Јеврејима 4:14-16
Христос – наш Првосвештеник
Будући да имамо великог Првосвештеника који је узишао на небеса, Исуса, Сина Божијег, држимо се чврсто онога што исповедамо. Јер, ми имамо Првосвештеника који је у стању да саосећа са нашим слабостима, будући да је прошао кроз сва искушења као и ми, али није сагрешио. Стога, приступајмо с поуздањем престолу милостивога Бога да примимо милосрђе и нађемо милост у час кад нам затреба помоћ.
Јеврејима 5:1-10
Јер сваки Првосвештеник који се бира између људи, поставља се да заступа људе пред Богом, да приноси дарове и жртве за грехе. Он може да буде обзиран према онима који су у незнању и заблуди, зато што је и сам подложан слабостима. Због тога он мора да приноси жртве за грехе како за народ, тако и за себе.
Ту част нико не може да присвоји за себе, него га Бог позива у ту службу, као што је то био случај са Ароном. Тако ни Христос није сам себи дао част да буде Првосвештеник, већ га је поставио онај који му је рекао:
„Ти си Син мој,
данас си се мени родио.“
Тако и на другом месту каже:
„Ти си довека свештеник
по реду Мелхиседековом.“
Он је за време свог земаљског живота уз гласни вапај и сузе, принео молитве и прошње Богу који га је могао спасти од смрти. И пошто је био покоран, Бог га је услишио. Иако је био Син, кроз патње се научио да буде послушан. Па постигавши савршенство, постао је зачетник вечног спасења свима који су му послушни, те га Бог прогласи Првосвештеником по реду Мелхиседековом.
