Књига пророка Исаије 41:1-29
Владар са истока – опомена од Господа
„Умукните преда мном, острва,
и нека снагу обнове народи.
Нека се примакну, па нека проговоре;
приступимо на суд заједно.
Ко је са истока подигао праведност,
позвао га до својих стопа,
даје му пред собом народе
и цареве покорава?
Мачу његовом их као прашину даје,
луком његовим су распршени као слама.
Он њих гони, безбедно напредује,
ноге му на друмове не долазе.
Ко то чини и ко то постиже,
који од почетка призива нараштаје?
Ја, Господ, који сам Први и Последњи, то сам ја.“
Острва гледају и страх их обузима,
дрхћу крајеви земаљски,
они се приближавају и већ су ту.
Човек свом другу помаже
и свом брату говори: „Буди јак!“
Ливац бодри златаре,
онај који чекићем тањи
бодри оног који кује на наковњу.
Он говори о споју: „То је добро“,
и кип утврђује клиновима да се не помиче.
Бог је са својим народом
„А ти, Израиљу, слуго мој,
Јакове, изабраниче мој,
потомче Аврахама, мог љубимца!
Ти, кога оснажих са земљиних крајева
и кога позвах с њених рубова;
ти, коме сам рекао: ’Ти си слуга мој’,
тебе сам изабрао и нећу те одбацити.
Не бој се, јер ја сам с тобом,
не обзири се застрашено, јер ја сам Бог твој.
Ја те крепим и заиста ти помажем,
заиста те подупирем десницом правде своје.
Гле, постидеће се и посрамиће се
сви који су против тебе беснели
и биће као ништа,
и пропашће који се с тобом парничише.
Тражићеш своје противнике,
али их нећеш наћи.
Биће као ништа и ишчезнуће
они који против тебе војују.
Јер ја, Господ, Бог твој,
крепим десницу твоју, говорим ти:
Не бој се,
ја ти помажем.
Не бој се, црвићу Јакове, људство Израиљево,
ја ћу ти помоћи – говори Господ.
Израиљев Светитељ,
Он је твој Откупитељ.
Гле, начинио сам те да будеш оштри млат,
нови, са зупцима јаким;
млатићеш брда и сатираћеш,
а од брегова ћеш плеву начинити.
Ти ћеш њих вејати, и ветар ће их однети,
вихор ће их распршити.
А ти ћеш кликтати Господу,
славићеш Светитеља Израиљевог.
Чудесне промене од Бога долазе
Убоги и бедни воду траже, а ње нема.
Језик им се од жеђи осушио.
Ја, Господ, њих ћу услишити.
Ја, Бог Израиљев, њих нећу заборавити.
Отворићу реке у голетима,
и изворе посред долина.
Пустињу ћу у рит претворити,
а сушну земљу у врело.
У пустињи посадићу кедар,
багрем и мирту и маслину.
Пустињу ћу пошумити чемпресом,
брестом и шимширом заједно.
Нека људи виде и нека знају,
и нека промисле и нека схвате заједно,
да је то учинила рука Господња,
и створио Светитељ Израиљев.
Господ је проверени Бог
Свој спор изложите! – говори Господ.
Доказе предочите! – говори цар Израиљев.
Нека приступе и нек нам објаве
оно што ће се догодити.
Прошлост – шта су открили?
да о томе размишљамо
и знамо што се испунило?
Него објавите шта ће доћи.
Откријте нам шта ће после бити,
па ћемо познати да сте богови.
Хајде, учините нешто, добро или зло,
па да се задивимо и заједно увидимо.
Гле, ви сте ништа,
и дела су ваша као издисај;
ко вас изабере, тај је одвратан.
Пророштво о непристрасном освајачу
Подигао сам га са севера,
и он је дошао са истока сунчанога;
те ће доћи на достојанственике као по каљузи,
и газиће их као грнчар глину.
Ко је од искона објавио па да знамо,
унапред, па да кажемо: ’У праву је!’?
Заиста, нема ко да објављује.
Заиста, нема ко да обавештава.
Заиста, нема ко да чује речи ваше.
Прво Сиону рекох: ’Гле, ево их!’
и Јерусалиму ћу дати весника.
И ја гледам, а човека нема,
и међу њима, а саветника нема,
па ја их питам, а не одговарају ни реч.
Гле, сви су они зли;
ништавило су дела њихова,
ветар и празнина кипови су њихови.
Књига пророка Исаије 42:1-25
О слузи Господњем. Песма прва. Део први.
Ево Слуге мога, коме сам потпора,
изабраника мога, миљеника душе моје.
На њега сам Духа свога излио
да доноси правду народима.
Он не виче, нити буку прави,
на улици гласа свог не диже.
Он не ломи трску напукнуту,
нити гаси фитиљ који тиња,
него он доноси право истинито.
Он не тиња, нити сломљен бива
док на земљи право не успостави,
а острва су жедна његовог Закона.“
О слузи Господњем. Песма прва. Део други.
Говори Бог Господ,
који је створио и разастро небеса,
који је раширио земљу и растиње њено,
који даје дисање народима по њој,
и дух бићима која ходају по њој:
„Ја, Господ, у правди сам те позвао,
и за руку те ухватио;
и тебе чувао и тебе поставио
за савез народу,
за светлост племенима,
да отвориш очи слепима,
да изведеш из затвора сужње,
из тамнице оне што у тами живе.
Ја сам Господ, то је име моје,
и славе своје другом дати нећу,
нити части своје киповима.
Што је од искона, гле, то долази;
и новости ја већ најавих,
пре него се збуду
чиним да чујете.“
Победничка песма
Певајте Господу песму нову,
славу његову од краја земљиног,
који морем силазите и што је по њему,
острва и сви становници њини.
Нека се ускомеша пустиња и градови њени,
нека одјекују насеља кедарска,
нека подвикују становници Селе,
нека кличу с горских врхова,
Нека славу своју дају Господу,
и хвалу му најављују по острвима.
Као јунак Господ ступа,
као ратник он се разјарио,
Он кликће и уз то виче,
на непријатеље се своје устремио.
„Од давнина сам ћутао,
глув се правио, уздржавао,
сад вичем као породиља,
дахћем и издишем уједно.
Сасушићу горе и брегове,
и спарушити све биљке по њима,
и претворити реке у вртаче,
и мочваре ја ћу исушити.
Слепе људе водићу путем што га не познају,
упутићу их на стазе што их не познају.
Пред њима ћу таму у светлост претворити,
а џомбе у зараван.
Те ћу ствари учинити
и нећу оклевати.
У великом стиду ће узмаћи
који се у резане кипове уздају,
који ливеним ликовима говоре:
’Ви сте богови наши.’
Песма о заслепљености
Чујте, глуви!
И прогледајте, слепи, да видите!
Ко је слеп, ако не мој слуга?
Ко је глув, ако не мој гласник кога шаљем?
Ко је слеп као намирени
и слеп као слуга Господњи?
Много си видео, али ниси марио;
уши отворене али нико не слуша.“
Господу се свидело
због праведности његове
да узвелича Закон и почаст му да.
А народ је овај опљачкан и оплењен,
у пећине сви су они затворени,
у затворе склоњени.
Плене их,
а нико да их избави;
отимају им,
а нико да каже: „Врати!“
Ко од вас мари за то?
Ко се нагао и слуша унапред?
Ко је пљачкашу изручио Јакова
и отимачима Израиља?
Није ли то Господ,
против ког смо грешили,
чије путеве нису хтели да следе,
и чији Закон нису слушали?
Зато је он на њега излио
јарост гнева својега и насиља ратна;
пламен га је одасвуд окружио,
али он ни то није схватио;
и спалио га је,
али он ни то није озбиљно узео.
