Књига пророка Исаије 14:1-32, Књига пророка Исаије 15:1-9, Књига пророка Исаије 16:1-14 NSP
Књига пророка Исаије 14:1-32
Господ припрема повратак
Та, смиловаће се Господ Јакову,
и опет ће изабрати Израиља;
и даће им да се одморе на свом тлу.
Па ће им се придружити дошљак
и прикључиће се племенима Јаковљевим.
И узеће их народи
и одвешће их у њихов крај,
а потомство Израиљево њих ће населити на Господњем тлу,
као робове и слушкиње.
И заробиће оне који су њих заробљавали,
и биће господари над својим тлачитељима.
Како нестаде Вавилон
И биће оног дана: Господ ће ти дати починак од напора твојих и од невоља твојих и робовања тешког, чиме су те били тлачили. Тад ћеш саставити изреку против вавилонског цара, ти ћеш говорити:
Како нестаде тлачитељ!
Како нестаде мучилиште!
Господ је сломио палицу опаких
и жезло владарско
што је бесно тукло народе
ударцима што не престајаху,
што је гневно потчињавало пуке,
немилице их прогонило.
Сва земља се одмара, почива,
пролама се клицање.
Над тобом се радују чемпреси
и кедри ливански:
„Од како си пао,
не долазе на нас дрвосече.“
Доле се због тебе Свет мртвих усколебао,
када дођеш, да те он поздрави;
зато он буди преминуле,
све моћнике земаљске;
са својих престола устају
сви цареви разних народности.
Сви ти они казују и говоре:
„Ти си онемоћао као и ми што смо.
Ти си нама сличан постао.“
Охолост се твоја у Свет мртвих сруши,
бука твојих лаута;
под тобом је лежај трулежи,
а над тобом покривач од црва.
Како паде са небеса,
Светлоношо, сине Зорин?
Оборен си ти на земљу,
разоритељ над пуцима.
А у свом си срцу говорио:
„Попећу се на небеса,
изнад звезда Божијих.
Престо свој ћу подићи
и сешћу на гори саборној,
на ивицама севера.
Узнећу се на висине над облацима,
изједначићу се са Свевишњим.“
А ти си у Свет мртвих бачен,
у дубине бездана.
Који те виде, они те посматрају,
и о теби размишљају:
„Је ли то тај човек
који је земљу тресао, царства дрмао;
који је васељену у пустињу претварао
и њене градове рушио;
који затворенике своје кући није пуштао?“
Цареви разних народа сви почивају у части,
сваки је у својој гробници;
а ти си избачен из гроба свог
као неки изданак одурни,
покривен си покланима,
мачем прободенима,
на плоче од раке побацанима,
као изгажена лешина.
Ни твој погреб неће бити
као што је погреб њихов,
зато што си своју земљу разорио,
зато што си свој народ поклао.
Нека се никад више
потомство зликовачко не помиње.
Спремите покољ потомцима
због кривице њихових отаца,
да се више не подижу да свет освајају.
Те ће сва васељена бити покривена градовима.
Слом Вавилона
„Устаћу на њих
– говори Господ над војскама –
и затрћу Вавилону име
и остатак и род и пород
– говори Господ.
Па ћу њега у посед предати
јежевима и мочварама.
Почистићу га метлом-затиралицом
– говори Господ над војскама.“
Слом земље Асирије
Заклео се Господ над војскама говорећи:
„Што замислих, то се има збити,
што наумих, то ће се догодити.
Скршићу Асирца на мојој земљи,
изгазићу на мојим горама.
Њен ће јарам са њих пасти;
њено бреме са њихових плећа.“
Таква је одлука донесена против читаве земље;
таква је рука испружена против свих народности.
А кад Господ над војскама одлучи,
ко ће се успротивити?
Кад он руку испружи,
ко ће је одвратити?
Опомена Филистејцима
Године кад је умро цар Ахаз било је ово пророштво:
Не радуј се, Филистејо цела,
што се сломи штап што те удара,
јер ће отровница изаћи из змијског клупка
и она ће излећи змаја крилатога.
И напасаће се првенци убогих,
и у спокојству почиваће сиромаси;
а твој род ћу поморити глађу,
и побићу што од тебе остане.
Кукајте, вратнице! Запомажи, граде!
Стрепи, сва филистејска земљо!
Јер најезда са севера долази,
и чете њезине нико не напушта!
Шта ће се тада одговорити
гласницима било кога пука?
„Господ је основао Сион,
и у њему ће бити заштићени сиромаси из његова народа.“
Књига пророка Исаије 15:1-9
Тужбалица над Моавцима
Пророштво против Моава:
„Обноћ је опустошен Ар;
срушен је Моав!
Обноћ је опустошен Кир;
срушен је Моав!
У храм и Девон она се успиње
на узвишицу да плаче;
над Нававом и над Медевом
нариче народ моавски;
а све су главе оголеле
и све браде обријане;
по улицама су врећама заогрнути,
на њиховим крововима и по трговима
сви они наричу
и плачући силазе.
Есевон и Елеалија јаучу,
глас њихов се чује до Јасе.
Зато дрхћу ратници моавски,
у грчу је душа њихова.
Зато јеца срце моје због Моаваца,
бегунци њихови беже
до Соара, Еглат-Селисије,
плачући се пењу на Луит;
путем оронајимским
разлеже се јаук над рушевинама.
Јер су се исушиле воде нимримске,
трава је усахла,
биље пропало,
зеленила више нема.
Зато ко је нешто уштедео и складишта њихова,
тај ће то носити на Поток врба.
Јер јаук се разлеже до границе с Моавом,
нарицање му је до Еглајима,
нарицање му је до Вир-Елима.
Та, пуне су крви воде димонске,
а ја ћу још додати Димону
једног лава на моавске бегунце
и на преостале у земљи.“
Књига пророка Исаије 16:1-14
Моавци беже у Јуду
Шаљите јагње владару земље,
од Селе према пустињи,
до горе ћерке сионске.
Слично птици отераној,
слично гнезду растуреном,
биће ћерке моавске
на газовима потока Арнона.
„Дај нам савет!
Донеси пресуду!
Усред поднева сенку своју
као ноћ распростри.
Сакривај прогнанике!
Немој издати бегунце!
Пусти да к теби утекну прогнаници моавски.
Буди њихов заклон испред пустошника;
јер тлачитељ је скончао,
угњетач је нестао,
пустошење је престало,
газилац је са земље ишчезао.“
„И тад ће се учврстити престо у милости,
и на њему ће столовати у истини,
у шатору Давидову,
судија који захтева праведност
и вешт је са правдом.“
Тужбалица над Моавом
Чули смо за моавску надменост,
гордост превелику;
за надменост њихову и охолост њихову.
Испразно је њихово хвалисање.
Тако нариче Моав,
сви наричу над Моавом,
за кољивом од грожђа из Кир-Ереса16,7 Кир-Аресет према изворном тексту, што је највероватније исто место споменуто у ст. 11.
тугују сасвим сломљени.
Увенули су засади есевонски,
виногради сивамски,
господари над пуцима
потрше његове одабране лозице.
Допрли су до Јазира,
замицали у пустињу;
огранци су им досезали
да пређу море.
Зато плачем као што Јазир оплакује винограде сивамске,
натапам сузама Есевон и Елеалију;
јер над твојом бербом и над твојом жетвом
нестало је клицање,
весеље и радост.
У виноградима нема цике,
не кличе се од радости;
газилац не гази грожђе у каци,
затворио сам подвикивање.
Зато утроба моја за Моавом као харфа цвили,
и потресен сам за Кир-Ересом.
И биће да ће се видети:
на узвишицама умарају се Моавци,
и долазе на светилиште своје
да се моле, али то неће ићи.
Реч за Моав
Ово је реч што је Господ некад рекао за Моав. Сад, пак, Господ каже говорећи: „За три године, као три године најамничке, моавска ће слава потамнети са свим великим мноштвом, а оно мало остатка биће ситно и слабашно.“
