1. Мојсијева 34:1-31
Осрамоћена Дина
Једном је Дина, коју је Лија родила Јакову, изашла да посети жене те земље. Али кад ју је видео Евејац Сихем, син Емора, кнеза те области, он је зграби, легне с њом и обешчасти је. Но, био је толико привучен Дином, Јаковљевом ћерком, да се заљубио у њу. Зато је настојао да придобије девојчино срце. Сихем је свом оцу Емору рекао: „Узми ми ову девојку за жену.“
Јаков је чуо да је његова ћерка Дина била обешчашћена док су његови синови били у пољу са стадом. Ипак, ништа није предузимао док се они не врате.
У међувремену, Емор, Сихемов отац, дође к Јакову да поразговара с њим. Уто се врате Јаковљеви синови из поља. Кад су чули шта се догодило људи су били жалосни и веома љути, јер је Сихем починио срамоту против Израиља легавши с Јаковљевом ћерком. Тако се шта није чинило.
Емор им тада рече: „Мој се син свом душом заљубио у вашу ћерку. Дајте му је, молим вас, за жену. Хајде да се ородимо: ви нама дајите своје ћерке, а узимајте себи наше ћерке Настаните се међу нама; земља је отворена за вас. Живите, тргујте и стичите добра у њој.“
Потом се Сихем обрати њеном оцу и њеној браћи: „Даћу све што затражите, само да задобијем вашу наклоност. Одредите мираз34,12 На ондашњем Блиском истоку, мираз је обезбеђивала младожењина породица. за њу и свадбени дар. Даћу колико год затражите, само ми дајте девојку за жену.“
Пошто је њихова сестра Дина била обешчашћена, Јаковљеви синови одговоре Сихему и његовом оцу, Емору, с преваром на уму: „Такву ствар не можемо учинити. За нас би, наиме, била срамота дати нашу сестру необрезаноме. Пристаћемо на то само ако постанете као ми, то јест, ако се сваки мушкарац међу вама обреже. Онда ћемо вам давати наше ћерке, и узимати ваше ћерке себи, те се настанити међу вама и постати један народ. А ако нас не послушате и не обрежете се, ми ћемо узети нашу сестру34,17 Дословно: ћерку. и отићи.“
Емору и његовом сину Сихему се овај захтев учинио повољним. Младић, који је био најуваженији човек у дому свога оца, није оклевао да испуни овај захтев, јер је волео Јаковљеву ћерку. Емор и Сихем оду пред капију свога града и обрате се својим суграђанима: „Ови људи су пријатељски расположени према нама. Зато нека се населе у земљи, и нека тргују у њој. Земља је довољно велика и за њих. Ми ћемо моћи да узимамо њихове ћерке за жене, а ми ћемо им давати своје. Међутим, људи ће пристати да се населе међу нама и постану с нама један народ само ако се сваки мушкарац међу нама обреже као што су они обрезани. Неће ли тако њихова стада, њихова имовина и сва њихова стока постати наши? Дајмо им наш пристанак, па ће се населити међу нама.“
Сви који су изашли пред градску капију су послушали Емора и његовог сина Сихема, те су сви мушкарци који су дошли пред градску капију били обрезани.
Али трећег дана, док су они били у боловима, два Јаковљева сина, Симеун и Леви, Динина браћа, узму своје мачеве и несметано дођу у град, те побију све мушкарце. Посеку мачем и Емора и његовог сина Сихема, одведу Дину из Сихемове куће, па оду. Остали синови Јаковљеви дођу, па опљачкају град где је њихова сестра била обешчашћена. Узели су и њихову ситну и крупну стоку, магарце и све што је било у граду и на пољима, као и све што је било од вредности. Децу и жене су одвели у ропство, а све што је било у кућама су опљачкали.
Тада Јаков рече Симеуну и Левију: „Увалили сте ме у неприлике учинивши ме мрским становницима земље, Хананцима и Фережанима. Ја имам тек шаку људи; ако се они удруже против мене и нападну ме, истребиће и мене и мој дом.“
Они одговорише: „Зар да с нашом сестром поступају као са блудницом?“
1. Мојсијева 35:1-29
Јаков се враћа у Ветиљ
Бог рече Јакову: „Устани и иди горе у Ветиљ и настани се тамо. Онде подигни жртвеник Богу који ти се указао кад си бежао од свога брата Исава.“
Јаков рече својој породици и свима који су били с њим: „Одбаците стране богове из ваше средине, очистите се и пресвуците одећу. Устанимо и пођимо горе у Ветиљ. Тамо ћу подићи жртвеник Богу који ме је услишио кад сам био у невољи и који је био са мном кад сам пошао на пут.“ Тада су они предали Јакову све стране богове које су имали и наушнице што су им биле на ушима, па их Јаков закопа под храст код Сихема. Кад су кренули на пут, Божији страх је обузео околне градове, те нико није кренуо у потеру за Јаковљевим синовима.
Тада је Јаков дошао у Луз, то јест Ветиљ, у хананској земљи, и сав народ што је био с њим. Онде је подигао жртвеник и назвао то место „Ел-Ветиљ35,7 Ел-Ветиљ значи Бог Ветиља.“, јер му се тамо објавио Бог кад је бежао од свог брата.
Ту је умрла Девора, Ревекина дојиља. Сахранили су је ниже Ветиља, под храстом, који се отада зове „Тужни Храст“.
Бог се поново објавио Јакову кад се вратио из Падан-Арама, и благословио га. Бог му рече: „Твоје име је Јаков, али се нећеш више звати Јаков, него ће ти име бити ’Израиљ’.“ Тако га је назвао Израиљ.
Још му рече Бог: „Ја сам Бог Свемоћни. Буди родан и множи се. Од тебе ће настати народ и збор народа, и од тебе ће цареви проистећи. Земљу коју сам дао Аврахаму и Исаку, предаћу теби и твоме потомству после тебе.“ Бог се онда узнео од Јакова, с места где му је говорио.
На месту где му је Бог говорио, Јаков је усправио стуб од камена, па је на њега излио жртву изливницу и прелио га уљем. Место на коме му је Бог говорио је назвао Ветиљ35,15 Ветиљ значи Дом Божији..
Рахиљина смрт
Затим су напустили Ветиљ. Још је био остао део пута до Ефрате, кад Рахиља поче да се порађа. Снашли су је јаки трудови. Како је порођај био тежак, бабица јој рече: „Не бој се, јер и ово ти је син.“ На самрти, док је издисала, дала му је име Венони35,18 Венони значи син моје туге., али га је отац назвао „Венијамин“35,18 Венијамин значи син моје деснице..
Кад је Рахиља умрла, сахранили су је на путу за Ефрату, то јест, Витлејем. Јаков је на Рахиљином гробу поставио стуб, који све до данас стоји на њеном гробу.
Израиљ је наставио путовање. Свој шатор је поставио с друге стране Мигдал-Едера. Док је Израиљ боравио у тој земљи, Рувим оде и легне с Валом, иночом свога оца. Израиљ дозна за то.
Јаковљеви синови
Јаковљевих синова је било дванаест:
Лијини синови су:
Јаковљев првенац Рувим,
Симеун, Леви, Јуда, Исахар и Завулон.
Рахиљини синови су:
Јосиф и Венијамин.
Синови Вале, Рахиљине слушкиње су:
Дан и Нефталим.
Синови Зелфе, Лијине слушкиње су:
Гад и Асир.
То су Јаковљеви синови који су му се родили у Падан-Араму.35,26 Из ст. 16 видимо да се Венијамин родио у Ханану а не у горњој Месопотамији.
Исакова смрт
Јаков оде к своме оцу Исаку у Мамрију, у Киријат-Арву, то јест Хеврон, где су некад Аврахам, а потом и Исак живели као странци. Исак је живео стотину осамдесет година. Онда је издахнуо и умро, те се придружио својим прецима, стар и сит живота. Сахранили су га Исав и Јаков, његови синови.
