Књига о Јову 11:1-20, Књига о Јову 12:1-25, Књига о Јову 13:1-28, Књига о Јову 14:1-22 NSP
Књига о Јову 11:1-20
Софар
А Софар из Намата је одговорио овим речима:
„Зар на многе речи одговора нема
и хоће ли причалица постати праведан?
Хоће ли твоје празне приче ућуткати људе
и твоје ругање проћи без понижења?
Ето, рекао си: ’Моја је поука без мане!
Ја сам невин у твојим очима!’
Али када би Бог хтео да говори,
против тебе да отвори уста своја;
да ти каже тајне мудрости –
мудрости што има двоструко значење –
сазнао би да Бог заборавља неке кривице твоје!
Да ли можеш да докучиш Божије дубине
и границе Свемоћног можеш ли да нађеш?
Од небеса су више!
И шта ту да урадиш?
Дубље су од Света мртвих!
И шта ту да докучиш?
Оне су од земље дуже
и мером су шире него море.
Ако он дође, па затвори или окупи судиште,
ко у томе да га спречи?
Јер, он познаје људску пролазност,
види поквареност и с пажњом је прати.
Ипак, шупљоглавац ће мудар постати
кад магаре дивље окоти човека!
Ако будеш срце своје припремио
и руке своје к њему раширио;
а зло ти се у рукама нађе – одбаци га –
нек неправда не пребива у шатору твоме!
Тада ћеш без стида да подигнеш лице своје,
чврст ћеш бити, страховати нећеш.
Заборавићеш муку своју,
помишљаћеш на њу као на лањске снегове.
Светлији од поднева живот ће ти бити,
а и када ноћ наступи, биће као јутро.
Спокојан ћеш бити јер постоји нада!
Бићеш добро заштићен,
у спокојству спаваћеш.
Лежаћеш и нико те неће плашити,
многи ће ти се додворавати.
Згаснуће очи зликовачке,
уточиште њихово нестаће,
а нада једина им је да издахну душу.“
Књига о Јову 12:1-25
Јов
А Јов је одговорио овим речима:
„Несумњиво, баш ви сте ми људи
с којима ће и мудрост да сконча!
Али и ја имам памет попут ваше,
ништа гори од вас нисам.
И ко још не зна ове ствари?
Ја сам на подсмех пријатељу своме,
ја, који сам зазвао Бога и он ми се одазвао.
На подсмех је човек праведан,
човек беспрекоран.
’Он је за пропаст и презир’ –
став је безбрижнога –
’Гурнути треба онога
што му ноге посрћу!’
А у шаторима окрутних је мир,
спокојни су они што Бога изазивају
и они што у руци својој бога свога носе12,6 Последњи део стиха може да се преведе и као: премда их Бог у шаци држи..
Али, молим те, питај животиње
и поучиће те;
и птице на небу
нека ти кажу!
Са земљом попричај и поучиће те,
рибе у мору ће ти казивати.
Ко од њих још не зна
да је ово начинила Господња рука?
У његовој је руци душа свега живог
и дах тела човечанства целог.
Не разазнаје ли ухо речи
ко што непце храну проба?
Не долази ли мудрост с годинама
и разборитост са данима многим?
Са Богом су и мудрост и снага,
његови су и савет и разборитост.
Гле, што он разгради, нико не сагради;
кад он човека затвори и нико га не ослободи.
Гле, он воде задржава и оне пресуше;
он их ослобађа и земља је изрована.
Са њим су снага и поуздана мудрост,
заведени и заводник су његови.
Он босоноге одводи саветнике
и слуђује судије.
Цареве он распојасава,
каишом им опасује бедра.
Он босоноге одводи свештенике
и свргава властодршце.
Поузданим усне он затвара,
проницљивост старцима односи.
На племиће он презир излива,
делијама каиш откопчава.
Он из мрака објављује недокучиве ствари,
мрклу таму износи на светло.
Народе он великим чини и сатире их;
умножи народе, па их распрши.
Он узима разум старешинама народа земаљских,
чини да лутају пустаром беспутном.
Они у мраку пипају, без светла,
а он чини да посрћу ко пијанци.
Књига о Јову 13:1-28
Ето, око је моје све видело,
ухо је моје чуло и то разабрало.
И ја имам знање попут вашег
и нисам од вас гори.
Па ипак бих Свемоћном да говорим,
са Богом бих да се правдам.
Али ви смишљате неистине
и сви сте бескорисни лекари!
Када бисте сасвим заћутали
можда бисте и мудри постали!
Ја вас молим, саслушајте моје оправдање
и тврдњама мојих уста пажњу поклоните.
Па зар ћете Бога бранити неправдом,
сведочити ради њега обману?
Зар ћете га пристрасно заступати?
За Бога ћете случај да водите?
Добро ли ће бити кад вас он испита?
Зар ћете га преварити ко што неко вара човека?
А он ће вас свакако прекорити,
све и да потајно будете пристрасни.
Зар вас неће преплашити величанство његово?
Неће ли вас спопасти језа од њега?
Ставови су ваши пусте доскочице,
одбране су ваше одбране земљане.
Не говорите ми више да бих и ја до речи дошао,
па нека ме снађе шта год да ме снађе!
Зашто бих себе кидао зубима својим
и главу своју у торбу стављао?
Гле! Макар да ме и убије, надаћу се њему;
још увек бих пред њим путеве своје бранио.
И избављење то ће ми бити,
јер пред њега безбожник не може да дође.
Послушајте пажљиво беседу моју,
нек вам моје објашњење уђе у уши.
Ево, молим вас, изложићу случај свој,
јер знам да сам у праву.
Ко ће да се парничи са мном?
Јер, ако сад ућутим мене неће бити!
Једино ми две ствари немој учинити
да се не бих сакривао ја од лица твога:
Своју руку уклони од мене
и твој ужас нека ме не плаши!
Позови ме и одговараћу ти,
или да се ја жалим, а ти ми одговарај.
Које су то моје кривице и греси?
Покажи ми преступ мој и грех мој!
Зашто лице своје скриваш
и сматраш ме душманином својим?
Лист одуван зар ћеш да раздиреш,
травку суву зар ћеш да одуваш?
Горке ствари против мене записујеш,
кривице младости моје ми на терет стављаш.
Ноге моје у окове стављаш,
надгледаш све стазе моје
и бележиш сваки траг ногу мојих.
А ја пропадам као трулеж,
као одећа коју мољац једе!
Књига о Јову 14:1-22
Човек рођен од жене кратко живи
и пун је невоља.
Изникне као цвет, па свене;
бежи попут сене и не траје.
Зар на таквог поглед свој обраћаш
и мене пред себе на суд доводиш!
Ко ће чистим нечисто да учини?
Нико!
Његови су дани одређени,
ти познајеш број његових месеци;
међе си му поставио да их не прелази.
Скрени поглед с њега, па нека одахне,
док као најамник свој дан не одради.
Јер постоји нада и за дрво посечено;
поново ће да изникне
и неће остати без младица својих.
Нек му се и корен у земљи спаруши
и пањ му се у земљи сасуши;
пропупеће чим осети воду,
пустиће изданке као да је засад!
А човек скончава онемоћао;
издахне смртник, и где је он?
Из мора исхлапи вода,
а поток пресахне, пресуши;
тако и човек легне да више не устане;
док небеса не буде било не буде се,
не дижу се људи из сна њиховога.
О, када би ме у Свет мртвих сакрио,
склонио ме док гнев твој не мине;
када би ми поставио рок
и тад ме се сетио!
Ал’ кад човек умре, да ли више живи?
Кроз све дане свог кулучења,
ја чекаћу да ми стигне смена.
Ти ћеш ме позвати и ја ћу се одазвати,
зажелећеш дело руку својих.
Тада ћеш ми кораке бројати,
на мој грех се нећеш освртати.
Преступ си мој свезао у врећу,
кривицу си моју избелио.
Али као што се гора руши, одрања се,
као што се камен са свог места сваља;
ко што воде раздробе камење
и бујице тло исперу,
и ти тако уништаваш човекову наду.
Једном засвагда ти га надвладаваш и он одлази,
лице му мењаш и отпушташ га.
И он не зна да ли су му синови у части,
и не види ако су незнатни.
Само му је тело у болу своме,
само му душа за собом пати.“
