Књига пророка Исаије 63:1-19, Књига пророка Исаије 64:1-12, Књига пророка Исаије 65:1-16 NSP
Књига пророка Исаије 63:1-19
Гнев и погибија
Ко је тај што из Едома долази,
из Восоре у огртачу јарком,
онај украшени у одећи својој,
који корача у пуној снази?
– „Ја сам који говори о правди,
велик кад спасава.“
Зашто ти је одело црвено
и хаљине твоје као да си у муљари газио?
– „Цедио сам, по каци газио,
од народа са мном ни човека,
и у гневу њих сам изгазио,
и у јари својој њих сам изгњечио.
А што је из њих шикљало мој огртач је попрскало,
те сам испрљао сву одећу своју.
Јер је у мом срцу дан када се светим,
и дошла је година када откупљујем.
И гледам, а нема ко да помогне;
збуњен бивам, а ослонца нема.
И спасла ме је десница моја,
и срџба моја ослонац ми била,
те сатирем народе у гневу свом,
и срџбом својом сам их опио,
а оним што из њих шикља земљу сам натопио.“
Бог и његов народ
Господње ћу милости помињати,
похвалу Господњу према свему
што нам је урадио Господ,
и добро умножено дому Израиљеву,
што нам га је урадио по самилости својој
по обиљу милости своје.
И рекао је: „Доиста су мој народ,
синови који неће изневерити“,
па је њима Спаситељ постао.
У свим невољама њиховим и он беше у невољи;
анђео што пред њим стоји их је спасао.
Својом љубављу их је спасао
и сам их својим милосрђем откупио
и дигао и носио у све дане од века.
А они се сами одметнуше,
Светог Духа његовог жалостише.
И он им се преокрену у непријатеља;
он лично против њих зарати.
Тад се давних присетише дана,
Мојсија, његовог народа.
Где је онај који им из мора извлачи
пастира за своје стадо?
Где је онај који ће у њега сместити
свога Духа Светога?
Који је Мојсијевом десницом управљао
преко своје мишице славносне?
Који воду пред њима располути
да своје име вечним учини?
Који њима управља по дну морскоме
као коњем по пустињи,
није било спотицања?
Слично стоци што у долину силази,
Дух Господњи их је успокојио.
Ти си тако водио народ свој,
и преславно име стекао си себи.
Погледај с небеса и види
из твога светог и преславног Пребивалишта.
Где је твоја ревност и твоја сила,
навала ожалошћености твоје
и милосрђа твојега?
Мени ли се ускраћују?
Та, ти си Отац наш,
јер Аврахам нас спознао није,
и Израиљ нас препознао није,
ипак, Господе, ти си Отац наш,
Откупитељ наш, од вечности је име твоје.
Зашто нас, Господе, одводиш од твојих путева,
тврдим чиниш срце наше спрам страха од тебе?
Врати се због својих слугу,
због племена̂ што су ти баштина.
Њу је народ твој тек за кратко запосео,
али изгазише Светилиште твоје противници твоји.
Већ одавна слични смо постали
онима над којима ти ниси,
над којима се твоје име не призива.
Књига пророка Исаије 64:1-12
О, разведри небеса и сиђи,
нека се пред тобом планине затресу.
Као кад се ватра по грању запали,
ватра закува воду:
нека душмани твоји схвате име твоје,
нека пуци задрхћу пред тобом.
Што ти чиниш то застрашује;
неочекивано си сишао,
пред тобом се затресле планине.
Од како је века нису чули,
нису слушали, око није видело,
да бог неки осим тебе учини
онима који од њега очекују.
Сусретљив ти си према раздраганима који чине правду,
на путевима твојим сећају се тебе.
Гле, ти си се разљутио,
грешили смо на њима,
а били бисмо спасени.
И постали смо сви ми као нешто нечисто,
и као огртач са женским одливом све су праведности наше,
и сви смо ми као лишће кад опадне,
и кривице наше као ветар нас однесу.
И никог нема да призива име твоје,
да се подигне и на тебе ослони,
зато што си лице своје од нас сакрио
и растапаш нас кривицама нашим.
Па ипак, Господе, ти си Отац наш;
ми смо глина, а ти нас обликујеш,
и сви смо ми руке твоје дело.
Не срди се, Господе, исувише,
и немој стално помињати недело.
Ево, погледај нас:
сви смо ми народ твој.
Опустели су свети градови твоји,
Сион је опустео, Јерусалим је опустошен.
Храм, светиња наша и понос наш;
у чему су те хвалили преци наши,
постао је згариште
и све драгоцености наше су сатрте.
Зар ћеш ово мирно гледати, Господе?
Ћутаћеш и још више понижавати?
Књига пророка Исаије 65:1-16
Против идола, а за Јерусалим
„Потражили су ме који нису питали,
нашли су ме који нису искали.
Рекао сам: ’Ево ме! Ево ме!’
пуку који моје име призивао није.
Руке своје пружао сам ваздан
према народу одметничком,
који путем неваљаним хода
по својим замислима;
народу који ме у лице
изазива стално,
жртве приносе по вртовима
и каде на опекама,
бораве по гробовима,
ноћ проводе по скривеним местима,
једу месо свињско
и дробе гадости у зделе своје;
који говоре: ’Себе се држи!
Не приступај мени, јер сам од тебе светији.’
Ови су дим у носу мом,
ватра што поваздан гори.
Ево, записано је преда мном,
нећу ућутати док не намирим,
а намирићу у недра њихова.
Кривице ваше и кривице отаца ваших,
заједно су – говори Господ –
јер они каде по горама
и руже ме по узвишицама.
И некадашње дело њихово
одмерићу у недра њихова.“
Говори Господ:
„Као кад се стиче сок у грозду,
па се каже: ’Не затири га.
У њему је благослов’,
тако ћу учинити ради својих слугу:
нећу све то затрти.
И извешћу из Јакова потомство,
и из Јуде мојих гора поседника,
и то ће изабраници моји баштинити,
и слуге моје тамо ће се настанити.
И Сарон ће постати за овце пландиште,
и долина Ахор65,10 Долина Ахор – Долина пропасти, позната из догађаја око Јерихона и Аја. за говеда почивалиште –
народу мојем који мене тражи.
А ви, који сте Господа оставили,
који сте свету гору моју заборавили,
који Гаду65,11 Божанство среће. трпезу постављате,
и који наливе изливате на олтар Менију65,11 Божанство судбине. –
за вас одредио сам мач
и да се сви савијете ради клања.
Зато што сам звао и одговорили нисте,
што сам говорио и слушали нисте.
Него сте чинили оно што ја сматрам да је зло,
изабрали сте оно што ми није угодно.“
Зато говори Господар Господ:
„Ево, слуге моје ће јести,
а ви ћете гладовати.
Ево, слуге моје ће пити,
а ви ћете жедни бити.
Ево, слуге моје ће се радовати,
а ви ћете се стидети.
Ево, слуге моје ће се веселити
због добра у срцу,
а ви ћете викати
због бола у срцу,
и туговаћете због сломљеног духа.
И оставићете име своје
да њим куну моји изабраници:
и нека те усмрти Господар Господ!
А слуге ћу своје другим именом назвати.
Широм земље ко се буде благосиљао,
нека се благосиља Богом верним.
И ко се буде заклињао широм земље,
нека се заклиње Богом верним.
Наиме, пређашње невоље ће бити заборављене,
и зато ће бити од очију мојих сакривене.
