељима, затим становници Дора са својим насељима, становници Ен-Дора са својим насељима, становници Танаха са својим насељима, и становници Мегида са својим насељима; ови сачињавају три подручја.
Манасијини синови нису могли да протерају становнике ових градова. Хананци су били решени да живе у тој земљи. Али кад су Израиљци ојачали, притисли су Хананце принудним радом, али их нису могли протерати.
Јосифови синови освајају шумске пределе
Синови Јосифови рекоше Исусу: „Зашто си нам доделио наследство према једном жребу, само један део, кад смо многољудан народ, кога је Господ толико благословио?“
„Ако сте многољудан народ – одговори им Исус – ви идите горе у шуме, у земљу фережанску и рефаимску, па искрчите себи земљу, кад вам је већ тесна гора Јефремова.“
Синови Јосифови на то рекоше: „Гора нам неће бити довољна, а уз то, сви Хананци, становници долине, имају бојна кола од железа, како они у Вет-Сану и његовим насељима, тако и они у језраелској долини.“
Тада Исус рече дому Јосифову, Јефремову и Манасијином: „Народ сте многољудан и снага вам је велика и зато нећете више имати само један део. Гора нека буде ваша. Ако је шумовита, искрчите је, па ће вам припасти где год се пружа. А и Хананце ћете протерати, ако и имају бојна кола од железа, ако и јесу јаки.“
Књига Исуса Навина 18:1-28
Подела земље осталим племенима
Цела се заједница Израиљаца окупила у Силому, где су поставили Шатор од састанка. Цела им је земља била покорена. Ипак, остало је међу Израиљцима седам племена која још нису примила своју баштину.
Тада Исус рече Израиљцима: „Докле ћете оклевати да кренете и освојите земљу коју вам је дао Господ, Бог ваших отаца? Изаберите по три човека из сваког племена, а ја ћу их послати да направе попис земље за деобу. Онда нека се врате к мени. Онда нека је поделе на седам делова. Јуда нека остане на свом подручју на југу, а дом Јосифов нека остане на свом подручју на северу.“ А ви препишите земљу на седам делова, па ми донесите овде препис. Ја ћу онда бацити жреб ту, пред Господом, Богом нашим. Левијево племе нема део међу вама, јер је свештенство Господње њихова баштина. Гадово и Рувимово племе, и половина племена Манасијиног, већ су примили своју баштину с друге стране Јордана, на истоку, коју им је дао Мојсије, слуга Господњи.
Људи се спремише и кренуше. Исус је заповедио онима који су ишли да попишу земљу, рекавши: „Идите и прођите земљом и попишите је, а онда се вратите к мени, а ја ћу овде у Силому бацити жреб за вас пред Господом.“ Људи су отишли, прошли земљом и пописали је по градовима, подељеним на седам делова. Затим су се вратили к Исусу у табор у Силому. Тада је Исус бацио жреб за њих у Силому пред Господом, и разделио тамо земљу синовима Израиљевим по њиховим племенским деловима.
Венијаминово племе
Први жреб је пао на Венијаминово племе по његовим породицама. Њима је у део припало подручје између Јудиног племена и Јосифовог племена.
Граница им се протезала од северног руба Јордана, подизала северним боком Јерихона, настављала у горје на западу и излазила на пустињу Вет-Авен. Граница је одатле настављала ка Лузу, јужном страном Луза (данас је то Ветиљ), па се спуштала до Атарот-Адара на гори, јужно од Доњег Вет-Орона.
Граница је, затим, заокретала са запада на југ, од горе која се налази јужно од Вет-Орона, и завршавала код Киријат-Вала, то јест, Киријат-Јарима, града који припада Јудином племену. То је западна страна.
Јужна страна је почињала од руба Киријат-Јарима на западу, а оданде је граница излазила на извор Нефтоје. Граница се, затим, спуштала до подножја горе насупрот долине Вен-Еном, на северној страни рефаимске долине, настављала ка долини Еном низ јужне обронке Јевусејаца, и спуштала се до Ен-Рогила. Од севера је завијала и ишла ка Ен-Семесу, избијала на Гелилот насупрот адумимске узвишице, и спуштала се до Камен Воана, сина Рувимовог. Затим се настављала према обронку насупрот Вет-Араве у правцу севера, и силазила до Араве. Граница је онда настављала северном страном Вет-Огле и завршавала се на северном заливу Мртвог мора, код јужног краја Јордана. То је јужна граница.
Јордан је био граница с источне стране.
То је наследство синова Венијаминових са њиховим границама унаоколо, по њиховим породицама.
Венијаминови градови
Градови Венијаминовог племена по својим породицама били су:
Јерихон, Вет-Огла, Емек Кесис; Вет-Арава, Семарајим, Ветиљ; Авин, Фара, Офра; Хефар-Амона, Офнија и Гаваја: дванаест градова са својим селима.
Гаваон, Рама, Вирот; Миспа, Кефира и Моса; Рекем, Јерфаил и Тарала; Сила, Елеф, Јевус, то јест, Јерусалим, Гават и Киријат: четрнаест градова са својим селима.
То је наследство синова Венијаминових по њиховим породицама.
