Књига пророка Јоне 1:1-16, Књига пророка Јоне 2:1-11, Књига пророка Јоне 3:1-10, Књига пророка Јоне 4:1-11 NSP
Књига пророка Јоне 1:1-16
Јона бежи од Бога
Реч Господња дође Јони, сину Амитајеву: „Устани и иди у Ниниву, онај велики град, и проповедај против њега, јер се њихова злоба попела до мене.“
Међутим, Јона устане и побегне од Господа у Тарсис. Дошавши у Јопу, нашао је лађу која је ишла у Тарсис. Платио је возарину и укрцао се у њу да са њима оде у Тарсис и да побегне од Господа. Али Господ подиже велики ветар. Настала је велика бура на мору, па је изгледало да ће се лађа разбити. Уплашивши се, морнари су почели да призивају сваки свог бога и да избацују у море товар што је био у лађи, да је олакшају.
А Јона је сишао под палубу, легао и заспао тврдим сном. Капетан лађе дође к њему и рече му: „Како можеш да спаваш?! Дижи се и призивај свога Бога! Можда ће се Бог обазрети на нас, те нећемо пропасти.“
Тада људи рекоше један другоме: „Хајде да бацимо жреб да видимо због кога нас је снашло ово зло.“ Бацили су жреб и жреб је пао на Јону. Они су га упитали: „Реци нам, зашто нас је снашло ово зло? Каквим се послом бавиш? Одакле долазиш? Која је твоја земља, и ком народу припадаш?“ Јона им одговори: „Ја сам Јеврејин и бојим се Господа, Бога небеског, који је створио море и земљу.“ Људе је обузео велики страх. Питали су га: „Шта си урадио?“ Знали су да бежи од Господа, јер им је сам рекао. Онда су га упитали: „Шта да учинимо с тобом да нам се море смири?“ Море је, наиме, почело све више да бесни.
Он им одговори: „Подигните ме и баците ме у море и море ће вам се умирити, јер знам да вас је ово велико невреме снашло због мене.“ Но, људи су почели да веслају како би се домогли обале, али нису могли, јер се море још јаче дизало на њих. Тада су призвали Господа говорећи: „Не дај, Господе, да пропаднемо због живота овог човека! Не свали на нас крв невиног човека, јер ти, Господе, чиниш како хоћеш.“ Подигли су Јону, и бацили га у море; и море је престало да бесни. На то је људе обузео велики страх од Господа, па су принели жртву Господу и учинили завете.
Књига пророка Јоне 2:1-11
Бог шаље рибу да прогута Јону
Али Господ посла велику рибу да прогута Јону. Јона је био у утроби рибе три дана и три ноћи.
Тада се Јона помолио Господу, своме Богу, из утробе рибе.
Јонина молитва
Рекао је:
„Из невоље своје призвах Господа
и он ми је одговорио,
из утробе Света мртвих2,3 У изворном тексту Шеол, или подземље, где пребивају душе умрлих. завапих,
и ти си чуо глас мој.
Ти си ме бацио у дубине,
у средиште мора,
бујица ме опколила,
сви таласи твоји и вртлози преплавише ме.
Помислих: ’Отеран сам од твојих очију,
но, опет ћу свети Дом твој гледати.’
Воде ми дођоше до грла,
бездан ме је окружио,
траве ми се око главе сплетоше,
спустих се до темеља горских,
заувек се браве земаљске склопише нада мном,
али ти си подигао из јаме живот мој,
Господе, Боже мој.
Кад ми живот на измаку беше,
сетих се Господа,
и молитва ми допре до Господа,
до светога Дома твојега.
Они што се држе ништавних идола,
милост Божију себи ускраћују.
Гласом хвалоспевним
жртву ћу ти принети,
што заветовах, то ћу извршити.
Спасење је од Господа!“
Тада је Господ заповедио риби, те је она избацила Јону на копно.
Књига пророка Јоне 3:1-10
Покајање становника Ниниве
Реч Господња по други пут дође Јони: „Устани и иди у Ниниву, тај велики град и проповедај му оно што ти ја кажем.“
Јона устане и оде у Ниниву по речи Господњој. А Нинива је била велики град пред Богом, три дана хода. Кад је ушао у град, Јона је ишао само дан хода проповедајући: „Још четрдесет дана и Нинива ће бити уништена.“ Нинивљани су поверовали Богу; прогласили су пост, па су се, од највећег до најмањег, обукли у кострет.
Кад је вест дошла до цара, он је устао са свог престола, скинуо своје рухо, ставио на себе кострет и сео у пепео. Онда је заповедио да вичу по Ниниви:
„По налогу цара и његових великаша:
’Ни човек ни стока, било крупна или ситна, не сме ништа окусити! Нека не пасу и не пију воду. Нека се и стока и људи покрију кострећу, и нека из све снаге призивају Бога. Нека се свако одврати од свога злог пута и од насиља које је чинио. Ко зна? Можда ће се Бог одвратити и милостиво одустати од свог љутог гнева, па не изгинемо.’“
Бог је видео њихова дела, како су се одвратили од својих злих путева, па је одустао од несреће, коју је рекао да ће извршити над њима. И тако је није извршио.
Књига пророка Јоне 4:1-11
Јонин гнев и Божија поука
Тада се Јона веома озловољио и наљутио. Јона се помолио Господу: „О, Господе! Нисам ли ја баш ово рекао док сам био у својој земљи? Ја сам и побегао у Тарсис, зато што сам знао да си ти Бог милосрдан и милостив, спор на срџбу, богат милосрђем, и да се сажалиш над несрећом. Зато, Господе, узми сада мој живот, јер је боље да умрем него да живим.“ Господ рече: „Љутиш ли се с правом?“
Јона изађе из града и настани се источно од града. Тамо је начинио себи колибу и сео у њу, у хлад, да види шта ће Господ учинити с градом. А Господ Бог учини да израсте бршљан над Јоном, да пружа сенку над његовом главом, да оконча његову зловољу. Јона се веома обрадовао због бршљана. Али сутрадан, у зору, Бог заповеди црву да подгризе бршљан, тако да је бршљан увенуо. Кад је грануло сунце, Бог је учинио да дуне ветар с истока; сунце је пекло Јонину главу, па је смалаксао. Желећи да умре, рекао је: „Боље да умрем, него да живим.“
Бог упита Јону: „Гневиш ли се с правом због бршљана?“ Он одговори: „Да, с правом сам љут насмрт.“ Господ му рече: „Теби је жао бршљана око кога се ниси трудио, и кога ниси узгојио; једне ноћи је никнуо, а друге ноћи је увенуо. А мени да не буде жао Ниниве, великог града у коме има више од стотину двадесет хиљада људи, који не знају шта је десно а шта лево, и много стоке?“
