1. Мојсијева 36:1-43
Исавов родослов
Ово је родослов Исава, то јест Едома.
Исав је узео себи за жене две хананске девојке: Аду, ћерку Елона Хетита, и Оливему, ћерку Ане, унуку Севегона Евејца, и Васемату, ћерку Исмаилову, Навајотову сестру.
Ада је Исаву родила Елифаса, а Васемата му је родила Рагуила. Оливема је родила Јеуса, Јеглома и Кореја. То су Исавови синови који су му се родили у Ханану.
Исав је узео своје жене, своје синове, своје ћерке, и све своје људе из свога дома, своју стоку – ситну и крупну, и сву своју имовину коју је стекао у Ханану, те се одвојио од свога брата Јакова. Наиме, њихова имовина је била исувише велика да би могли да живе заједно; земља у којој су живели није их више могла издржавати због њихове стоке. Зато се Исав, то јест Едом, настанио у брдској области Сира.
А ово је родослов Исава, праоца Едомаца, у брдској области Сира.
Ово су имена Исавових синова:
Елифас, син Исавове жене Аде, Рагуило, син Исавове жене Васемате.
Елифасови синови су били:
Теман, Омар, Софар, Готом и Кенез.
Тамна, иноча Исавовог сина Елифаса, је родила Елифасу Амалика. То су потомци Исавове жене Аде.
Ово су синови Рагуилови:
Нахат, Зара, Шама и Мозе. То су потомци Исавове жене Васемате.
Ово су синови Исавове жене Оливеме, ћерке Анине, унуке Севегонове.
Она је родила Исаву Јеуса, Јеглома и Кореја.
Ово су кнезови над Исавовим потомцима.
Синови Исавовог првенца Елифаса су кнезови:
Теман, Омар, Софар, Кенез, Кореј, Готом и Амалик. Ови кнезови су Елифасови синови у Едому, и потомци Исавове жене Аде.
Ово су потомци Исавовог сина Рагуила.
Кнезови: Нахат, Зара, Шама и Мозе. Ови кнезови су синови Рагуилови у едомској земљи, а унуци Исавове жене Васемате.
Ово су синови Исавове жене Оливеме. Кнезови:
Јеус, Јеглом и Кореј. То су потомци Исавове жене Оливеме, Анине ћерке.
То су синови Исавови, и то су кнезови у Едому.
Ово су синови Сира Хоријца, становника оне земље:
Лотан, Совал, Севегон, Ана, Дисон, Асар и Дисан. Ови Сирови синови су кнезови Хоријаца у едомској земљи.
Ово су Лотанови синови:
синови Хорије и Еман. Лотанова сестра је била Тамна.
Ово су Совалови синови:
Голам, Манахат, Евал, Шефо и Онам.
Ово су Севегонови синови:
Аја и Ана. Ана је онај што је нашао изворе вруће воде у пустари, док је напасао магарце свога оца Севегона.
Анина деца су:
Дисон и Анина ћерка Оливема.
Дисанови синови су:
Амада, Асван, Итран и Харан.
Ово су Асарови синови:
Валан, Заван и Акан.
Ово су Дисанови синови:
Уз и Аран.
Ово су кнезови Хоријски:
Лотан, Совал, Севегон, Ана, Дисон, Асар и Рисон.
То су кнезови хоријски по њиховим клановима у земљи Сир.
Едомов родослов
А ово су цареви који су владали у земљи Едом, пре него што је и један цар завладао над израиљским народом.
Над Едомом је владао Валак, Веоров син, чији град се звао Денава.
Кад је Валак умро, на његово место се зацарио Јовав, син Зарин из Восоре.
Кад је Јовав умро, на његово место се зацарио Асом из земље Теманаца.
Кад је Асом умро, на његово место се зацарио Адад, Варадов син, који је потукао Мадијанце на моавском пољу. Његов град се звао Авит.
Кад је Адад умро, на његово место се зацарио Самала из Масреке.
Кад је Самала умро, на његово место се зацарио Саул из Ровота на Реци36,37 Вероватно Еуфрат..
Кад је Саул умро, на његово место се зацарио Валенон, син Ахворов.
Кад је Валенон, син Ахворов умро, на његово место се зацарио Адар. Његов град се звао Пау. Његовој жени је било име Метавеила, која је била ћерка Матраиде, ћерке Мезахавове.
Ово су имена Исавових кнезова према њиховим породицама и насеобинама:
Тамна, Гола, Јетет,
Оливема, Ила, Финон,
Кенез, Теман, Мивсар,
Магедило и Ирам.
То су били едомски кнезови према својим насеобинама у земљи коју су запосели.
То је Исав, праотац Едомаца.
1. Мојсијева 37:1-36
Јосиф и његова браћа
Јосиф је живео у земљи где је његов отац живео као странац – у земљи хананској.
Ово је извештај о Јаковљевој породици.
Јосиф, младић од седамнаест година, је чувао стада свога оца са синовима Вале и Зелфе, које су биле жене његовог оца. Јосиф је њиховом оцу подносио лоше извештаје о њима.
Израиљ је Јосифа волео више од свих својих синова, јер му се овај родио под старост. Зато му је направио дугачку одору с рукавима37,3 Значење речи која описује Јосифову одору се не може јасно одредити. Библијски стручњаци се разилазе у тумачењу речи. Неки сматрају да је одора имала дуге рукаве и да је сезала до пета, док други сматрају да је одора била богато украшена или извезена.. Његова браћа су приметила да га њихов отац више воли него ли иједног од њих, па су га толико замрзели да нису могли ни да га поздраве.
Једном је Јосиф уснио сан и испричао га својој браћи, због чега су га они још више замрзели. „Послушајте, молим вас – рекао је Јосиф – сан који сам уснио. Везујемо ми жито у снопље насред поља, кад се наједном мој сноп дигне и усправи. Уто се ваши снопови окупе око мога снопа и дубоко му се поклоне.“
Његова браћа му рекоше: „Да не мислиш да се зацариш над нама? Да нећеш, можда, да владаш над нама?“ Због његових снова и због његових речи су га још више замрзели.
Јосиф је уснио још један сан и испричао га својој браћи: „Ево, уснио сам још један сан. Сунце, месец и једанаест звезда дубоко су ми се поклонили.“
Али, кад је испричао сан своме оцу и својој браћи, његов га отац укори: „Шта значи тај сан који си уснио? Зар ћемо доћи ја, твоја мајка и твоја браћа и до земље ти се клањати?“ Његова браћа су му завидела, али је његов отац држао целу ствар на уму.
Браћа продају Јосифа
Једном Јосифова браћа оду да чувају овце свога оца код Сихема. Израиљ рече Јосифу: „Не чувају ли твоја браћа овце код Сихема? Хајде да те пошаљем к њима!“
„Добро“ – одговори Јосиф.
Отац му онда рече: „Иди и види је ли све у реду с твојом браћом и овцама, па ми јави.“ Тако га је послао из хевронске долине.
Јосиф је стигао у Сихем. Неки човек га нађе како лута по пољима, па га упита: „Шта тражиш?“
Јосиф одговори: „Тражим своју браћу. Реци ми, молим те, где чувају стадо.“
Човек му одговори: „Отишли су одавде. Чуо сам, наиме, да су рекли: ’Хајдемо у Дотан!’“
Јосиф крене за својом браћом и нађе их код Дотана. Угледали су га из даљине. Но, пре него што им се приближио, они се договоре да га убију.
Рекли су један другоме: „Ево, стиже онај сањар. Хајде сад да га убијемо и да га бацимо у неку чатрњу!37,20 Чатрња је озидана подземна цистерна за сакупљање воде у безводним крајевима. Рећи ћемо да га је прождрла дивља звер. Онда ћемо видети шта ће бити од његових снова.“
Кад је то чуо Рувим, гледао је да га избави из њихових руку, рекавши: „Немојмо му одузимати живот! Не проливајмо његову крв – наставио је – баците га у ову чатрњу ту у пустињи, али не дижите руку на њега!“ Хтео је да га тако избави из њихових руку и да га врати његовом оцу.
Кад је Јосиф стигао к њима, они свуку његову одору, ону украшену одору која је била на њему, па га зграбе и баце у чатрњу. Чатрња је била празна; није било воде у њој.
Затим су сели да једу. Уто подигну поглед и угледају караван Исмаиљаца како долазе из Галада. Њихове камиле су носиле миришљаву смолу, мелем, и смирну. Ишли су у Египат.
Тада Јуда рече: „Какву ћемо корист имати ако убијемо нашег брата и прикријемо његово убиство? Хајде да га продамо Исмаиљцима! Тако нећемо подићи руке на њега, јер он је, ипак, наш брат, наша крв.“ Његова браћа га послушаше.
И кад су ту пролазили неки Мадијански трговци, они извуку и подигну Јосифа из чатрње и продају га Исмаиљцима за двадесет сребрњака, који га потом одведу у Египат.
Кад се Рувим вратио, видео је да нема Јосифа у чатрњи. Тада је раздро своју одећу. Затим се вратио својој браћи и рекао: „Дечака нема! Шта ћу сад и куда ћу?“
Но, они узму Јосифову одору, закољу једно јаре и умоче одору у крв. Затим узму украшену одору и донесу је своме оцу. Рекли су му: „Нашли смо ово. Погледај да ли је ово одора твога сина или није.“
Јаков је препознао одору, па је рекао: „То је одора мога сина! Прождрла га је дивља звер! Нема сумње, Јосиф је растргнут на комаде!“
Јаков је тада раздрао своју одећу, ставио кострет око струка, те је дуго времена оплакивао свога сина. Сви његови синови и све његове ћерке су се трудили да га утеше, али је он одбијао да га утеше. Говорио је: „Не! У жалости ћу сићи к своме сину у Свет мртвих37,35 У изворном тексту Шеол, или подземље, где пребивају душе умрлих..“ Тако је његов отац нарицао за њим.
А Мадијанци продају Јосифа у Египат Петефрију, дворанину фараоновом, заповеднику његове телесне страже.
