Књига пророка Јеремије 7:30-34, Књига пророка Јеремије 8:1-22, Књига пророка Јеремије 9:1-16 NSP
Књига пророка Јеремије 7:30-34
Долина страдања
Јер је Јудин народ починио зло на моје очи – говори Господ. Поставили су своје гадости у Дому који је по мени назван, да би га онечистили. Још су саградили тофетске узвишице, што су у долини Вен-Еном, да спаљују своје синове и ћерке у ватри. А ја то нисам заповедио и на то нисам ни помислио. И ево, зато долазе дани – говори Господ – када их више неће звати ’Тофет’ и ’долина Вен-Еном’, него ’Долина клања’. Јер у Тофету ће се људи сахрањивати док више не буде места. Лешеви овог народа ће бити храна птицама небеским и зверима земаљским, а неће бити никог да их уплаши. Ја ћу да ућуткам звук весеља, цику радовања и повик младожење и невесте из Јудиних градова и са јерусалимских улица! Јер ће земља постати пустош.
Књига пророка Јеремије 8:1-22
У то ће време – говори Господ – извадити кости Јудиних царева, кости главара, кости свештеника, кости пророка и кости становника Јерусалима из њихових гробова. Разасуће их пред сунцем, месецом, пред свом небеском војском, пред онима које су волели и служили им, које су следили, тежили им и којима су се клањали. Неће их сакупити и неће их сахранити. Биће као гнојиво по тлу. А свем остатку овог злог рода, који преживи по свим местима у која ћу их прогнати, смрт ће бити дража од живота – говори Господ над војскама.
Грех и казна
Реци им: ’Говори Господ:
Зар не устају они који падају?
Зар се не враћа онај који се одвраћа?
А зашто се одвратио овај народ,
Јерусалим, упоран у одметништву?
Држи се обмане
и одбија да се врати.
Пазио сам и чуо: не говоре добро,
ниједан се не каје за своја зла
и не каже – Шта сам то урадио?
Сви су се одвратили на своју страну
као коњ што граби у битку.
Чак и рода на небесима зна своје време;
голуб, ласта и ждрал пазе на време када долазе;
а само мој народ не зна Господње прописе.
Како можете да кажете: мудри смо!
Имамо Господњи Закон?
Гле, стварно га је лажним начинило
лажљиво перо зналаца Светог писма!
Мудраци су се осрамотили,
уплашили су се и заробљени су.
Ево, презрели су реч Господњу,
па каква им то мудрост преостаје?
Зато ћу њихове жене да дам другима,
а њихова поља новим газдама.
Јер баш сви, од најмањег до највећег,
грабе непоштени добитак.
Од пророка, па до свештеника,
баш сви варају.
Они прелом ћерке мог народа
олако лече причајући:
Мир! Мир!
А нема мира.
Јесу ли се застидели зато што су учинили гадост?
Баш се нимало нису застидели
и не знају за стид.
Зато ће пасти међу оне што падају
и у часу када их казним биће саплетени
– говори Господ.
Покупићу их и докрајчићу их –
говори Господ –
неће више бити грожђа на лози,
неће више бити плодова смокве на њеном стаблу
и лишће ће се осушити.
А ја ћу да их дам онима
што ће их прегазити.’“
И зашто сада седимо?
Окупите се,
пођимо у утврђене градове
па да тамо изгинемо,
јер нас је Господ, наш Бог, одредио за пропаст.
Дао нам је да пијемо затровану воду
јер смо Господу згрешили.
Надали смо се миру,
али ничег доброг;
и времену здравља,
а оно страва.
Од Дана се још чуло рзање њихових коња,
а од њиштања њихових ждребаца тресла се земља.
Дошли су, похарали земљу
и све што је у њој,
и град и становнике у њему.
„Ево, шаљем на вас змије отровнице
против којих нема бајалице,
па ће вас уједати
– говори Господ.“
О, кад бих се насмејао!
Ал’ тужан сам и срце ме боли.
Гле, вапај ћерке мога народа
из земље далеке:
„Зар Господ није на Сиону?
Њен цар није ту?“
„Али зашто ме гневе њиховим идолима,
тим туђинским ништавилима?“
„И жетва је прошла
и лето је крају дошло,
а ми спасени нисмо!“
Разорило ме је разарање ћерке мога народа.
У црнини сам јер ме је грозота обузела!
Зар у Галаду нема мелема?
Зар тамо нема лекара?
Па зашто онда није оздравила
ћерка мога народа?
Књига пророка Јеремије 9:1-16
О, кад би ми глава била вода,
а моје око врело суза,
па да оплакујем и дању и ноћу
изгинуле од ћерки мога народа!
О, кад бих у пустињи имао
преноћиште за путнике,
могао бих да напустим свој народ
и да одем од њих.
Јер, сви су прељубници
и сабор неверника.
„Као свој лук они запињу језик лажима.
Али нису због истине
постали јаки у земљи,
јер хрле од зла до зла
и мене не познају
– говори Господ.
Свако нек се пази од свога ближњег
и не верујте ниједном брату.
Јер сваки брат упорно вара
и сваки ближњи клевеће.
И свако вара свога ближњег
и не говоре истину.
Свој су језик научили да говори лажно.
Изнурени су од грешења.
Ти живиш усред преваре,
а баш због преваре они одбијају да ме знају
– говори Господ.“
Зато овако каже Господ над војскама:
„Ево, претопићу их и опробаћу их.
Јер, како да поступим
са ћерком свог народа?
Њихов је језик стрела што убија
и говори превару.
Својим устима о миру са својим ближњим човек говори,
али у себи кује сплетку.
Зар због тога да их не казним?
– говори Господ.
Над народом попут овог
зар да се не освети моја душа?“
Над брдима ћу да вапим,
нарицаћу нарицаљку над пустињским пашњацима
јер су опустошени. Нико туда не пролази,
и не чује се рика стоке.
Од птица па до животиња,
све је побегло и нестало.
„Од Јерусалима ћу да учиним гомилу камења
и брлог шакала.
Од Јудиних градова ћу да направим
пустош у којој нико не живи.“
Ко је мудар човек да разуме ово и коме су уста Господња говорила да то растумачи? Због чега је земља настрадала и као пустиња опустошена да кроз њу нико не пролази?
И Господ рече: „Зато што су оставили мој Закон који сам пред њих поставио, и зато што нису слушали мој глас ни по њему ишли.
Него су ишли по самовољи свог срца за Валима, како су их њихови преци научили.“ Зато овако каже Господ над војскама, Бог Израиљев: „Ево, ја ћу да нахраним овај народ пеленом и напојим га затрованом водом. Расућу их међу народе које нису знали, ни они, ни њихови преци. Послаћу за њима мач док их не докрајчим.“
