1. Мојсијева 7:1-24
Тада Господ рече Ноју: „Уђи у пловило ти и цела твоја породица, јер видим да си ти једини праведан преда мном у овом нараштају. Од свих чистих животиња узми са собом по седам парова: мужјака са женком, а од животиња које нису чисте узми по пар: мужјака са женком. Исто тако и од свих птица небеских узми по седам парова: мужјака са женком, да би им се сачувало потомство на целој земљи. Наиме, за седам дана ћу пустити кишу да пада на земљу четрдесет дана и четрдесет ноћи, те ћу истребити с лица земље свако живо биће које сам начинио.“
Ноје учини све како му је Господ заповедио.
Ноју је било шест стотина година када је потоп дошао на земљу. Због вода потопа Ноје уђе у пловило са својим синовима, својом женом и женама својих синова. Од свих чистих животиња и од животиња које нису чисте, од птица и од свега што пузи по земљи, уђе к Ноју у пловило по двоје, мужјак и женка, као што је Бог заповедио Ноју. Када се навршило седам дана, навале воде потопа на земљу.
Шестстоте године Нојевог живота, другог месеца, седамнаестога дана тог месеца, провале сви извори великог бездана и отворе се сва окна на небесима. Киша је пљуштала по земљи четрдесет дана и четрдесет ноћи.
Тог истог дана7,13 Изворни приповедачки стил наизглед противуречи времену уласка Ноја и породице у пловило, према стиховима 1-4. уђу у пловило Ноје и његови синови: Сим, Хам и Јафет, Нојева жена и три жене његових синова. Са њима су ушле све животиње по својим врстама: стока, гмизавци што пузе по земљи и свакојаке птице, све што има крила. Ушли су к Ноју у пловило двоје по двоје од сваког бића што у себи има дах живота. Животиње које су ушле унутра биле су пар: мушко и женско од сваког бића, баш као што је Бог заповедио Ноју. Затим је Господ затворио врата за њим.
Потоп је трајао на земљи четрдесет дана. Вода је непрестано расла, тако да је понела пловило које се одигло од земље. Вода је наваљивала и подигла се високо над земљом, па је пловило почело да плови по површини воде. Вода је наваљивала све јаче и јаче над земљом, те је прекрила све највише горе под целим небом. Набујала вода се уздигла петнаест лаката7,20 Око 7.5 m. поврх гора. Тако су изгинула сва бића која се крећу по земљи: птице, стока, звери, сви гмизавци и сви људи. Све што је у својим ноздрвама имало дах живота, све што је било на копну, изгинуло је. Господ је истребио сва жива бића с лица земље: људе, животиње, гмизавце и птице на небу – све њих је истребио са земље. Остао је само Ноје и они што су били с њим у пловилу.
Стотину педесет дана је вода господарила земљом.
1. Мојсијева 8:1-22
Ипак, Бог се сетио Ноја и свих животиња и све стоке што је била с њим у пловилу; покренуо је ветар да дува над земљом и вода се повукла. Затворили су се извори бездана и окна на небесима, те је пљусак са неба престао. Вода се постепено повлачила са земље. Након стотину педесет дана вода је опала. А седамнаестога дана седмог месеца пловило се зауставило на бреговима Арарата. Вода је непрестано опадала до десетог месеца, а првог дана тог месеца су се показали планински врхови.
Након четрдесет дана Ноје отвори прозор који је начинио, па пошаље гаврана који је одлетао и долетао док се вода на земљи није исушила. Онда је послао голубицу да види да ли се вода повукла са земље. Али голубица није нашла чврсто тло да спусти своје ноге, па се вратила к Ноју у пловило зато што је вода још увек покривала целу земљу. Он пружи руку, узме голубицу и унесе је к себи у пловило. Сачекао је још седам дана па је поново послао голубицу из пловила. Голубица се вратила увече, и гле, у кљуну јој свеж маслинов лист. По томе је Ноје знао да је опала вода са земље. Онда је причекао још седам дана па је послао голубицу. Но, она му се није више вратила.
Шест стотина прве године Нојевог живота, првог месеца, првог дана у месецу, вода се повукла са земље. Ноје скине поклопац са пловила, погледа, а оно, површина земље сува. Другог месеца, двадесет седмога дана у месецу, земља је била сува.
Бог рече Ноју: „Изађи из пловила ти, твоја жена, твоји синови и жене твојих синова с тобом. Са собом поведи сва жива бића, све животиње које су с тобом: птице, стоку и све гмизавце што пузе по земљи. Нека врве земљом, плоде се и множе се по земљи!“
И Ноје изађе са својим синовима, са својом женом и са женама својих синова. И све животиње, сви гмизавци, све птице, сва створења што пузе по земљи изађу из пловила, врста за врстом.
Тада Ноје сагради жртвеник Господу, те узме од све чисте стоке и свих чистих птица и принесе на жртвенику жртве свеспалнице. Господ омириса угодни мирис, па рече у свом срцу: „Никад више нећу земљу изручити проклетству због човека, јер су човекове намере зле од детињства, нити ћу икад више уништити сва жива бића која сам створио.
Све док буде земље,
сетве и жетве,
студени и врућине,
лета и зиме,
дана и ноћи,
никада неће престати.“
1. Мојсијева 9:1-17
Бог склапа савез с Нојем
Затим Бог благослови Ноја и његове синове и рече им: „Плодите се и множите и напуните земљу. Бојаће вас се и страховати од вас све животиње на земљи, све птице небеске, све што се креће по земљи, и све рибе у мору; у ваше руке су предате. Све што се креће и живи биће вам за храну, као и зелено биље; све вам то дајем.
Али месо с његовим животом, то јест, с његовом крвљу не смете јести. А ко пролије вашу крв у којој је ваш живот, тражићу да одговара за то. Тражићу да одговара свака животиња и сваки човек за свога брата.
Ко пролије крв човекову,
његову ће крв човек пролити,
јер по своме лику
створи Бог човека.
А ви, плодите се и множите и раширите по земљи множећи се на њој.“
Још рече Бог Ноју и његовим синовима што су били с њим: „Ево, ја склапам свој савез с вама и с вашим потомством после вас, и са свим живим бићима с вама: с птицама, са стоком и свим дивљим животињама на земљи – с онима што су с вама изашле из пловила – са свим животињама на земљи. Ја ћу се држати свог савеза с вама, те потопне воде никад више неће уништити сва жива бића, нити ће икад више потоп пустошити земљу.“
Још рече Бог: „Ово је знак савеза који склапам између себе и вас и свих живих бића што су с вама, савез за сва будућа поколења. Своју дугу постављам у облаке да буде знак савеза између мене и земље. А кад навучем облаке над земљом и појави се дуга у облацима, тада ћу се сетити свога савеза између себе и вас, и сваког живог бића, сваког створења: неће више бити потопних вода да затру свако створење. Кад се дуга појави у облацима, ја ћу на њу погледати и сетити се вечног савеза између Бога и сваког живог бића, сваког створења на земљи.“
На крају рече Бог Ноју: „Ово је знак савеза који сам склопио између себе и сваког створења на земљи.“
