Књига Исуса Навина 13:1-33
Неосвојена подручја
Кад је Исус остарео и зашао у године, Господ му рече: „Остарио си и зашао у године, а још много земље је остало да се освоји.
Ово је земља која је остала:
све филистејске области и сва гесурска земља, од Сихора, који је надомак Египта, и до границе Акарона на северу, а рачуна се као подручје Хананаца; пет филистејских господара у Гази, Азоту, Аскалону, Гату, Акарону;
Авинци су на југу,
сва хананска земља од Маре сидонске до Афека и до аморејске границе;
затим земља Гивлијаца и сав Ливан на истоку, од Вал-Гада подно горе Ермон до Лево-Амата.
Ја ћу отерати пред Израиљцима све становнике горја, од Ливана до Мисрефот-Мајима – све Сидонце. Ти само подели Израиљу земљу у посед, као што сам ти заповедио. А сад подели ову земљу у посед међу девет племена и половини Манасијиног племена.“
Подела земље источно од Јордана
Рувимовци и Гадовци су заједно са другом половином Манасијиног племена већ били примили у посед земљу, коју им је дао Мојсије с источне стране Јордана. Овако им је Мојсије, слуга Господњи, расподелио земљу:
од Ароира, који је крај обале потока Арнона, и од града кроз који поток протиче, сву висораван од Медеве до Девона, све градове Сихона, аморејског цара, који је владао у Есевону до границе са Амонцима;
затим Галад и гесурску и махатску област, цела гора Ермон, и сав Васан до Салке; а у Васану све царство Ога, који је владао у Астароту и Едрајину. Он је био једини преостали потомак Рефаимаца. Њега је Мојсије погубио и запосео његову земљу. Међутим, Израиљци нису протерали Гесурце и Махаћане, тако да су Гесурци и Махаћани остали да живе усред Израиља све до данашњег дана.
Само Левијевом племену није дао у посед земљу, јер су жртве свеспалнице за Господа, Бога Израиљевог, његово наследство, као што му је рекао.
Рувимово племе
Мојсије је дао Рувимовом племену делове по његовим породицама:
њима је припало подручје од Ароира, који је на обали потока Арнона, и град у средини долине којом поток тече, и сва висораван код Медеве; затим Есевон и сви његови градови на висоравни: Девон, Вамот-Вал и Вет-Валмеон, Јаса, Кедемот, Мифат, Киријатајим, Сивма, Зарет-Сар на гори изнад долине, Вет-Фегор, падине Газе, Фасга и Вет-Јесимот, сви градови висоравни, и цело царство Сихона, аморејског цара, који је владао у Есевону. Њега је Мојсије поразио, као и мадијанске кнезове: Евија, Рекема, Сура, Ора и Реву. Они су били Сихонови вазали који су живели у тој земљи. Поред осталих које су побили, Израиљци су убили мачем и Валама, сина Веорова, прорицатеља.
Граница Рувимових синова, била је Јордан. То је било наследство Рувимоваца према њиховим породицама, градови са њиховим селима.
Гадово племе
Мојсије је дао Гадовом племену, синовима Гадовим, делове по њиховим породицама.
Њима је припала област Јазира, сви градови у Галаду, половина земље Амонаца до Ароира, који је насупрот Раве, од Есевона до Рамот-Миспе и Ветонима, и од Маханајима до границе Ло-Девара; а у долини: Вет-Арам, Вет-Нимра, Сокот и Сафон са остатком царства Сихона, цара есевонског: Јордан и област која се протеже до руба језера Хинерет, на источној страни Јордана.
То је наследство Гадових синова према њиховим породицама, градови са својим селима.
Половина Манасијиног племена
Мојсије је дао део половини Манасијиног племена према његовим породицама.
Њима је припала земља од Маханајима, сав Васан, све царство Ога, цара васанског и сва Јаирова села у Васану – шездесет градова. Половина Галада, Астарот, Едрајин, градови Оговог царства у Васану, припали су синовима Махира, сина Манасијиног, то јест, половини синова Махирових по њиховим породицама.
То је Мојсије доделио у наследство на моавским пољанама на другој страни Јордана, источно од Јерихона. Мојсије није дао наследство Левијевом племену; Господ, Бог Израиљев, његово је наследство, као што им је он рекао.
Књига Исуса Навина 14:1-15
Подела земље западно од Јордана
Ово су делови које су Израиљци примили у посед у хананској земљи, које су им разделили у наследство Елеазар, свештеник, Исус, син Навинов, и главари породица израиљских племена. Жребом су им разделили наследство, као што је Господ заповедио преко Мојсија, међу девет и по племена. Јер, Мојсије је дао наследство двама и по племенима на другој страни Јордана. Левитима није дао наследство међу њима. Наиме, од Јосифових потомака су настала два племена: Манасијино и Јефремово. А Левитима нису дали део у земљи, осим градова да живе у њима и пашњака за њихову стоку и стада. Како је Господ заповедио Мојсију, тако су Израиљци учинили, кад су делили земљу.
Халев добија Хеврон
Јудејци приступе Исусу у Галгалу, а Халев, син Јефонијин, Кенежанин, обрати му се: „Ти знаш шта је Господ рекао Мојсију, човеку Божијем, за мене и за тебе у Кадис-Варнији. Било ми је четрдесет година када ме је Мојсије, слуга Господњи, послао из Кадис-Варније да уходим земљу. Ја сам га известио како сам најбоље знао. Моја браћа која су пошла са мном уплашила су народ, али ја сам се потпуно уздао у Господа, Бога свога. Тог дана се Мојсије заклео: ’Земља у коју је твоја нога ступила припашће теби и твојим синовима заувек, јер си се уздао у Господа, Бога мога.’
И ето, Господ ме је одржао у животу као што је обећао. Прошло је четрдесет пет година од како је Господ рекао ово Мојсију, док је Израиљ још ишао пустињом; сада ми је осамдесет пет година, али сам и данас снажан као онога дана када ме је Мојсије послао; снага ми је иста сада као што је била некада, тако да могу ратовати и обављати послове. А сада ми дај ово горје, као што је Господ обећао тога дана. И сам си чуо тог дана да Енаковци живе тамо и да су градови велики и утврђени. Буде ли Господ са мном, протераћу их, као што је Господ рекао.“
Тада је Исус благословио Халева, сина Јефонијина, и дао му Хеврон у посед. Стога, Хеврон припада Халеву, сину Јефонијину, Кенежанину, све до данас, зато што се поуздао у Господа, Бога Израиљева. Хеврон се раније звао „Киријат-Арва“; Арва је био велики човек међу Енаковцима.
Тада је земља утихнула од рата.
