Књига о Јову 35:1-16
И још је казао Елијуј:
„Мислиш ли да је исправно то што си рекао:
’Праведан сам ја пред Богом’?
Да, рекао си: ’Какву ти35,3 Јов пита Бога. корист имаш?
Шта ми вреди то што не грешим?’
Ево ја, ја ћу да одговорим и теби
и твојим пријатељима што су са тобом.
У небеса гледај и видећеш;
посматрај облаке, како су само виши од тебе!
Ако си грешио, шта си њему учинио?
Ако је твојих преступа много,
јеси ли њему урадио нешто?
Ако си праведан, јеси ли му нешто дао?
Да није примио нешто из твоје руке?
Поквареност твоја шкоди оном попут тебе,
а праведност твоја користи потомку човека.
Због силнога тлачења вапе људи,
преклињу за помоћ због руке силника.
И нико не пита: ’А где је Бог, Саздатељ мој,
који у ноћи песме даје;
који нас поучава више него земаљске звери
и мудрим нас чини више него небеске птице?’35,11 У духу Јов 12,7-8 овај стих може да се преведе и као: који нас поучава кроз земаљске звери и чини мудрим кроз небеске птице.
Онда они запомажу, а он се не одазива
због поноса злобника.
Бог зацело таштину не слуша,
Свемоћни и не гледа на њу.
А колико тек кад кажеш
како га не видиш,
како је твој случај пред њим,
како њега ишчекујеш;
како гнев његов не кажњава
и како за грех и не мари!
Елем, узалудно Јов уста отвара
и гомила безначајне речи.“
Књига о Јову 36:1-33
Елијуј је наставио овим речима:
„Стрпи се мало да ти објасним,
још бих да ти нешто кажем о Богу.
Знање ћу своје нашироко да изнесем,
зарад Саздатеља свога
праведност ћу да објасним.
Стварно нема неистине у речима мојим,
пред тобом је човек беспрекорног знања.
Гле! Бог је силан, не презире никог.
Он је силан, у науму велик!
Он злотвора не оставља живог,
ојађеним удељује правду.
Са праведног свој поглед не скида,
с царевима навек на престо их поставља
и они се уздижу високо.
Ако су и ланцима оковани
и свезани конопцима јада,
он им јавља шта су урадили,
о преступима којим се бахате.
Он им ухо за прекор отвара,
позива их да се греха клоне.
Буду ли га чули и њему служили,
у напретку дане своје проживеће
и године своје у милини.
А ако не послушају,
мач ће их сасећи;
ишчезнуће без икаквог знања.
Гнев навлаче људи срца безбожнога,
чак и за помоћ не преклињу кад их он везује.
Док су млади душа им умире,
скончавају међу храмским блудницима.
Невољника он невољом спасава
и ухо му тлачењем отвара.
И тебе ће ишчупати из раља невоље на пространо место;
на место где зебње нема,
где је прострт сто крцат изобиљем.
Али ти кипиш судом за злобнике,
обузет си и судом и правдом!
Пази да те нико богатством не мами,
не дај да те заведе големи откуп.
Хоће ли те из невоље избавити благо твоје
и сав труд снаге твоје?
Не жуди за ноћи
када људе узимају из њихових кућа.36,20 Или: када народе одводе са свог места.
Чувај се, злу се не приклањај,
јер то си и одабрао рађе него муку.
Гле! Узвишен је Господ у сили својој!
Попут њега учитељ ко ли је?
Ко ли му је пут његов наменио?
Каже ли му ико: ’Лоше си чинио’?
Имај на уму да његово величаш дело
о коме певају људи.
Сав га је људски род видео,
мотре га људи издалека.
Јесте, узвишен је Бог, нама несазнатљив
и број година његових нам је недокучив!
Јер он подиже капи воде
што из кише маглом росе,
па људима обилно
из облака пљуште.
Ко још разуме како се ваља облак
и како грми из куће његове?
Ено, око себе он простире муњу своју
и покрива дубине мора!
Он тиме влада народима
и даје обиље хране.
Муњама пуни руке
па им нареди где ће да ударе.
Грмљавина њихова га најављује,
али и стока када олуја стиже.
Књига о Јову 37:1-24
Стварно, и моје срце због тога туче,
отима се у грудима!
Слушајте! Почујте тутњаву гласа његовога,
проламање што излази из уста његових.
Испод свих небеса он га пушта,
и муњу своју до крајева земље.
За њом громови туку
гласом славе његове,
а када се огласе тутњавом својом
не враћа се више муња.
То Бог чудесно грми гласом својим
и велике, нама несхватљиве ствари чини!
Елем, он снегу каже: ’На земљу падни!’
и обилној киши: ’Пљушти!’
Тиме свачију руку спутава у раду,
да би сваки човек знао за дело његово.
Тада звери иду у брлоге своје,
почивају у својим јазбинама.
Олуја се сручи из одаје своје
и северци доносе зиму.
Дах Божији лед доноси
и широке воде леди.
Облаке тмурне је влагом напунио
и севне муњом по облаку;
и они онда круже,
ваљају се како их он води;
да ураде што им је заповедио
по лицу света и земље.
А он то чини било као прекор
или као милосрђе на добро земље.
О, Јове, послушај ово!
Стани па размотри чудеса Божија.
Знаш ли како их је Бог послагао,
како заблешти муњом облака свога?
Знаш ли како облаци висе
и чудеса оног што је савршен у знању?
Ти, чије су хаљине вруће
док је земља мирна због јужног ветра;
хоћеш ли са њим да развлачиш облаке,
тврде као изливено огледало?
Хајде нам кажи шта да му кажемо!
Због таме свој случај не можемо да изнесемо.
Да му јавимо да бих ја да проговорим?
Зар би било ко говорио да би прождран био!
Сјајно светло на небу људи сада не могу да виде,
али ветар хуји и развејава облаке.
Са севера стиже златни сјај
и око Бога је слава величанства!
Свемоћнога не можемо наћи.
Узвишен је у сили,
али у правди и великој праведности својој
он не тлачи.
Зато га се боје људи:
он не мари за мудре у срцу.“
