Књига пророка Исаије 8:11-22, Књига пророка Исаије 9:1-21, Књига пророка Исаије 10:1-19 NSP
Књига пророка Исаије 8:11-22
Спотицање и посртање
Јер Господ ми је овако говорио кад ме је руком ухватио и кад ме је опоменуо да не идем путем којим овај народ иде. Рекао је:
„Не зовите завером
све што народ овај назива завером;
не бојте се чега се он боји
и нека у вама страха не буде.
Господ над војскама, нека вам светиња буде он,
бојте се њега,
нека вас прожима страх од њега.
Светилиште биће он,
и камен за спотицање
и стена за посртање
обема династијама израиљским,
замка и мрежа
за све становнике јерусалимске.
Многи ће се од њих саплести
и пашће и разбиће се,
заплешће се и ухватиће се.“
Сведочење, откривење, Закон
Сачувај сведочење,
запечати Закон међу ученицима мојим.
Ја ћу се поуздати у Господа
који је лице своје сакрио од потомака Јаковљевих, њему се ја надам.
Ево мене и деце коју ми је дао Господ за знак и чудеса у Израиљу од Господа над војскама, који борави на гори Сион.
Тама прелази у светло
А кад вам буду говорили: „Питајте призиваче духова и видовњаке који шапућу и мрмљају…!“ Не треба ли народ да пита свог Бога, него да се код мртвих распитују за живе? Уз Закон и уз сведочење! Ко ово не рекне, зору нека не дочека. Лутаће по њој потлачен и гладан; кад изгладни разјариће се и псоваће свога цара и Бога својега, буде ли лице према горе окренуо. Буде ли по земљи погле́дао, видеће страхоту и таму и мрак како гуши, и загнатог у страву.
Књига пророка Исаије 9:1-21
Бог се јавља и објављује
Али неће бити мрак што њу гуши као у времену претходном, кад је обезвредио земљу завулоновску и земљу нефталимску, а потоњи ће прославити пут што води ка мору с друге стране Јордана, Галилеју многобожачку.
Народ који по тами хода,
велику је светлост угледао,
настањене у земљи сена смртнога,
светлост их јарка обасја.
Радост си увећао;
пред тобом се радују
као у жетвеној радости,
као што се веселе када плен деле;
јер јарам на њ натоварен
и обрамицу на његовом рамену,
шибу прогонитеља његова,
ти си поломио као у дан мадијански.
Та, свака цокула маршира у метеж,
и плашт се натапа у крви,
те ће бити за ватру
храна разгорела.
Та, нама се мушко дете родило,
нама је син дат;
власт је њему на рамену.
И он ће се звати:
Дивни Саветник, Бог Силни,
Отац Вечни, Владар Миротворни.
Распростирању власти и миру
неће бити краја
на престолу Давидову
и на царству његову,
да га среди и да га утврди
у праву и у праведности
од сада и до века.
Ревност Господа над војскама
то ће учинити.
Господ плаћа
Господар је реч послао Јакову
и она је међу Израиљце пала.
И сав народ њу ће упознати,
Јефремовци и становништво Самарије,
који говоре срцем
надменим и охолим:
„Ако су опеке пале,
градићемо од тесана камена;
дивље смокве су сасечене,
кедре ћемо тамо подићи.“
А Господ размешта против Ресина противнике његове
и подбада непријатеље његове,
Арамеју спреда, Филистејце страга,
те Израиљ прождиру својим устима.
Уза све то гнев се његов умирити неће
и рука му испружена остаје.
Ипак се народ обратио није оном који га је ударио,
и Господа над војскама потражили нису;
те је Господ одсекао од Израиља главу и реп,
грану и рогоз, у један дан.
Старешина и лице угледно – то је глава,
а пророк који научава лаж – то је реп.
Који овај народ воде, они заводе;
који бивају вођени, они пропадају.
Зато се Господар његовим младићима радовати неће,
његовој сиротињи и удовицама смиловати се неће.
Зато што је сав народ опак и зао,
на сва уста безумно говоре.
Уза све то гнев се његов умирити неће
и рука му испружена остаје.
Зато што се опакост као пожар распламсала,
бодље и трње прождире,
шумски честар је упалила,
облаци дима се подижу.
Земља пламти од јарости Господа над војскама,
и народ као храна за пожар постаје:
ни свог брата нико не поштеди.
Ждере с десна
и опет је гладан;
гута с лева
и опет сит није.
Човек једе свога ближњег месо:
Манасијевци Јефремовце,
Јефремовци Манасијевце,
а заједно оба на Јудејце.
Уза све то гнев се његов умирити неће
и рука му испружена остаје.
Књига пророка Исаије 10:1-19
Тешко онима који неправедне одредбе одређују
и прописе тлачитељске прописују
да би убогоме правду ускратили
и сиромасима народа мог право отели,
како би сиротињу опљачкали.
И шта ћете у дан казне чинити,
када пропаст из далека дође?
Коме ћете за помоћ утећи?
Камо ћете благо своје оставити?
Као робље јамачно пузати
и међу поклане пасти…
Уза све то гнев се његов умирити неће
и рука му испружена остаје.
Против неименованог асирског владара
„Тешко Асирцу!
Он је гнева мога шиба.
Он је у њиховој руци прут срџбе моје.
На пук отпаднички њега сам послао,
на народ који ме је расрдио.
Он нека га оплени и опљачка,
као блато друмско нека га изгази.
Али он није тако намеравао,
и у срцу свом није тако смишљао,
него је у срцу свом за затирање,
за истребљивање не малог броја народа.
Јер он је говорио:
’Сваки од мојих главара није ли као цар?
Није ли Халани као Харкемис?
И није ли Амат као Арфад?
Није ли Самарија као Дамаск?
Као што моја рука дохвати царства идолска и њихове ликове
од Јерусалима и од Самарије;
као што учиних са Самаријом
и њеним идолима,
зар да не учиним с Јерусалимом
и његовим иконама?’“
И кад Господар избубња све што намерава чинити на гори Сион и у Јерусалиму, онда ћу казнити плод охолог срца цара асирског, и дрскост његових поноситих очију, зато што је рекао:
„Снагом своје руке учиних,
и мудрошћу својом, јер уман јесам;
границе народима уклоних,
и блага њихова опљачках;
као јунак покорих столујуће.
Рука моја као гнездо зграби
богатства тих народа.
И као што се купе остављена јаја
сву сам земљу покупио;
и никог не би да крило покрене,
да кљун отвори, да запијуче.“
Зар секира да се хвалише над човеком који њоме сече?
Хоће ли се величати тестера над човеком који њом тестери?
Зар палица маше човеком који је потеже,
и штап ли подиже оног који дрво није?
Зато ће Господар Господ над војскама
послати скапавање међу његове задригле,
и његову ће славу попалити
као што се ватра распаљује.
Светлост Израиљева биће та ватра,
и Светитељ његов биће тај пламен:
он ће горети и прождирати бодље његове
и трње његово у једном дану.
Красоту шума његових и поља његових
он ће уништити од сржи до коре.
И биће као болесник који копни.
Што остане дрва у његовој шуми,
то мало ће и дечак моћи да преброји.
