Књига пророка Авакума 1:1-17, Књига пророка Авакума 2:1-20, Књига пророка Авакума 3:1-19 NSP
Књига пророка Авакума 1:1-17
Пророштво које је видео пророк Авакум:
Авакумова жалопојка
О, Господе, докле да вапим за помоћ,
а ти ме не чујеш!
Вичем о насиљу,
а ти не спасаваш!
Зашто дајеш да гледам поквареност,
да видим невољу?
Разарање и насиље су пред очима мојим.
Ено, и насиље и неслога се дижу.
Зато Закон губи снагу,
зато правди никада нема места.
Злотвор опкољава праведника
и зато има места за правду искварену.
Господњи одговор
„У народе погледајте,
чудите се и дивите,
јер, ево, учинићу нешто у ваше дане,
у шта не бисте веровали
да вам ко исприча.
Јер, ево подижем Халдејце,
суров и нагао народ
да широм земље
осваја туђа насеља.
Страховит је и ужасан;
он одлучује шта је правда,
а шта достојанство.
Коњи су им хитрији од рисова
и свирепији од вукова у сумрак.
Коњаници им галопирају,
долазе издалека њихови коњаници;
лете, обрушавају се као лешинар
што би да ждере.
Сви долазе због насиља,
хорде су им окренуте истоку,
а заробљенике сакупљају
као да су песак.
Он се руга и царевима
и са владарима се шегачи.
Сваком се утврђењу смеје
док земљане насипе прави и осваја их.
Као ветар тада завиори и мине,
али крив је тај коме је божанство његова снага.“
Авакумова друга жалопојка
О, Господе, зар ти ниси од давнина, мој Боже свети?
Нећемо ми умрети!
О, Господе, за суд си их одредио.
О, Стено, за прекор си их учврстио.
Пречисте су очи твоје да би зло проматрале,
ти пакост не можеш да гледаш.
Зашто онда трпиш невернике,
ћутиш док зликовац прождире праведнијег од себе?
Створио си људе као рибе у мору
и као гмизавце што владара немају међу собом.
И он их све удицом вади,
вуче их својом мрежом
и у мрежу их скупља.
Зато се и радује и ликује.
Зато својој мрежи жртвује,
пали тамјан мрежи својој,
јер му она даје мастан оброк
и обиље хране.
И хоће ли због тога да празни мрежу своју,
да истрајно сатирате народе без задршке?
Књига пророка Авакума 2:1-20
Стајаћу на својој стражи,
заузећу место на бедему.
Стражарићу да видим шта ће по мени рећи
и шта да му одговорим када ме укори?
Господњи одговор
И Господ ми је узвратио речима:
„Читко запиши објаву на плоче,
да се лако чита.
Јер ипак је ова објава за одређено време,
жури се крају
и не обмањује.
А ако и касни, причекај,
јер ће сигурно доћи.
Доћи ће и неће закаснити.
Ево човека пркосног!
У њему је душа неправедна,
а праведник ће живети од своје вере.
Па још и вино изневерава охолог човека
и не држи га место код куће.
Зинуо је као Свет мртвих2,5 У изворном тексту Шеол, или подземље, где пребивају душе умрлих..
Он је као смрт и никад му доста није.
Он за себе окупља све народе
и све људе за себе сабира.
А неће ли баш ти народи, сваки од њих, да покрену причу, песму ругалицу и загонетку о њему? Рећи ће:
’Тешко ономе што сабира што му не припада
– и до када тако мисли –
што је себе накрцао залозима?’
Неће ли се ненадано дићи зајмодавци твоји?
Пробудиће се они пред којима ћеш стрепети,
па ћеш ти њима постати плен.
Зато што си многе народе похарао,
похараће тебе остатак народа.
И то за крв људи,
за насиље над земљом,
над градом
и над свима који у њему живе.
Јао оном ко за своју кућу непоштену добит згрће грамзиво,
да би у висини своје гнездо свио,
да би се спасао из руку пропасти!
Кући си својој срамоту нанео убијањем многих народа
и душу своју огрешио.
Јер ће камен из зида викати,
сведочиће греда из крова.
Јао ономе који на крви град гради
и насеље оснива на неправди!
Пази, зар није од Господа над војскама
то што народи раде за огањ
и што се људи исцрпљују низашта?
Јер ће се земља испунити познавањем Господа,
као што је водом испуњено море.
Јао ономе ко напија свога ближњег,
гнев свој излива
и опија га да би му гледао голотињу!
Наситићеш се срамотом више него чашћу.
Пиј сада и ти и покажи своју необрезаност.
Стићи ће те чаша у десници Господњој
и срамота ће покрити част твоју.
Јер ће те стићи насиље над Ливаном,
истребљење животиња преплашених,
крв људи,
насиље над земљом,
над градом
и над свима који у њему живе.
Каква је корист од лика који је клесар исклесао,
од ливеног идола, учитеља лажи?
Јер онај који га је направио се поуздаје у своје дело,
правећи неме идоле.
Јао ономе који дрвету говори: ’Буди се!’
И камену немом: ’Подигни се!’
Тај ли ће да те поучава?
Ево, опточен је златом и сребром,
али у њему нема даха.“
Али Господ је у свом храму светом.
Тихо пред њим, земљо сва!
Књига пророка Авакума 3:1-19
Авакумова молитва
Молитва пророка Авакума у облику нарицаљки:
О, Господе, чуо сам вест о теби
и уплашио сам се!
О, Господе, оживи дело своје у времену,
обнови га усред година,
сети се да се смилујеш у гневу своме.
Са Темана долази Бог
и Светитељ са Горе Фарана. Села3,3 Осим на овом месту, на средини 9. и на крају 11. стиха, овај се појам среће седамдесетак пута у псалмима. Његово значење није сигурно и сматра се да је ритмичка одредница.
Величанство његово покрива небеса,
а слава његова земљу испуњава.
Његово светло блиста,
а у руци му је двокрака муња,
где је скровиште снаге његове.
Пред њим помор иде,
а пошаст га све у стопу прати.
Када стане, тад се земља тресе;
кад погледа, народи поскачу;
растресу се вечити врхови
и слежу се брда древна,
јер древни су путеви његови.
Видео сам тугу под шаторима Кушана,
подрхтавају шаторски застори земље мадијанске.
О, Господе, јеси ли на реке гневан?
Гневиш ли се ти на реке
или си на море јаростан?
Ево, јездиш на коњима
својих бојних кола спасења.
Разоткривен и видно је постављен лук твој,
реч заклетве твоје шиба. Села
А реке браздају земљу.
Гледају те, грче се планине,
куљају бујичне воде,
бездан се јавља хуком својим
и руке своје високо диже.
Сунце и месец мирују у свом пребивалишту,
умину на светло стрела твојих
и на блесак сјаја твога копља.
Ти у љутњи земљу газиш,
у јарости ти народе вршеш.
Излазиш због спасења свог народа,
због спасења помазаника свога дробиш главара зликовачког дома,
разоткриваш од пете до врата. Села
Њиховим копљима пробадаш главара њихових ратника,
а они јуришају да нас здробе,
и ликују као кад у потаји
прождиру сиромаха.
Ти газиш по мору коњима својим
и пене се велике воде.
И ја сам то чуо и стомак ми се згрчио,
од тог звука ми задрхташе усне,
трулеж ми се увуче у кости,
а колена ми заклецаше.
Смирићу се све до дана невоље
што долази на народ који нас напада.
Ако смоква и не пропупи,
ако нема на чокоту плода;
изневери ли труд око маслине,
не роде ли поља храном,
нестане ли стадо из тора
и ишчезне стока из обора,
у Господу ја ћу да ускликнем
и веселим се у Богу мог спасења!
Господ Бог је моја снага!
Даде ми ноге хитре ко у кошуте,
по мом кршу даде ми да ходам.
Хоровођи уз моје жичане инструменте.
