Књига пророка Јоила 1:1-20
Ово је Господња реч која је дошла Јоилу, Фатуиловом сину.
Најезда скакаваца
Чујте ово, о, старешине;
послушајте, сви становници земаљски:
Зар се ово догодило у данима вашим
или у данима ваших предака?
Причајте о овом својој деци,
ваша деца својој деци
а њихова деца новом поколењу.
Остатке губара појешће скакавци;
остатке скакаваца појешће црви;
остатке црва појешће гусенице!
Пробудите се, о, ви пијани!
Заплачите и закукајте, винопије, због шире,
зато што вам се од уста отела!
Јер на моју земљу изађе народ силан
и броја им нема.
Зуби су им као лављи зуби,
а очњаци као у лавице.
Моју је лозу почупао,
моју је смокву изломио;
потпуно је оголио и бацио,
младице јој огулио.
Наричи као млада жена
огрнута у кострет за мужем своје младости.
Нестале су житна жртва и изливница
из Дома Господњег.
У жалости су свештеници,
слуге Господње.
Поља су опустошена
и земља је у жалости
јер је жито сатрвено,
младо вино је пресахло,
а урод уља је подбацио.
Стидите се, ратари,
кукајте, виноградари, за пшеницом и за јечмом,
јер је пропала жетва на њиви.
Лоза је пресахнула,
стабло смокве се спарушило.
Пресахнули су нар, палма, јабука
и сва стабла по пољу,
јер је пресахла радост синова људских.
Позив на пост и молитву
О, свештеници, опашите се и плачите!
Жалите, слуге жртвеника!
Дођите, слуге Бога мога,
ноћ пробдите у кострети
јер је из Дома Бога вашег
нестало житне жртве и изливнице.
Свети пост прогласите,
позовите свечани сабор!
Окупите све старешине,
становнике земље у Дому Господа,
вашег Бога, па вапите Господу!
Јао, каквог ли дана,
јер је близу дан Господњи
што долази као пустошење од Свемоћнога!
Зар нам није пред очима понестала храна
и радости и весеља из Дома нашег Бога?
Угнилише смокве на венцима;
опустошене су житнице;
порушени су амбари јер је жито пропало.
О, како стока риче!
Тумарају крда говеда
јер испаше за њих нема,
а и стада оваца такође скапавају.
Господе, ја тебе призивам
јер је пламен суше прогутао пустињске пашњаке,
а пожар је спалио све пољско дрвеће.
И пољске звери ти цвиле и жуде
јер су пресушила водена врела,
јер је пожар спалио пустињске пашњаке.
Књига пророка Јоила 2:1-17
Војска скакаваца
Затрубите трубом на Сиону!
Повичите на мојој светој гори!
Нека задрхте сви становници земље.
Долази дан Господњи
и баш је близу!
Дан тамни и суморни,
дан облака и густе таме.
Ко што се свитање шири преко брда,
такав је народ велики и моћни
каквог од давнина није било
и неће га бити годинама,
из нараштаја у нараштај.
Пред њим ватра прождире,
а за њим спаљује пламен.
Пред њим је земља као врт едемски,
а за њим опустошена дивљина
и нико му утекао није.
Лицем су слични лицима коња
и јуре као коњаници.
Тутње као бојна кола
кад врх гора поскакују;
праскају ко пламен ватре што стрњику гута,
као народ моћан што се за бој постројава.
Народи пред њима дрхте,
зажари се свако лице.
Трче као ратници,
ко борци се уз зидине пењу;
и сваки својим путем иде,
стазе своје не мењају.
Један другог не саплићу,
својим путем корачају
и неће стати,
све и да на оружје насрну.
Вршљају по граду,
по зидинама трче,
у куће се пењу
и кроз прозоре проваљују попут лопова.
Пред њима земља дрхти
и небеса се потресају;
помрачују се сунце и месец,
а звезде гасну сјајем својим.
А Господ ће глас свој да дигне
пред војском својом
јер је табор његов врло велик;
јер су моћни они што реч његову чине;
јер је велик и веома страшан дан Господњи,
ко да га издржи?
Раздирање срца
„Зато сада – говори Господ –
вратите ми се свим срцем својим,
у посту, жаљењу и вапају.“
Срца своја раздерите,
а не одећу своју!
Вратите се Господу, Богу своме,
јер је милосрдан и милостив;
спор на срџбу, богат милосрђем
и сажаљив на несрећу.
Ко зна? Можда се одврати, предомисли,
па за собом остави благослов –
житну жртву и изливницу за Господа, вашег Бога.
Затрубите трубом на Сиону!
Свети пост прогласите,
позовите свечани сабор!
Окупите народ
и посветите збор.
Окупите старешине,
децу и одојчад.
Нека младожења изађе из своје собе
и млада из одаје своје.
Нека свештеници, слуге Господње,
плачу између трема и жртвеника.
Нека кажу: „Господе, поштеди свој народ!
Не дај срамоту на наследство своје,
да му се ругају народи.
Зашто да се говори међу народима:
’Где је Бог њихов?’“
