Књига пророка Јеремије 16:1-21, Књига пророка Јеремије 17:1-27 NSP

Књига пророка Јеремије 16:1-21

Дан пропасти

Дошла ми је реч од Господа и поручила: „Не жени се! Синове и ћерке не подижи на овом месту. Јер ево шта каже Господ за синове и ћерке рођене на овом месту, за мајке што их рађају и за очеве њихове од којих се рађају у овој земљи: Помреће од смртоносних зараза, неоплакани и несахрањени биће гнојиво поврх земље. Докрајчиће их мач и глад, а лешеви њихови ће бити храна птицама небеским и земаљским зверима.

Јер овако каже Господ: не улази у кућу ожалошћених и не иди да наричеш. Не показуј да ти их је жао јер сам узео свој мир и милост и милосрђе од њих, од народа овог – говори Господ. Помреће и велики и мали у овој земљи. Неће их сахранити, неће жалити за њима, нико се неће резати и нико бријати главу за њима. Неће им уделити хлеб, ожалошћеног за покојником неће утешити, неће им дати да пију из чаше утехе за оцем и мајком.

И не улази у кућу где је весеље, да са њима седиш, да једеш и пијеш! Јер овако каже Господ над војскама, Бог Израиљев: ево, на ваше ћу очи, још за ваше време, баш на овом месту да ућуткам звук весеља, цику радовања и повик младожење и невесте.

А када најавиш овом народу све ове речи, они ће ти рећи: ’А због чега је Господ објавио све ово велико зло против нас? Која је наша кривица? Који је наш грех којим смо згрешили Господу Богу нашем?’ Ти им одговори: ’Зато што су ме напустили ваши преци – говори Господ – ишли су за другим боговима, служили им и клањали им се. А мене су напустили и мој Закон нису држали. А ви сте још гора зла починили него они! Ето, свако живи по самовољи свог злог срца и не слуша ме. Истераћу вас зато из ове земље у земљу коју нисте знали ни ви ни ваши преци. Служићете другим боговима и ноћу и дању, а ја вам се нећу сажалити.’

Зато долазе дани – говори Господ – кад се више неће говорити: ’Жив био Господ који је извео израиљски народ из египатске земље!’ Него: ’Жив био Господ који је извео израиљски народ из северне земље и из свих земаља у које их је изагнао!’ Јер ја ћу их вратити у њихову земљу коју сам дао њиховим прецима.

Ево, послаћу много рибара – говори Господ – да их лове. А након тога послаћу многе ловце да их лове по свакој планини, по сваком брду и у раселинама стена. Јер мој је поглед над свим њиховим путевима. Они нису сакривени преда мном, а ни кривице њихове нису сакривене од мојих очију. Прво ћу двоструко да намирим њихове кривице и њихове грехе јер су моју земљу оскрнавили лешевима њихових гадости, њиховим гнусностима су испунили моје наследство.“

О, Господе, снаго моја и тврђаво моја!

Уточиште моје у дану невоље.

К теби ће доћи народи

са крајева света па ће рећи:

„Стварно су наши преци имали лажне богове, ништавила,

и у њима баш никакве користи није било!

Хоће ли човек да за себе прави богове,

а они нису Бог?“

„Зато ћу, ево, ја сада да им обзнаним,

да им обзнаним своју моћну руку,

па ће знати да је моје име Господ!

Read More of Књига пророка Јеремије 16

Књига пророка Јеремије 17:1-27

Јудин је грех записан гвозденим пером,

урезан дијамантским шиљком

на плочу њиховог срца

и на рогове ваших жртвеника.

Деца њихова размишљају

о њиховим жртвеницима и Аштартиним ступовима,

под зеленим дрвећем

на високим брдима.

А ти што се пењеш на планину у пољу:

твоје добро и сва имања твоја

дајем као плен,

и твоје узвишице за грех

по свим твојим границама.

И ти сам ћеш да изгубиш наследство

које сам ти дао.

Учинићу да робујеш својим непријатељима

у земљи коју не знаш,

јер си запалио ватру мога гнева

и довека она букти.“

Овако каже Господ:

„Проклет је човек у човека што се узда,

снагу своју што у телу тражи,

а од Господа окреће срце своје!

Биће као грм у пустињи

што и не зна кад му добро дође.

Тавориће у безводној пустари,

у слатини где нико не живи.

Благословен је човек што се узда у Господа

и коме је Господ узданица!

Он ће бити као дрво посађено поред вода,

што корење пружа ка живоме току.

Припека кад дође, оно се не боји;

лишће му зелено кроз годину целу.

Од суше не стрепи,

плода увек има.

Срце је варљиво више од свег другог.

Непоправљиво је,

и ко ће га знати!

Ја, Господ, испитујем срце,

нутрину проверавам;

па свакоме дајем по његовом путу,

а и према плоду од његових дела.

Као јаребица што се леже, али не излеже,

онај је што благо непоштено згрће:

на пола му живота блага више нема,

а он на своме крају испада будала.“

Престо славе од давнина узвишен,

место је нашег Светилишта.

Надо Израиљева, Господе,

постидеће се сви који те оставе.

Они који су се окренули од мене у прашину биће уписани,

јер су оставили Господа,

извор свежих вода.

Излечи ме, Господе, да будем излечен!

Спаси ме да и спасен будем,

јер си ти моја слава!

Гле њих, говоре ми:

„Где је реч Господња?

Хајде, нек се збуде!“

Ја се нисам устезао да ти пастир будем, да за тобом идем.

Прижељкивао ти нисам тај дан несносни.

И ти знаш шта су моје усне рекле у присуству твоме.

Не буди ми ти на ужас,

јер си моје уточиште у дану пропасти!

Нек се стиде моји гонитељи,

а не ја да се стидим.

Нека они буду заплашени,

а не ја да заплашен будем.

Сручи на њих дан пропасти

и сломи их двапут јачим сломом.

Субота – посвећени дан

Господ ми је овако рекао: „Иди и стани на Врата синова народа, кроз која улазе Јудини цареви и кроз која излазе, и на сва врата Јерусалима. Реци им: ’Чујте реч Господњу, о, цареви Јудини и сва Јудо и сви становници Јерусалима који улазите кроз ова врата! Овако каже Господ: чувајте животе своје па не носите робу у суботу и не уносите је на јерусалимска врата. Ни из својих кућа не износите робу у суботу и не радите никаквог посла. Посветите суботу као што сам заповедио вашим прецима. Али они нису послушали и нису пригнули своје ухо. Тврдоглави су постали, нису слушали и нису прихватили карање. Али, будете ли ме пажљиво слушали – говори Господ – и суботом не будете носили робу кроз градска врата, већ посветите суботу и не радите никакав посао: тада ће на градска врата улазити цареви и кнезови, који седе на престолу Давидовом, на бојним колима и на коњима – они, њихови главари, сви Јудејци и сви становници Јерусалима. А град ће овај остати довека. И доћи ће из Јудиних градова, сви што су око Јерусалима, из Венијаминове земље, из равнице, са брда и из Негева они што доносе свеспалнице, жртве, житне жртве и тамјан, и они што доносе захвалнице у Дом Господњи. Али ако ме не послушате – да посветите суботу, да не носите робу и пролазите кроз јерусалимска врата у суботу – запалићу ватру на његовим вратима да прогута дворове Јерусалима, и неће се угасити.’“

Read More of Књига пророка Јеремије 17