Књига о Јову 40:3-24
Зар би ти да праведност моју обезвредиш?
Прогласио би мене кривим
да би себе прогласио правим?
Имаш ли ти руку ко што је Божија?
Глас твој да ли као његов грми?
Хајде, величанством и угледом украси се,
у част и славу обуци се!
Излиј поплаву срџбе своје!
Сваког гордог погледај и сруши га.
Погледај све горде, па их понизи;
на лицу места изгази зле.
Заједно их у прашину затрпај,
преко лица покров у гробници свежи.
Тада ћу ти ја признати
да десница твоја може да те спасе.
А гле, чудовиште бехемота40,10 Ово је множина јеврејске именице животиња, чиме се највероватније указује на несвакидашњу величину овог бића.
које сам са тобом заједно створио!
Он попут вола пасе,
а види му снаге у бедрима његовим!
Сила му је у трбушним мишићима.
Реп укрути као кедар,
бедрене му жиле преплетене.
Кости су му ко цеви бронзане,
а удови ко металне цеви.
Он је прво дело Божијег стварања,
Саздатељ му његов са мачем прилази.
Њему брда храну дају,
тамо где се играју звери пољске.
Испод лотоса он лежи,
крије се у трски и мочвари.
Лотоси га заклањају сенком,
окружен је поточним врбама.
Гле, подивља ли река, њега то не страши;
нема страха ни кад Јордан јурне му у уста.
Може ли га ико зграбити док гледа?
Може ли му ико њушку пробости кукама?
Зар ћеш левијатана удицом да извучеш
и конопцем језик да му свежеш?
Хоћеш ли му уже кроз нос да провучеш
и чељуст му куком да прободеш?
Хоће ли те преклињати много
и умилне причати ти речи?
Зар ће савез с тобом да начини?
Држаћеш га довека ко роба?
Играћеш се са њим ко са птицом,
повоцем свезати за своје девојке?
Књига о Јову 41:1-25
Не дивља ли када га пробудиш?
А ко је тај што би пред мене да стане?
Зар ми је ко икада дао шта, да би му ја то вратио?
Па све је моје под небесима!
О удовима његовим ја да ћутим нећу,
ни о његовој снази, ни о складу његовог тела.
Ко ће да му разоткрије површину његове одеће?
Дупли оклоп ко да му пробије?
Ко би да му чељусти разјапи
када је страва око његових зуба?
Леђа су му од низова крљушти поређаних
и чврсто спојених.
Пријањају једна уз другу,
ни ваздух међу њима не пролази.
Спојене су међу собом, једна другу држе,
размака немају.
Кад он кине, ко да муња сине;
очи му се црвене ко зора.
Пламен му из уста сукља,
жеравице ватрене врцају.
Пара му се диже из ноздрва,
ко котао кључа и прелива.
Својим дахом угаљ распирује,
из ждрела му ватра пламти.
Њему снага почива у шији,
испред њега наступа страхота.
Набори му на телу пријањају,
чврсти су и непомични.
Срце му је као камен тврдо,
тврдо му је као доњи жрвањ.
Кад се дигне, застрепе делије,
пред ломњавом одступају.
Ко га мачем и дохвати –
ништа му не вреди –
тако и копљем,
стрелом ил’ оствама.
Гвожђе му је попут плеве,
а бронза му као дрво труло.
Њега стрела потерати неће,
а камење из праћке за њега је плева.
Као прутић њему је тољага,
фијуку се копља он подсмева.
Стомак му је ко од ломљених црепова,
па кроз блато прође ко дрљача.
Због њега дубина проври као лонац,
море се пени као казан масти.
За собом оставља траг од пене,
па се чини да је дубина оседела.
Нико му сличан на земљи није!
То је створење које страха нема!
Он гледа сваког ко је поносан
јер он је цар свих поносних!“
Књига о Јову 42:1-17
Јов
Тада је Јов одговорио Господу овим речима:
„Ја знам да си ти свемогућ,
незадрживе су твоје намере!
Питао си: ’Ко је тај што незнањем покрива савет?’
Ето, говорио сам, а нисам схватао ствари
које су ми биле чудесне да би их познавао!
Рекао си: ’Молим те, чуј ме,
ја ћу да говорим!
Ја ћу тебе да питам
а ти ми разјасни.’
Ушима сам слушао о теби
а сада сам те и очима видео!
Зато се сам себе гадим!
У прашини и пепелу ја се кајем!“
Завршна реч
А када је Господ Јову казао све ове речи, Господ се обратио и Елифасу из Темана: „Плануо је мој гнев и на тебе и на твоја два пријатеља јер нисте о мени – попут мога слуге Јова – говорили тачно! Зато узмите за себе седам јунаца и седам овнова, па идите Јову, моме слузи. Тада за себе принесите свеспалницу. И нека се Јов, слуга мој, помоли за вас. Заиста, услишићу га и нећу да вас казним за лудост, што нисте говорили о мени тачно, као мој слуга Јов.“ Тако су Елифас из Темана, Вилдад из Суша и Софар из Намата отишли и урадили како им је Господ заповедио. А Господ је услишио Јова.
Господ је Јову вратио све отето, након што се он помолио за своје пријатеље. И још је Господ увећао и удвостручио све што је Јов имао. Дошла су му сва његова браћа, све сестре његове и сви који су га раније познавали. Са њим су јели хлеб у његовој кући, тешили су га и жалили због свих невоља које му је Господ нанео. Свако му је дао по кесит42,11 Комад некованог сребра, претеча новца. и свако по један златан прстен.
Елем, Господ је више благословио Јова на крају него на почетку. Тако је имао четрнаест хиљада оваца, шест хиљада камила, хиљаду пари волова и хиљаду магарица. Добио је седам синова и три ћерке. Прву је назвао Јемима, другу Кесија а трећу Карен-Апуха. По свој земљи није било жена лепих као Јовове ћерке. Отац им је дао наследство међу њиховом браћом.
Јов је након овога живео стотину четрдесет година. Дочекао је и своју децу и њихове потомке до четвртог нараштаја. Тако је умро Јов, стар и сит живота.
