Књига о Јову 19:1-29
Јов
А Јов је одговорио овим речима:
„Докле ћете да кињите душу моју
и речима ме ломите?!
Па већ сте ме десет пута понизили!
Не стидите ли се што ми тако пакостите?
Све и да сам стварно погрешио,
моја грешка је само моја.
Ако бисте стварно да се нада мном уздижете
и да ме убеђујете у ругло моје,
знајте онда да ме је Бог ојадио,
својом ме је мрежом обмотао.
Ето, ја вичем: ’Насиље!’, а услишен нисам;
ја за помоћ запомажем, али правде нема.
Мој пут он је заградио, не могу да прођем;
стазе моје он је замрачио.
Част је моју свукао са мене,
скинуо ми круну с главе моје.
Са свих страна сваљује ме да нестанем,
изваљује као дрво наду моју.
Ужарио се гнев његов на мене,
па ме сматра душманином својим.
Сложно марширају његове чете,
ено, наспрам мене насип подижу;
око мог шатора логор дижу.
Далеко од мене он је одвео браћу моју,
а моји знанци су ми сада ко потпуни странци.
Мојих рођака више нема,
заборавили су ме познаници моји.
Гости мога дома и слушкиње моје гледају ме ко туђинца,
за њихове очи ја сам придошлица.
Слугу свога ја дозивам, ал’ ми се не јавља,
устима га својим преклињем за помоћ.
Жена ми се гади од задаха мога,
одуран сам и родбини својој.
Чак ме и дечаци презиру,
ругају ми се кад бих да устанем.
Гаде ме се сви пријатељи блиски,
они које сам волео, сад су против мене.
Кожа ми се слепила за кости,
зуби су ми поиспадали.
Смилујте ми се! Смилујте ми се,
о, пријатељи моји,
јер је рука Божија ударила на ме!
Па зашто ме попут Бога прогоните,
меса мога зар нисте сити?19,22 Идиом јести нечије месо према арамејском, арапском и акадском значи оптуживати (Дан 3,8), па овај део стиха може да се преведе и као: нисте ли ме довољно оптужили?
О, када би се речи моје записале!
О, када би се у књигу утиснуле;
гвозденим пером и оловом
заувек у камен урезале!
Али ја знам да Откупитељ мој живи,
да ће на крају он стати над прахом!
Нека и пукне ова моја кожа,
гледаћу Бога из тела свога;
њега ћу ја лично гледати,
очима својим, а не ко туђинац.
А нутрина моја у мени малакше.
А ви би требало да кажете: ’Зашто га прогонимо?’,
јер налазите да је у мени корен ове ствари.
Од мача страхујте,
јер гнев доноси одмазду мача,
да бисте знали –
суд постоји.“
Књига о Јову 20:1-29
Софар
А Софар из Намата је одговорио овим речима:
„Ако је тако, немирне ме мисли моје терају да одговорим,
јер у мени ври.
Увређен сам прекором који сам чуо,
па сад узвраћам у духу мог разумевања.
Елем, знаш ли да је тако од давнина,
од како је људски род на земљу стављен:
прекратка је радост зликоваца
и за часак срећа безбожника.
Све и да се стасом дигне до небеса,
да му глава облаке досегне,
исхлапиће довека ко сопствени измет,
и питаће: ’Где је?’, они што су га виђали.
Попут сна ће испарити и неће га наћи,
прогнаће га као ноћно привиђење.
Око које га је гледало видети га више неће;
завичај га његов више неће видети.
Његови ће се синови додворавати сиромасима,
а он ће рукама својим враћати од богатства свога.
Кости су му пуне младалачке снаге
која ће са њиме у прах лећи.
Нека му је и слатко зло у устима његовим,
што га скрива под језиком својим;
нека га штеди, нека га не пушта,
нека га под непцем растапа;
та његова храна у цревима,
у утроби његовој ће се претворити у отров кобре.
Повратиће из стомака свога благо прогутано,
Бог ће му га избацити.
Отров кобри сиса,
убиће га језик отровнице.
У потоке гледати неће,
у брзаке река од меда и масла.
Вратиће шта је отео, неће моћи то да прогута;
уживати неће добра своје трговине.
Јер је тлачио и запостављао сиромахе,
харао је кућу коју зидао није.
Његов стомак не зна шта је доста,
спокоја му нема у ономе за чим жуди.
Неће имати шта више да прождере
и зато му имање неће потрајати.
И када буде пун обиља биће у невољи,
стићи ће га рука сваког страдалника.
Али док буде пунио стомак свој,
Бог ће му послати пламен гнева свога,
као кишу на црева његова.
И док бежи од гвозденог оружја,
пробошће га стрела лука бронзанога.
Када је извуче,
када му изађе из леђа
и ко муња из жучи његове,
доћи ће на њега ужас.
Сва је тама сачувана за његово благо,
прождраће га пламен нераспирен,
зло нанеће преживелом шатора његовог.
Небеса ће разоткрити његову кривицу,
земља ће се подићи на њега.
Поплављена биће летина куће његове,
отплављена у дан Божијега гнева.
Таква је од Бога судбина за зликовца,
богомдано му наследство.“
Књига о Јову 21:1-34
Јов
А Јов је одговорио овим речима:
„Послушајте пажљиво беседу моју,
нека ми то буде утеха од вас.
Отрпите ме, ја бих говорио!
А ви се ругајте када то кажем.
Жалим ли се ја то човеку?
Зар да дух мој не плане?
К мени се окрените и запањите се,
затворите руком уста!
И ја сам потресен кад мислим о овом,
грозница ми тело грчи.
Елем, зашто живе зликовци,
зашто остаре и осиле?
Деца су њихова једра пред њима,
њихови су потомци са њима,
пред очима њиховим.
Куће су њихове лишене страха,
над њима нема Божијег прута.
Бикови су им приплодни, осемењују,
краве им се теле и нису јалове.
Попут стада пуштају дечаке,
њихова деца скакућу около.
Подцикују уз даире и лиру,
радују се уз звуке свирале.
Дане своје проживе у добру
и спокојно силазе у Свет мртвих.
А Богу говоре: ’Прођи нас се!
За путеве твоје нећемо да знамо!
Ко је Свемоћни, па да му служимо?
Шта то добијамо ако га молимо?’
Гле! Напредак њихов није у руци њиховој,
од мене је подалеко савет зликоваца.
Колико се често гаси светиљка зликовца?
Стиже ли их пропаст њихова?
Додељује ли им Бог у свом гневу боли?
Јесу ли они попут сламе на ветру,
попут плеве коју вихор носи?
’Бог грехе човека чува за децу његову’?
Ма нека то њему врати, нека тога свестан буде!
Нек очима својим своју пропаст гледа,
нек од гнева Свемоћнога пије!
Јер, мари ли он шта ће након њега са кућом му бити,
када му се број месеци скрати?
Учи ли ико Бога мудрости?
Њега, који суди узноситима?!
Један умре у обиљу свега
и све му је потаман, напредно;
тело му је ухрањено млеком
и једра му срж је у костима.
Други умире огорчене душе,
а добра се науживао није.
Тек, обојица ће у прашину лећи,
прекриће их црви.
Ето, мени су познате мисли ваше,
сплетке које сплеткарите против мене.
Ви кажете: ’Где је сада кућа племићева?
Где је шатор у коме зликовци почивају?’
Што нисте питали оне који пролазе тим путем?!
Нисте ли њихове знакове уочили?
Јер, зликовац се поштеђује у дану пропасти,
избавља се злобник у дану јарости.
Ко ће да га прекори у лице због његовог пута?
Ко ће да му узврати за оно што је учинио?
Али када га на гробље буду изнели,
неко ће стражарити над хумком.
Слатко ће му бити грумење земље;
сваки човек њега ће следити,
а пре њега било их је безброј.
И како ме сада улудо тешите?
Одговори ваши остали су лажни.“
