Књига пророка Јеремије 16:1-21
Дан пропасти
Дошла ми је реч од Господа и поручила: „Не жени се! Синове и ћерке не подижи на овом месту. Јер ево шта каже Господ за синове и ћерке рођене на овом месту, за мајке што их рађају и за очеве њихове од којих се рађају у овој земљи: Помреће од смртоносних зараза, неоплакани и несахрањени биће гнојиво поврх земље. Докрајчиће их мач и глад, а лешеви њихови ће бити храна птицама небеским и земаљским зверима.
Јер овако каже Господ: не улази у кућу ожалошћених и не иди да наричеш. Не показуј да ти их је жао јер сам узео свој мир и милост и милосрђе од њих, од народа овог – говори Господ. Помреће и велики и мали у овој земљи. Неће их сахранити, неће жалити за њима, нико се неће резати и нико бријати главу за њима. Неће им уделити хлеб, ожалошћеног за покојником неће утешити, неће им дати да пију из чаше утехе за оцем и мајком.
И не улази у кућу где је весеље, да са њима седиш, да једеш и пијеш! Јер овако каже Господ над војскама, Бог Израиљев: ево, на ваше ћу очи, још за ваше време, баш на овом месту да ућуткам звук весеља, цику радовања и повик младожење и невесте.
А када најавиш овом народу све ове речи, они ће ти рећи: ’А због чега је Господ објавио све ово велико зло против нас? Која је наша кривица? Који је наш грех којим смо згрешили Господу Богу нашем?’ Ти им одговори: ’Зато што су ме напустили ваши преци – говори Господ – ишли су за другим боговима, служили им и клањали им се. А мене су напустили и мој Закон нису држали. А ви сте још гора зла починили него они! Ето, свако живи по самовољи свог злог срца и не слуша ме. Истераћу вас зато из ове земље у земљу коју нисте знали ни ви ни ваши преци. Служићете другим боговима и ноћу и дању, а ја вам се нећу сажалити.’
Зато долазе дани – говори Господ – кад се више неће говорити: ’Жив био Господ који је извео израиљски народ из египатске земље!’ Него: ’Жив био Господ који је извео израиљски народ из северне земље и из свих земаља у које их је изагнао!’ Јер ја ћу их вратити у њихову земљу коју сам дао њиховим прецима.
Ево, послаћу много рибара – говори Господ – да их лове. А након тога послаћу многе ловце да их лове по свакој планини, по сваком брду и у раселинама стена. Јер мој је поглед над свим њиховим путевима. Они нису сакривени преда мном, а ни кривице њихове нису сакривене од мојих очију. Прво ћу двоструко да намирим њихове кривице и њихове грехе јер су моју земљу оскрнавили лешевима њихових гадости, њиховим гнусностима су испунили моје наследство.“
О, Господе, снаго моја и тврђаво моја!
Уточиште моје у дану невоље.
К теби ће доћи народи
са крајева света па ће рећи:
„Стварно су наши преци имали лажне богове, ништавила,
и у њима баш никакве користи није било!
Хоће ли човек да за себе прави богове,
а они нису Бог?“
„Зато ћу, ево, ја сада да им обзнаним,
да им обзнаним своју моћну руку,
па ће знати да је моје име Господ!
Књига пророка Јеремије 17:1-27
Јудин је грех записан гвозденим пером,
урезан дијамантским шиљком
на плочу њиховог срца
и на рогове ваших жртвеника.
Деца њихова размишљају
о њиховим жртвеницима и Аштартиним ступовима,
под зеленим дрвећем
на високим брдима.
А ти што се пењеш на планину у пољу:
твоје добро и сва имања твоја
дајем као плен,
и твоје узвишице за грех
по свим твојим границама.
И ти сам ћеш да изгубиш наследство
које сам ти дао.
Учинићу да робујеш својим непријатељима
у земљи коју не знаш,
јер си запалио ватру мога гнева
и довека она букти.“
Овако каже Господ:
„Проклет је човек у човека што се узда,
снагу своју што у телу тражи,
а од Господа окреће срце своје!
Биће као грм у пустињи
што и не зна кад му добро дође.
Тавориће у безводној пустари,
у слатини где нико не живи.
Благословен је човек што се узда у Господа
и коме је Господ узданица!
Он ће бити као дрво посађено поред вода,
што корење пружа ка живоме току.
Припека кад дође, оно се не боји;
лишће му зелено кроз годину целу.
Од суше не стрепи,
плода увек има.
Срце је варљиво више од свег другог.
Непоправљиво је,
и ко ће га знати!
Ја, Господ, испитујем срце,
нутрину проверавам;
па свакоме дајем по његовом путу,
а и према плоду од његових дела.
Као јаребица што се леже, али не излеже,
онај је што благо непоштено згрће:
на пола му живота блага више нема,
а он на своме крају испада будала.“
Престо славе од давнина узвишен,
место је нашег Светилишта.
Надо Израиљева, Господе,
постидеће се сви који те оставе.
Они који су се окренули од мене у прашину биће уписани,
јер су оставили Господа,
извор свежих вода.
Излечи ме, Господе, да будем излечен!
Спаси ме да и спасен будем,
јер си ти моја слава!
Гле њих, говоре ми:
„Где је реч Господња?
Хајде, нек се збуде!“
Ја се нисам устезао да ти пастир будем, да за тобом идем.
Прижељкивао ти нисам тај дан несносни.
И ти знаш шта су моје усне рекле у присуству твоме.
Не буди ми ти на ужас,
јер си моје уточиште у дану пропасти!
Нек се стиде моји гонитељи,
а не ја да се стидим.
Нека они буду заплашени,
а не ја да заплашен будем.
Сручи на њих дан пропасти
и сломи их двапут јачим сломом.
Субота – посвећени дан
Господ ми је овако рекао: „Иди и стани на Врата синова народа, кроз која улазе Јудини цареви и кроз која излазе, и на сва врата Јерусалима. Реци им: ’Чујте реч Господњу, о, цареви Јудини и сва Јудо и сви становници Јерусалима који улазите кроз ова врата! Овако каже Господ: чувајте животе своје па не носите робу у суботу и не уносите је на јерусалимска врата. Ни из својих кућа не износите робу у суботу и не радите никаквог посла. Посветите суботу као што сам заповедио вашим прецима. Али они нису послушали и нису пригнули своје ухо. Тврдоглави су постали, нису слушали и нису прихватили карање. Али, будете ли ме пажљиво слушали – говори Господ – и суботом не будете носили робу кроз градска врата, већ посветите суботу и не радите никакав посао: тада ће на градска врата улазити цареви и кнезови, који седе на престолу Давидовом, на бојним колима и на коњима – они, њихови главари, сви Јудејци и сви становници Јерусалима. А град ће овај остати довека. И доћи ће из Јудиних градова, сви што су око Јерусалима, из Венијаминове земље, из равнице, са брда и из Негева они што доносе свеспалнице, жртве, житне жртве и тамјан, и они што доносе захвалнице у Дом Господњи. Али ако ме не послушате – да посветите суботу, да не носите робу и пролазите кроз јерусалимска врата у суботу – запалићу ватру на његовим вратима да прогута дворове Јерусалима, и неће се угасити.’“