Књига о Јову 1:1-22
Пролог
У земљи Уз је живео човек по имену Јов. Био је без мане, човек праведан и богобојазан који се клонио зла. Родило му се седам синова и три ћерке. Имао је посед од седам хиљада оваца, три хиљаде камила, пет стотина пари волова, пет стотина магарица и јако много слугу. Био је имућнији од свакога на истоку.
Елем, његови су синови одлазили на кућне гозбе које су приређивали, сваки од њих у свој дан. Слали су позиве својим трима сестрама да са њима пију и једу. А када би се изређали дани гозбе, Јов је слао по њих да их посвети. Устајао би рано ујутро и приносио свеспалнице за сваког од њих. Наиме, говорио је Јов: „Можда су деца сагрешила и у свом срцу проклела Бога.“ И Јов је то радио сваког дана.
Тек, једног су дана Божији синови дошли и стали пред Господа, а међу њих је дошао и Сатана. И Господ рече Сатани: „Одакле долазиш?“
Сатана одговори Господу речима: „Пролазио сам земљом и обилазио сам је.“
Господ рече Сатани: „А јеси ли уочио Јова, слугу мога, јер на земљи нема човека који је попут њега без мане, праведан, богобојазан и који се клони зла?“
Сатана је одговорио Господу речима: „Узалуд ли се Јов Бога боји?! Зар ти ниси оградио њега и кућу његову и све што поседује унаоколо? Благословио си дело његових руку и његов се посед проширио по земљи. Али пружи руку своју и дирни му у све то што има – неће ли те у лице проклети!“
Господ је узвратио Сатани: „Добро, све што има у твојим је рукама. Само њега руком не дотичи.“
Тада је Сатана отишао из Божијег присуства.
Тако су једног дана Јовови синови и његове ћерке јели и пили вино у кући свог брата првенца. Тада је Јову дошао гласник и поручио: „Знаш, док су волови орали и магарице пасле крај њих, банули су Савеји и отели их! Слуге су побили оштрицом мача, само сам ја једини побегао да ти јавим!“
И док је овај још говорио, дошао је други с речима: „Од Бога се ватра сручила с небеса! Спалила је овце и прогутала слуге, само сам ја једини побегао да ти јавим!“
И док је овај још говорио, дошао је други с речима: „Халдејци сврстани у три чете су извршили препад на камиле! Отели су их, слуге су побили оштрицом мача и само сам ја једини побегао да ти јавим!“
И док је овај још говорио, дошао је други с речима: „Твоји синови и твоје ћерке су јели и пили вино у кући свог брата првенца. И гле, страховит је ветар дунуо из правца пустиње! Ударио је на четири угла куће која се срушила на децу и они су изгинули! Само сам ја једини побегао да ти јавим!“
Јов је тада устао и поцепао своју одећу. Обријао је своју главу, бацио се на тло и поклонио. Рекао је:
„Го сам изашао из утробе мајке своје
и го ћу да се вратим тамо!
Господ је дао – Господ је узео!
Благословено нека је име Господње!“
Тако Јов у свему овоме није сагрешио и није оптужио Бога.
Књига о Јову 2:1-13
Поново је дошао дан када су синови Божији дошли и стали пред Господа, а међу њих је дошао и Сатана и стао пред Господа. И Господ рече Сатани: „Одакле долазиш?“
Сатана одговори Господу речима: „Пролазио сам земљом и обилазио је.“
Господ рече Сатани: „А јеси ли уочио Јова, слугу мога, јер на земљи нема човека који је попут њега без мане, праведан, богобојазан и који се клони зла? И још се држи своје честитости, премда си ме навео против њега да га безразложно ојадим!“
А Сатана одговори Господу речима: „Кожу за кожу, све што има даће човек за свој живот! Али пружи руку своју и такни му кост и месо – неће ли те у лице проклети!“
Господ је узвратио Сатани: „Добро, ево ти га у руке твоје, али му ипак живот сачувај.“
Сатана је тада отишао из Господње присутности и од табана до темена ударио Јова одвратним чиревима. Он је узео парче црепа и њиме се чешао док је седео у пепелу.
Тада му је жена рекла: „Ти ли се још држиш своје честитости? Прокуни Бога, па умри!“
А он јој узврати: „Брбљаш ко да ума немаш! Прихватамо добро од Бога, а зло да не прихватамо?“
И у свему овоме Јов није сагрешио својим уснама.
Елем, тројица Јовових пријатеља су чули за ово зло које га је снашло, па је сваки од њих стигао из свог места: Елифас из Темана, Вилдад из Суша и Софар из Намата. Нашли су се по договору и заједно дошли да жале са њим и теше га. Опазили су га издалека, али га нису препознали. Онда су закукали и заридали, а сваки је поцепао своју одећу. Посипали су се по својим главама прашином бацајући је у вис. Седам дана и седам ноћи су седели са њим. Ни речи му нису рекли, јер су видели да је његова патња била огромна.
Књига о Јову 3:1-26
Јовова жалопојка
Онда је Јов проговорио проклињући дан свог рођења. Рекао је:
„Нек нестане дана у коме сам рођен
и ноћи када је речено: ’Зачело се мушко!’
У таму нека се окрене тај дан.
Не марио Бог одозго за њега
и светлост га никада не обасјала.
Зграбили га ноћ и тама најгушћа,
облак га прекрио
и све га помрчине дневне престравиле!
Нек ноћ ону тама прогута,
нек не буде придодана данима годишњим,
нек не буде убројана месецима!
Ево, ноћ та јалова нек буде,
повик среће не ушао у њу!
Проклели је они који дан проклињу,
што су вољни левијатана да буде.
Нека згасну звезде свитања њенога,
чекајући зору нека је не дочека,
не видела поглед праскозорја;
јер ми није затворила врата од мајчиног крила
и сакрила није муку од очију мојих.
Зашто нисам умро у утроби
и скончао из стомака кад сам изашао?!
Зашто су ме прихватила колена
и зашто груди које сам сисао?
Јер ја бих сада спокојно лежао,
спавао бих и у миру био
с царевима и земаљским саветницима,
са онима што су себи обновили развалине;
с кнезовима што имају злата,
што су сребром куће своје испунили.
Или зашто нисам био мртворођенче замотано,
или попут дојенчади, што светла видела нису?!
Тамо злобници престају са злобом,
тамо почивају изнурени.
Затвореници су заједно спокојни
и не чују повик тлачитељев.
Тамо су и велики и мали,
а роб се ослободио господара свога.
Зашто се страдалнику даје светло
и живот људима огорчене душе;
онима што за смрти жуде, а ње нема,
и траже је више него благо закопано;
онима који се безмерно радују и ликују
јер су гроб пронашли;
човеку чији је пут сакривен
и кога је Бог одасвуд заградио?
Моме јелу претходи јечање моје
и мој се вапај ко вода излива.
Јер ме снађе чег’ сам се бојао,
сустигло ме од чег’ сам стрепео!
Немам мира, немам олакшања,
немам почивања, мука ме сустиже.“
