1. Мојсијева 27:1-46
Јаков на превару добија очев благослов
Кад је Исак остарео, вид му се угасио, тако да није могао да види. Позове он свога старијег сина Исава и рече му: „Сине!“
Овај му одговори: „Ево ме!“
Исак му рече: „Ево, остарео сам а не знам кад ћу умрети. Зато узми сад свој тоболац и лук, па пођи у пустару и улови неку дивљач за мене. Онда ми скувај укусно јело, онако како волим, па ми донеси да једем, да те благословим пре него што умрем.“
Али Ревека је чула шта је Исак рекао своме сину Исаву. Кад је Исав отишао у пустару да улови дивљач своме оцу, Ревека рече своме сину Јакову: „Ево, управо сам чула како твој отац говори твоме брату Исаву: ’Донеси ми дивљач и скувај ми укусно јело да једем, па да те благословим у присуству Господњем пре него што умрем.’ Зато, сине мој, послушај ме и учини оно што ти наредим. Иди до стада па ми донеси оданде два лепа јарета, а ја ћу од њих припремити укусно јело за твога оца, баш како он воли. Онда то однеси твоме оцу да једе, да те благослови пре него што умре.“
Јаков рече својој мајци Ревеки: „Али мој брат Исав је космат, а ја сам без длака. Шта ако ме отац дотакне? Онда ће ме сматрати варалицом, па ћу на себе навући проклетство, а не благослов.“
Његова мајка му одговори на то: „Твоје проклетство нека падне на мене, сине мој. Само ти мене слушај и донеси ми јариће.“
Јаков оде па их донесе својој мајци, а она од њих приправи укусно јело, баш како је његов отац волео. Онда Ревека узме најбољу одећу свога старијега сина Исава што је имала у кући и у њу обуче свога млађег сина Јакова. А јарећом кожом обложи његове руке и голи део врата. Онда је у руке свога сина Јакова ставила укусно јело и хлеб што је приправила.
Јаков оде к своме оцу и рече: „Оче!“ Овај се одазва: „Ево ме. Који си ти, мој син?“
„То сам ја, Исав, твој првенац“ – одговори Јаков своме оцу. „Учинио сам како си ми рекао. А сад устани, седи и једи од мог улова, да би могао да ме благословиш.“
Али Исак упита свога сина: „Како то да си тако брзо успео, сине мој?“
Јаков одговори: „Господ, Бог твој, ми је у томе помогао.“
Исак рече: „Примакни се, сине мој, да те дотакнем, да бих знао јеси ли ти мој син Исав или ниси.“
Јаков се примакао своме оцу Исаку, који га је, дотакавши, рекао: „Глас је Јаковљев, али су руке Исавове.“
Није га препознао, јер су му руке биле космате као руке његовог брата Исава. Зато га је благословио. Ипак, упитао га је: „Јеси ли ти заиста мој син Исав?“
Јаков одговори: „Јесам.“
Онда Исак рече: „Принеси ми да једем од твог улова, сине мој, да бих те благословио.“
Јаков му је принео да једе, па је Исак јео. Уз то му је донео и вина да пије. Затим му је његов отац Исак рекао: „Приђи, сине мој, да те пољубим.“
Јаков је пришао и Исак га је пољубио. Исак је при том осетио мирис одеће свога сина па га је благословио и рекао:
„Гле, мирис мога сина
је као мирис поља
што их је Господ благословио.
Нека ти да Бог росу с неба
и родну земљу,
обиље жита и младога вина.
Нека ти служе народи,
и нека ти се клањају племена.
Буди владар својој браћи;
синови мајке твоје ничице нек падају пред тобом.
Ко тебе проклиње,
сам ће проклет бити,
а ко те благосиља,
благословен ће бити.“
Кад је Исак благословио Јакова, и чим је Јаков отишао од свога оца Исака, врати се његов брат Исав из лова. И он је припремио укусно јело и дошао к своме оцу. Рекао му је: „Оче мој, устани и једи од улова свога сина, да би ме благословио.“
„Ко си ти?“ – упита га његов отац.
Исав одговори: „То сам ја, Исав, твој првенац.“
Чувши то, Исак се сав препао. Онда је рекао: „Ко је онда онај што је уловио дивљач и донео ми је? Ја сам то јео пре него што си ти дошао. Њега сам благословио, те ће благословен и остати.“
Чувши речи свога оца, Исав гласно и горко зарида. Онда рече своме оцу: „Благослови и мене, оче мој!“
Исак одговори: „Дошао је твој брат и на превару добио твој благослов.“
Исав рече на то: „Не зове ли се с правом Јаков? Двапут ме је већ преварио: одузео ми је првородство, а сада ми је одузео и благослов.“ Онда је рекао: „Зар за мене ниси сачувао бар један благослов?“
Исак одговори Исаву: „Ето, њега сам већ поставио за господара над тобом, а сву његову браћу одредио за његове слуге. Обезбедио сам га житом и младим вином. Шта сад могу да учиним за тебе, сине мој?“
Исав му рече: „Зар ти имаш само један благослов, оче мој? Благослови и мене, оче мој!“ Исав је јецао на сав глас.
Тада му рече његов отац Исак:
„Далеко од родне земље
твој дом ће бити,
и роса је небеска неће натапати.
Од свога мача ћеш живети,
и своме ћеш брату служити.
Али једном кад се успротивиш,
јарам ћеш његов
са свог врата збацити.“
Исав је омрзнуо Јакова због благослова којим га је његов отац благословио. Говорио је у себи: „Ближе се дани жалости за мојим оцем; онда ћу убити свога брата Јакова.“
Кад су Ревеки јавили шта је рекао њен старији син Исав, позвала је свог млађег сина Јакова и рекла му: „Пази! Твој брат Исав помишља на освету. Хоће да те убије! А сад, сине мој, послушај моје речи. Устани и бежи к моме брату, Лавану, у Харан. Остани код њега неколико дана док се не стиша гнев твога брата. А чим се стиша гнев твога брата и он заборави шта си му учинио, послаћу по тебе и довешћу те оданде. Зашто да вас обојицу изгубим у један дан?“
Исак шаље Јакова к Лавану
Ревека се затим обрати Исаку: „Живот ми се смучио због ових Хетиткиња! Ако се и Јаков ожени једном од жена ове земље, Хетиткињом, шта ће ми онда живот!“
1. Мојсијева 28:1-22
Исак позва свога сина Јакова и благослови га. Онда му заповеди: „Не узимај себи за жену неку од хананских девојака. Спреми се и пођи у Падан-Арам, у дом Ватуила, оца твоје мајке, и тамо узми себи за жену једну од ћерки Лавана, брата твоје мајке. А Бог Свемоћни нека те благослови и учини те родним и бројним, тако да постанеш скуп народа. Нека ти подари Аврахамов благослов, па нека твоје потомство заузме земљу у којој боравиш као дошљак, земљу коју је Бог дао Аврахаму!“ Исак отпреми Јакова, те овај оде у Падан-Арам, к Лавану, сину Арамејца Ватуила, брату Ревеке, мајке Јакова и Исава.
Исав је видео кад је Исак благословио Јакова и послао га у Падан-Арам да тамо нађе себи жену, те да му је заповедио док га је благосиљао: „Не узимај себи за жену неку од хананских девојака!“, и да је Јаков послушао свога оца и своју мајку те отишао у Падан-Арам. Тада је Исав увидео да су хананске девојке мрске његовом оцу Исаку, па је отишао к Исмаилу, те се, поред жена које је већ имао, оженио Махалатом, ћерком Аврахамовог сина Исмаила, а Навајотовом сестром.
Јаковљев сан у Ветиљу
А Јаков оде из Вир-Савеје и запути се у Харан. Кад је дошао до неког места, зауставио се да преноћи, јер је сунце било зашло. Узео је један камен с оног места, ставио га под главу, па легао. Уснио је сан: лестве стоје на земљи, а врх им допире до неба, и анђели Божији пењу се и силазе по њима. На њима је, горе,28,13 Или: тамо, поред њега. стајао Господ. Он рече: „Ја сам Господ, Бог твога претка Аврахама и Бог Исаков. Земљу на којој лежиш даћу теби и твоме потомству. Твојих ће потомака бити као праха земаљског; раширићеш се на запад, исток, север и југ. Преко тебе и твога потомства ће бити благословена сва племена на земљи. Ево, ја сам с тобом: чуваћу те где год пођеш и довешћу те натраг у ову земљу. Нећу те оставити, него ћу извршити што сам ти рекао.“
Јаков се ту пробуди од сна и рече: „Заиста је Господ на овом месту, а ја то нисам знао!“ Сав престрашен рекао је: „Како је страшно ово место! Није то ништа друго него ли Дом Божији, а ово су врата небеска.“
Јаков устане ујутро, узме онај камен што га је ставио под главу, усправи га као стуб и на њега излије уље. То место је назвао „Ветиљ“28,19 Ветиљ значи Дом Божији.. Тај град се раније звао Луз.
Јаков се ту заветовао, рекавши: „Ако Бог буде са мном и сачува ме на овом путу којим идем, да ми хлеба за јело и одеће да се облачим, и у миру се вратим у дом свога оца и Господ се као Бог мој покаже, онда ће овај камен што сам га поставио као стуб, бити Дом Божији. А од свега што ми будеш дао, теби ћу давати једну десетину.“
