Књига Исуса Навина 11:1-23
Пораз северних царева
Кад је то чуо Јавин, цар Асора, пошаље поруку Јоваву, цару Мадона, цару Симрона, и цару Ахсафа, те царевима на северу, у горју, у Арави јужно од Хинерета и у равнице, и оне на узвишицама Дора на западу – Хананцима на истоку и западу, Аморејцима, Хетитима, Фережанима, Јевусејцима у горју, Евејцима подно Ермона, у земљи Миспи. Изађу они са свом својом војском, с народом бројним као песак на морској обали, и са веома бројним коњима и бојним колима. Удруже се ови цареви, па дођу и утаборе се код меромских вода да зарате са Израиљем.
Тада рече Господ Исусу: „Не бој их се, јер ћу сутра у ово време учинити да изгину пред Израиљем. Њиховим коњима пресеци тетиве, а њихова бојна кола спали.“
Исус дође са свом војском код меромских вода и изненада их нападне. Господ их предаде у руке Израиљаца, који их потукоше. Гонили су их од Великог Сидона до Мисрефот-Мајима, и до долине Миспе на истоку. Тако су их поразили да нико није преживео. Исус је учинио са њима како му је Господ рекао. Њиховим коњима је пресекао тетиве, а њихова бојна кола је спалио.
Исус се у то време врати и освоји Асор, а његовог цара погуби мачем; Асор је некада био престоница свим тим царствима. Све становништво су побили, оштрицом мача изручивши их клетом уништењу. Никога није оставио на животу.
Исус је освојио све градове ових царева, а њих је побио оштрицом мача, као што је заповедио Мојсије, слуга Господњи. Међутим, Израиљ није спалио градове које су стајали на узвишицама; Исус је спалио само Асор. Израиљци су за себе узели као плен све што је било у тим градовима и стоку. Побили су оштрицом мача све становништво, док их нису истребили. Никога нису оставили на животу. Што је Господ заповедио Мојсију, своме слузи, то је Мојсије заповедио Исусу, који је тако и учинио; није изоставио ништа од свега што је Господ заповедио Мојсију.
Исус је освојио целу ову земљу: горје, сав Негев, сав госенски крај и равницу, Араву, горску област Израиља са његовим подбрежјем, од горе Халак, која се диже према Сиру, до Вал-Гада у долини Ливана, подно горе Ермон. Све њихове цареве је заробио и погубио. Дуго је времена Исус војевао са свим овим царевима. Међутим, није било града који је склопио мир са Израиљем, осим Евејаца који живе у Гаваону; сви су били освојени ратом. Наиме, Господ им је отврднуо срце да ступе у рат са Израиљем, да би били изручени клетом уништењу, и тако били истребљени без милости, као што је Господ заповедио Мојсију.
Уништење Енаковаца
У оно време дође Исус и истреби Енаковце из горја, Хеврона, Давира, и Анаве, и из целог Јудиног горја и израиљског побрежја; њих и њихове градове је изручио клетом уништењу. Енаковаца није остало у земљи синова Израиљевих; остало их је само у Гази, Гату и Азоту.
Исус је заузео сву земљу, као што је Господ обећао Мојсију, и дао је Израиљу у баштину, поделивши је међу племенима. Земља је, напокон, утихнула од рата.
Књига Исуса Навина 12:1-24
Попис поражених царева
А ово су цареви крајева које су Израиљци поразили, и освојили њихове земље с оне стране Јордана ка истоку, од потока Арнона до горе Ермон, са свом Арабом на истоку:
Сихон, цар аморејски, који је столовао у Есевону;
његова владавина се простирала од Ароира, који лежи на рубу потока Арнона, средином потока и половином Галада све до потока Јавока, који чини границу са Амонцима,
обухватајући источну Араву до језера Хинерет, све до Арапског или Мртвог мора у правцу Вет-Јесимота на истоку, и обронака Фасге на југу.
Затим, Ог цар васански; један од последњих Рефаимаца, који је столовао у Астароту и Едрајину.
Његова владавина се простирала над гором Ермон, над Салком и над читавим Васаном до гесурске и махатске границе, и над половином Галада све до границе Сихона, есевонскога цара.
Њих су Мојсије, слуга Господњи, и Израиљци побили, а ту земљу је Мојсије, слуга Господњи, дао у посед Рувимовом и Гадовом племену и половини Манасијиног племена.
Ово су цареви земаља које су Исус и Израиљци поразили на западној страни Јордана, од Вал-Гада, у долини Ливана до горе Алака, што води горе у Сир. Исус је дао њихову земљу у посед Израиљевим племенима према њиховим деловима, у горју, у равници, Арави, по обронцима, у пустињи, у Негеву: земљу Хетита, Аморејаца, Хананаца, Фережана, Евејаца, и Јевусејаца:
цар јерихонски, један;
цар гајски (код Ветиља), један;
цар јерусалимски, један;
цар хевронски, један;
цар јармутски, један;
цар лахиски, један;
цар еглонски, један;
цар гезерски, један;
цар давирски, један;
цар гадерски, један;
цар орматски, један;
цар арадски, један;
цар ливњански, један;
цар одоламски, један;
цар македски, један;
цар ветиљски, један;
цар тафујшки, један;
цар еферски, један;
цар афечки, један;
цар саронски, један;
цар мадонски, један;
цар асорски, један;
цар симрон-меронски, један;
цар ахсафски, један;
цар танашки, један;
цар мегидски, један;
цар кедески, један;
цар јокнеамски на Кармилу, један;
цар дорски, у Нафат-Дору, један;
цар гојимски у Галгалу, један;
цар терски, један.
Све укупно тридесет један цар.
