Књига пророка Јеремије 18:1-23, Књига пророка Јеремије 19:1-15, Књига пророка Јеремије 20:1-18 NSP
Књига пророка Јеремије 18:1-23
Код грнчара
Реч од Господа је дошла Јеремији: „Устани и сиђи у грнчареву кућу. Тамо ћу ти рећи своје речи.“ Отишао сам у грнчареву кућу, а тамо, он ради нешто на грнчарском точку. А посуда од глине, коју је грнчар вајао рукама се покварила. И он ју је вратио, па је обликовао другу посуду, баш какву је желео да направи.
Дошла ми је реч Господња и рекла: „Доме Израиљев! Зар ја не могу да урадим са вама као овај грнчар? – говори Господ. Ево, попут глине у рукама грнчара, и ви сте у мојим рукама, доме Израиљев! У часу кад објавим народу и царству да ћу да их ишчупам, срушим и разорим; а тај се народ одврати од свог зла за које сам говорио, ја ћу се сажалити због пропасти коју сам наумио да им нанесем. Или у часу кад објавим народу и царству да ћу да их градим и садим; а они на моје очи чине зло и не слушају мој глас, ја ћу да одустанем од добра које сам наумио да им учиним.
Зато сад реци свима у Јуди и свим становницима Јерусалима: ’Овако каже Господ: ево, вајам пропаст на вас, против вас замисао смишљам. Нек се свако врати са свог пута злога, молим вас. Нека поправи и своје путеве и дела своја.’ А они ће рећи: ’Ништа од тога! Живећемо по мислима својим и свако ће да поступа самовољно по злоби свог срца!’“
Зато овако каже Господ:
„Распитај се међу народима
је ли ико икад чуо за овако нешто,
нечувено страшно
што је учинила девица израиљска?!
Да ли копни снег
са каменитих ливанских стрмина,
пресуше ли хладне воде
туђинских брзака?
А мој је народ мене заборавио!
Ништавилу каде,
које их је и саплело на њиховим путевима,
на старим траговима,
да следе стазе
пута ненасутог;
да земљу своју опустоше,
па да довека звижди свако ко поред ње прође,
па да се ужасне
и да клима главом.
Као источни ветар
ћу их расејати пред непријатељем.
Гледаћу им леђа, а не лице,
у дан њихове пропасти.“
А они су рекли: „Хајде да заверу скујемо против Јеремије! Јер неће нестати поука свештеника, савет мудрог и порука пророка. Хајде да га оклевећемо и да не маримо на његове речи!“
Али ти за мене мари, Господе,
и послушај вику мојих крвника!
Добро ли се злом одужује?
А мени су јаму ископали!
Ти се сети када сам пред тобом стајао
и добро за њих тражио:
да окренеш свој гнев од њих.
Нека им деца гладују!
У биткама на мач нек налете.
Нек им жене ојалове, удовице буду.
Мужеве њихове нека смрт покоси,
а младиће нек им мач сатре у боју.
Нек се чује нарицање из њихових кућа,
јер ћеш на њих изненада довести пљачкаше.
Јер су јаму ископали да ме заробе,
и сакрили замке испред мојих ногу.
Али ти, Господе, знаш
шта су против мене наумили – да ме убију.
Не покривај им кривицу
и њихов грех не бриши пред собом,
нек се због њих сруше ту пред тобом;
па се с њима обрачунај у дан гнева свога.
Књига пророка Јеремије 19:1-15
Овако каже Господ: „Иди са неколико народних старешина и са неколико старешина свештеничких, па од грнчара купи земљани врч. Пођи у долину Вен-Еном, пред Грнчарева врата19,2 Дословно: врата грнчарских отпадака, а ово је једино место у Писму где се спомињу. и тамо објави речи што ћу ти их рећи. Реци: ’Чујте реч Господњу, цареви Јуде и становници Јерусалима! Овако каже Господ над војскама, Бог Израиљев: ево доносим пропаст на место ово! Одзвањаће у ушима сваком ко за то чује. Јер су ме оставили, ово место учинили туђим и у њему кадили другим боговима – а за њих нису знали ни они, ни њихови преци, ни цареви Јуде – јер су испунили место ово крвљу недужних. Подигли су узвишице Валима да спаљују своју децу ватром, да жртвују Валу. А ја им то нисам заповедио, нисам им говорио и на то помислио нисам! Зато, ево долазе дани – говори Господ – када се ово место више неће звати ’Тофет’ и ’долина Вен-Еном’, него ’Долина клања’.
Ја ћу да осујетим наум Јуде и Јерусалима на месту овом. Срушићу их мачем пред њиховим непријатељима. Руком оних што им раде о глави лешеве ћу њихове да дам птицама небеским и зверима земаљским. Од овог ћу града пустош и ругло да начиним. Свако ко поред њега прође ужаснут ће бити и звиждаће због свих рана његових. Примораћу их да једу месо својих синова и месо ћерки својих. И свако ће јести месо ближњег свога, јешће под опсадом и невољом којом ће их притиснути њихови непријатељи и они што им о глави раде.’
А онда разбиј врч на очи оних људи што су с тобом пошли, па им онда реци: ’Овако каже Господ над војскама: овако ћу да разбијем овај народ и овај град, као што се разбија грнчарева посуда што се више поправити не да. А у Тофету ће се људи сахрањивати јер нема више места за погреб. То ћу да учиним месту овом – говори Господ – и његовим становницима. Овај ћу град учинити попут Тофета. Јерусалимске куће и куће царева Јуде ће бити као Тофет, нечисто место, баш све куће где су кадили са њихових кровова свој војсци небеској и изливали жртву изливницу другим боговима.’“
Јеремија се вратио из Тофета где га је Господ послао да пророкује. Онда је стао у двориште Дома Господњег и рекао свем народу: „Овако каже Господ над војскама, Бог Израиљев: ’Ево, овом граду и свим околним градовима доносим пропаст коју сам вам најавио, јер су тврдоглави и не слушају моје речи!’“
Књига пророка Јеремије 20:1-18
Јеремија и Пасхор
А Пасхор – Имиров син, свештеник и главни надгледник у Дому Господњем – је чуо како Јеремија пророкује све те речи. Тада је Пасхор ударио пророка Јеремију и бацио га у окове, у тамницу код горњих Венијаминових врата, где је Дом Господњи. Сутрадан је Пасхор довео Јеремију из тамнице, а Јеремија му је рекао: „Неће те више Господ звати ’Пасхор!’ Име ће ти бити Магор-Мисавив20,3 Дословно: ужас на све стране.. Јер овако каже Господ: ’Ево, од тебе ћу ужас да направим и за тебе самог и за све пријатеље твоје! Пашће сви они од мача њихових непријатеља, а ти ћеш све то гледати. И сву ћу Јуду дати у руке цара вавилонског. Он ће да их одведе у изгнанство, у Вавилон, и побиће их мачем. Даћу све богатство овог града, сав његов труд, све његове драгоцености, све имање царева Јудиних у руке њихових непријатеља. Они ће то опленити, покупити и однети у Вавилон. А ти ћеш, Пасхоре, и сви домаћи твоји отићи у изгнанство, у Вавилон. Тамо ћеш отићи и умрећеш тамо. Тамо ће да сахране и тебе и све твоје пријатеље којима си пророковао лаж.’“
Јеремијина тужбалица
Завео си ме, о, Господе, и ја сам заведен!
Надјачао си ме и надвладао ме.
Свако ми се руга, целодневна сам им
и прича и подсмех.
Кад год говорим, ја вапим.
„Насиље и пустош“ вичем!
А Господња реч ми је постала ругло
и целодневни церек.
А рекао сам: „Не спомињем га више!
Више не говорим у његово име!“
Али у срцу ми је било као ватра,
као пламен стешњен у костима.
Изнурило ме је и више нисам могао
да се суздржавам.
Чујем шапат многих око мене
и ужас је свуда унаоколо:
„Одајте га! Хајде да га одамо!“
Сада свако с ким сам био у миру
вреба на мој пад:
„Можда се и да завести,
па ћемо га надвладати
и осветићемо му се!“
А Господ је са мном као ратник свиреп.
Зато ће да посрну гонитељи моји, ништа ми не могу!
Посрамиће се силно јер неће успети,
за незаборав вечни биће њихова срамота.
О, Господе над војскама, који праведника испитујеш,
који видиш и нутрину и срце;
нек над њима и ја видим ту освету твоју,
јер парницу своју ја сам изложио теби.
Певајте Господу!
Славите Господа
јер из зликовачких руку
душу убогог избавља!
Проклет да је дан кад сам се родио!
Не био благословен дан кад ме мајка роди!
А и нек је проклет човек
што мом оцу благовести –
„Мушко је! Син ти се родио!“ –
и тако га силно обрадовао.
Нек тај човек буде попут градова
што је Господ сатро,
на које се смиловао није.
Нека јутром нарицање слуша,
а у подне поклич од ратника.
Што ме не усмрти у материци
и зашто ми моја мајка гроб није постала!
Што за веке векова не оста утроба јој трудна!
Зашто сам изашао из материце,
муку и тугу да гледам,
моји дани у срамоти да дођу свом крају.
