1. Мојсијева 19:1-38
Уништење Содоме и Гоморе
Стигну она два анђела увече у Содому баш када је Лот седео код градских врата. Кад их је видео, Лот им је пошао у сусрет, поклонио се лицем до земље и рекао: „Молим вас, господо, свратите у дом свога слуге да проведете ноћ и оперете ноге; онда ураните, па наставите својим путем.“
Они одговорише: „Не, преспаваћемо на улици.“
Но, Лот их је толико салетао да су они коначно свратили к њему и ушли у његову кућу. Онда их је угостио, испекао бесквасни хлеб, па су јели. Али пре него што су легли на починак, житељи града – мушкарци Содоме, стари и млади – сав народ до последњег човека, опколе кућу. Онда су позвали Лота и рекли му: „Где су они људи што су ноћас дошли к теби? Изведи их к нама да спавамо с њима!“
Лот изађе к њима на улаз, а врата затвори за собом. Онда им рече: „Браћо моја, молим вас, не чините тог зла! Ево, имам овде две ћерке које још нису биле у додиру ни с једним човеком. Њих ћу вам извести, па чините с њима што вам је воља; али овим људима не чините ништа, јер су дошли под сенку мога крова.“
Они му рекоше: „Склони се одатле! Дошао си овде као дошљак, а већ се постављаш за судију. Сад ћемо с тобом да урадимо горе него с њима.“ Онда силовито насрну на Лота и примакну се вратима да их развале. Али она двојица испруже руке, увуку Лота к себи и затворе врата. А оне људе што су били пред вратима, старе и младе, ударе слепилом тако да нису могли да пронађу врата.
Онда она двојица упиташе Лота: „Имаш ли овде још кога: зетове, синове и ћерке, или било кога у граду? Изведи их из места, јер ћемо га уништити. Тешка је оптужба што га терети пред Господом; он нас је послао да га уништимо.“
Лот је затим изашао и рекао својим будућим зетовима који су били верени с његовим ћеркама: „Устајте! Одлазите из овог места јер ће Господ уништити град!“ Али њима се чинило да то Лот збија шалу.
У сам освит зоре, анђели навале на Лота говорећи: „Устани и поведи своју жену и своје две ћерке које су овде, да не будеш затрт кад град буде кажњен!“
Међутим, Лот је оклевао. Али пошто му се Господ смиловао, они га узму за руку, као и његову жену и његове две ћерке и безбедно их изведу из града.
Чим су их извели, један од њих рече: „Бежи да спасеш живот! Не осврћи се нити се игде у равници заустављај. Бежи у брда да не будеш затрт!“
Али Лот им рече: „Немој, Господе19,18 Иако је из контекста јасно да Лот разговара са анђелима (3. лице множине), он их ословљава као Господа (2. лице једнине), и у овом и у наредном стиху., молим те! Твој је слуга нашао наклоност пред тобом; шта више, исказао си ми обиље своје милости спасивши ми живот. Али ја не могу да бежим у брда, јер ће ме снаћи несрећа, те ћу погинути. Ево, ту у близини има једно мало место где бих могао да побегнем. Није ли заиста мало? Допусти ми да побегнем тамо да спасем живот.“
Господ19,21 У изворном тексту је он, што истиче нејасноћу са ким Лот разговара, са анђелом или са Господом. му одговори: „Добро, услишићу ти и ову молбу и нећу затрти град о коме говориш. Брзо бежи тамо, јер не могу ништа да учиним док ти не стигнеш тамо.“ Зато се тај град зове „Соар“. Сунце је излазило над земљом кад је Лот ушао у Соар.
Тада је Господ на Содому и Гомору сручио кишу од ужареног сумпора – с неба, од Господа – па је уништио ове градове и сву ту равницу, све житеље градова и све што је расло на земљи. Али Лотова жена се окрете за собом и претвори се у стуб соли.
Рано следећег јутра, Аврахам устане и врати се на место где је стајао пред Господом. Погледао је према Содоми и Гомори и према целој равници, и угледао како се диже дим над земљом као дим из пећи.
Кад је Бог уништавао градове у равници где је Лот живео, држао је на уму Аврахама, па је извео Лота одатле, и избавио га од истребљења.
Лот и његове ћерке
Лот је напустио Соар, јер се плашио да остане тамо, и настанио се у брдима са своје две ћерке. Живео је са њима у једној пећини.
Тада је старија ћерка рекла млађој: „Наш је отац остарео, а у земљи нема мужа да буде са нама, као што је ред по свему свету. Хајде да напијемо нашег оца вином и легнемо с њим. Тако ћемо преко нашег оца сачувати потомство.“ Исте ноћи опију оне свога оца вином, па старија оде и легне са својим оцем. Он није знао ни кад је легла ни кад је устала. Ујутро је старија рекла млађој: „Ево, ја сам прошле ноћи легла са нашим оцем. Хајде да га напијемо вином и ове ноћи, па иди и лези с њим, како би преко нашег оца сачували потомство.“ Тако оне поново напију свога оца вином, па млађа ћерка легне с њим. А он опет није знао ни кад је ова легла ни кад је устала. Тако су обе ћерке Лотове остале у другом стању са својим оцем. Старија ћерка је родила сина и дала му име „Моав“19,37 Значење имена Моав није извесно. Могуће значење је од мог оца.. Он је праотац данашњих Моаваца. И млађа је родила сина. Дала му је име „Вен-Ами“19,38 Вен-Ами значи Син мог народа.. Он је праотац данашњих Амонаца.
1. Мојсијева 20:1-18
Аврахам и Сара у Герару
Оданде Аврахам оде у крајеве Негева и настани се између Кадиса и Сура. Док је у Герару живео као странац, Аврахам је за своју жену Сару рекао да му је сестра. Стога је Авимелех, цар Герара, послао по Сару и узео је к себи.
Али Бог се указао Авимелеху ноћу у сну и рекао му: „Због жене коју си узео к себи, мораш умрети, јер је она удата жена.“
Међутим, Авимелех јој се није приближавао. На то Авимелех рече: „Господе, зар ћеш и недужан народ побити? Није ли ми тај човек рекао да му је она сестра? А и она је рекла да јој је он брат. Учинио сам то чисте савести, и нисам окаљао руке.“
Бог му у сну одговори: „Знам ја да си то учинио чисте савести; у ствари, ја сам те спречио да не згрешиш против мене; зато ти нисам дозволио да је такнеш. Стога сад врати жену њеном мужу; он је, наиме, пророк, па ће се молити за тебе да не умреш. Ако ли је не вратиш, сигурно ћеш умрети и ти и сви твоји.“
Авимелех устане у рано јутро и позва све своје слуге и исприча им све што се десило. Људе обузе велики страх. Авимелех затим позва Аврахама и рече му: „Шта си нам то учинио? И чиме сам се то огрешио о тебе, да на мене и моје царство свалиш толики грех? Понео си се према мени толико лоше, како се нико не би понео према било коме.“ Авимелех упита Аврахама: „Шта те је навело да учиниш такву ствар?“
Аврахам одговори: „Заиста сам мислио да нема Божијег страха у овом месту, и да ће ме убити због моје жене. А она је заиста моја сестра, ћерка мога оца, али не и моје мајке, па сам је оженио. Кад ме је Бог послао из дома мога оца у туђину, ја сам јој рекао: ’Учини ми ову услугу: где год пођемо, реци – он ми је брат.’“
Авимелех узе оваца, крупне стоке, слуге и слушкиње, па их даде Аврахаму. Вратио му је и његову жену Сару. Авимелех рече: „Ево, моја ти је земља отворена. Настани се где год ти се свиђа.“
А Сари је рекао: „Ево, дајем твом брату хиљаду сребрњака, као доказ твоје невиности пред свима што су с тобом;20,16 Дословно: да буду покривало пред очима свију што су с тобом. Значење овог идиома је нејасно. Неки коментатори преводе овај идиом, као откупнина за оно што ти се догодило. тиме си потпуно оправдана.“
Затим се Аврахам помолио, те је Господ исцелио Авимелеха, његову жену, и његове слушкиње, те су поново могле да рађају. Господ је, наиме, због Саре, Аврахамове жене, учинио неродном сваку жену у Авимелеховом дому.
