Књига пророка Јеремије 4:10-31, Књига пророка Јеремије 5:1-31 NSP

Књига пророка Јеремије 4:10-31

А ја сам рекао: „Јао, Господе Боже, заиста си сасвим заварао овај народ и Јерусалим говорећи: ’Мир вам припада’, а ево мач је дошао до грла.“

У то ће се време рећи овом народу и Јерусалиму: „Зажарени пустињски ветар са оголелих висова дуваће на ћерку мог народа, али не да развеје и очисти. Ветар прејак за све то долази за мене, па ћу сада и ја да им објавим судове.“

Види! Као облаци он се ваља,

као олуја су бојна кола његова

и коњи су му од орлова бржи.

Тешко нама! Пропадосмо!

Опери од зла своје срце – о, Јерусалиме – да би био спасен.

Докле ће у теби да остају мисли твојих злодела?

Јер глас објављује из Дана,

најављује невољу из горја Јефремових.

„Обзнаните народима.

Ево, најавите Јерусалиму:

’Војници опсадници долазе из далеке земље,

да буче покличима против Јудиних градова.

Као стражари на пољу га нападају, опседају га

јер се против мене побунио

– говори Господ.

Твоји путеви и твоја дела

су ти донели ово.

Ово је твоја злоба –

горко је

и до срца ти је проникло.’“

Моја утроба! Моја утроба!

Превијам се јер ми срце уздише.

А моје срце неће да ћути

јер је звук трубе који си чула, душо моја,

бојни поклич.

Јављају о разарању за разарањем,

јер су сву земљу опустошили.

Напречац су опустошили моје шаторе

и за час моје завесе.

Докле ћу да гледам заставу

и да слушам звук трубе?

„Баш је луд мој народ јер ме не познаје.

Они су будаласта, неуразумљена деца.

Вешти су да чине зло

а не знају да чине добро.“

Кад сам погледао по земљи –

пустош и празнина.

И на небо –

остало без свога светла.

Погледао сам брда – а она се тресу;

и све узвишице – и оне се љуљају.

Погледао сам – а оно нема ни човека,

и све су небеске птице одлетеле.

Погледао сам – плодна долина је била као пустиња;

и сви њени градови су били оборени пред Господом

и пред пламеном његовог гнева.

Јер говори Господ:

„Пустош ће бити по свој земљи,

али нећу да је сасвим уништим.

Због овога ће земља да тугује

и небо ће горе да поцрни.

Рекао сам, одлучио сам и нећу се покајати.

Не повлачим се од тога.“

Од поклича коњаника и стрелаца

бежи сав град.

Људи се завлаче у честаре

и веру се по кршевима.

Сваки град је напуштен

и у њима нико не пребива.

А ти – о, похарана – шта ти радиш?

Макар се и облачиш у скерлет,

китиш се златним накитом

и бојама бојиш своје очи –

узалуд се улепшаваш.

Презрели су те твоји љубавници

и траже ти главу.

Чујем: звучи као жена у боловима,

као врисак првороткиње глас је ћерке сионске.

Она сопће и шири руке:

„Тешко мени јер сам изнурена,

и мој је живот у рукама убица!“

Read More of Књига пророка Јеремије 4

Књига пророка Јеремије 5:1-31

Нико није праведан

„Протрчите по трговима Јерусалима.

Гледајте, посматрајте,

тражите по улицама:

да ли ћете пронаћи човека,

иједног који поступа по правди и који тежи верности,

па да опростим граду.

’Тако ми живог Господа!’, ако тако и говори народ,

заправо се лажно заклињу.“

О, Господе, не траже ли твоје очи верност?

Ти си их ударао, али нису попустили;

докрајчио си их, али су одбили да прихвате карање.

Окаменили су своје образе да су тврђи него стена

и одбијају да се врате.

Ја сам рекао: „Баш су сиромаси,

и баш су лудо поступили

јер не познају Господњи пут

и прописе Бога свога.

И себи сам рекао да ћу ићи великашима,

па ћу њима да говорим,

јер они познају Господњи пут и прописе Бога свога.“

Али су и они сложно скршили јарам

и изломили окове.

Зато ће их напасти шумски лав,

пустињски вук ће их опустошити

и рис ће вребати код њихових градова.

И свако ко изађе од њих биће растргнут у комаде,

јер су многи њихови преступи

и бројна су њихова отпадништва.

„И како ћу све то да ти опростим?

Твоја су ме деца оставила

и заклела се лажним боговима.

Ја сам их наситио,

а они су учинили прељубу

и журили у кућу блуднице.

Они су као угојени, једри ждрепци,

па сваки рже за женом свог ближњег.

Зар због тога да их не казним?

– говори Господ.

Над народом попут овог

зар да се не освети моја душа?

Идите међу редове његове лозе и искидајте их,

али не чините потпуно уништење.

Одстраните посечене лозице

јер не припадају Господу.

Јер су ме сасвим изневерили

дом Израиљев и дом Јудин

– говори Господ.“

Лагали су о Господу

јер су рекли: „Није он такав!

Неће нас да задесе ни зло ни мач,

а ни глади нећемо видети!

Пророци су постали попут ветра

јер реч није у њима,

па нека им тако и буде учињено.“

Зато говори Господ Бог над војскама:

„Зато што су тако изјавили,

ево, моје ћу речи у твојим устима да претворим у ватру,

а овај народ у дрва, па ће их прогутати.

Ево, доводим на тебе народ издалека,

доме Израиљев – говори Господ.

То је крепак народ, древни народ,

народ чији језик не разумеш шта год да говоре.

Тоболац им је попут гроба отворен

и сви су ратници.

Прогутаће ти и летину и храну.

Прогутаће ти синове и ћерке.

Прогутаће ти стада и крда.

Прогутаће ти вино и смокве.

Разориће ти мачем утврђене градове

у које си се уздао.

Али тих дана – говори Господ – нећу те сасвим сатрти. Јер тада ћете упитати: ’Зашто нам чини све то Господ, наш Бог?’ А ти ћеш им одговорити: ’Као што сте напустили мене и служили туђим боговима у својој земљи, тако ћете сада да служите туђинцима у земљи која није ваша.’

Најавите ово у дому Јаковљевом

и објавите у Јуди. Реците:

’Чујте сад ово, луди и неразумни народе,

који има очи, а не види

и који има уши, а не чује!

Зар се мене не бојите? – говори Господ.

Не дрхтите ли од мене

који сам вечном уредбом поставио песак за границу мору,

и оно га не прелази?

Ако се и усталаса,

оно се не излива;

таласи му хуче,

али се не преливају.’

Али овај народ има срце пркосно и одметничко,

скренули су и удаљили се.

Нису рекли од срца:

’Сад се бојмо Господа, нашег Бога

који нам даје рану и позну кишу на време,

који нам чува седмице одређене за жетву.’

Ваше су кривице све ово ускратиле

и ваши су греси задржали ово добро.

Јер се у мом народу налазе зликовци

што вребају као птичари из заседе,

што постављају замке да хватају људе.

И као што је кавез пун птица,

тако су њихове куће пуне преваре.

Зато су постали силни и награбили су блага.

Угојени су и углађени.

Они претерују у злу, не маре за право сиротиње,

напредују, не суде за право сиромаха.

Зар због тога да их не казним?

– говори Господ.

Над народом попут овог

зар да се не освети моја душа?

Грозота и страхота

се догађају по земљи.

Пророци пророкују лаж

и свештеници владају по своме,

а мој народ све то воли!

Али шта ћете на крају да радите?!

Read More of Књига пророка Јеремије 5