Књига пророка Осије 10:1-15
Израиљ је био лоза разграната.
Рађао је плод за себе
и по обиљу својих плодова
умножавао жртвенике,
подизао је украшене свете стубове
према напретку своје земље.
Срце им је љигаво
и сада им следи казна од њега10,2 Од Господа.:
разбиће им жртвенике
и поломиће им свете стубове.
Јер они сад говоре: „Немамо цара
јер се ни Господа не бојимо!
Јер, каква корист и од цара?“
Говоре бесмислице
док се куну лажно
и заветују се,
парнице се ко отровни коров шире
по браздама њихове њиве.
За телетом Вет-Авеновим
стрепе становници Самарије.
Жалиће за њим његов народ,
његови свештеници ће стрепети над њим,
јер је од њега отишла слава његова.
У Асирију ће га однети
на дар великом цару;
стид ће да спопадне Јефрема,
а Израиљ ће се застидети због намере своје.
Самарија ће се разорити
са све царем ко са трунком поврх воде.
Биће оборене узвишице Вет-Авена,
тај грех Израиља;
трње и коров ће покрити
њихове жртвенике,
а они ће рећи горама: „Прекријте нас“,
и бреговима: „Падните на нас.“
О, Израиљу, грешио си још од гавајских дана!
Онде су и остали.
Али, тамо у Гаваји,
неће ли рат захватити синове неправде?
Казнићу их кад ми је по вољи.
Окупиће се на њих народ да их окују
због њиховог двостукога греха.
Јефрем је укроћена јуница
која воли да врше.
Лепу ћу јој шију јармом украсити.
Ујармићу Јефрема,
ораће Јуда,
дрљаће Јаков.
Праведност сејте,
жањите милост
и тло неузорано орите!
Време је да Господа тражите,
док се не врати
и не да вам кишу праведности.
А ви сте опакост орали,
неправду пожњели
и плод лагања јели,
јер сте се у свој пут поуздали,
у ратнике своје многобројне.
Заориће се ратна вика у народу твоме,
сатрвена биће утврђења твоја сва;
као што је Салман сатро Вет-Арвел,
када је на дан боја мајка с децом на комаде била размрскана.
Ово ће ти учинити, о, Ветиљу,
због велике злобе твоје.
Када дан буде окончан,
окончаће и цар Израиља.
Књига пророка Осије 11:1-12
Божија љубав за Израиљ
„Волео сам Израиљ још док је дете био
и из Египта позвах сина свога.
Али што су их11,2 Овако је у јеврејском тексту док је у Септуагинти и арамејском преводу једнина. више позивали,
од њих су више одлазили,
Валима су жртвовали,
идолима су кадили.
Јефрема сам учио да хода,
ја сам их за руке прихватао.
Али они препознали нису
да сам ја тај што сам их лечио.
Спонама људским, везама љубави
ја сам их привлачио.
Био сам им као онај што им у устима жвале раслабљује.
Сагињао сам се да бих их хранио.
Неће се вратити у Египат,
него ће Асирца за цара имати
јер су одбили да се покају.
Витлаће им мач по градовима,
капије ће им разорити,
прождраће их због њихових сплетки.
Мој је народ одлучан да ме се одриче.
Зову га ка Вишњем,
ал’ га нико не узвиси.
О, Јефреме, како да те предам?
О, Израиљу, како да те изручим?
Како да те учиним кaо Адму,
да те учиним кaо Севојим?
Туче у мени срце моје,
разгорело се моје смиловање.
Пламен свога гнева нећу да излијем,
нећу опет Јефрема да затрем.
Јер, Бог ја јесам, нисам човек;
Светац међу вама
и у гневу нећу да вам дођем.
Они ће следити Господа
и као лав он ће да риче.
Зарикаће он,
задрхтаће и доћи ће они, деца са запада.
Задрхтаће и доћи као птица из Египта,
као голубица из земље асирске.
Даћу им да живе у кућама њиним
– говори Господ.
Израиљев грех
Јефрем ме је лажју окружио,
а обманом дом Израиљев.
Али Јуда још с Богом корача,
са светима остао је веран.“
