1. Мојсијева 1:1-31
Почетак
У почетку створи Бог небо и земљу. Међутим, земља је била пуста и безоблична, и тама се простирала над безданом, а Дух Божији је лебдео над водама.
Тада рече Бог: „Нека буде светлост!“ И постаде светлост. Бог је видео да је светлост добра, па је разделио светлост од таме. Светлост је Бог назвао „дан“, а таму је назвао „ноћ“. Прође вече, свану јутро – дан први.
Затим рече Бог: „Нека се простре свод посред вода да дели доње воде од горњих вода!“ Бог начини свод, те одвоји воде под сводом од вода над сводом. Тако се и збило. Свод назва Бог „небо“. Прође вече, свану јутро – дан други.
Затим рече Бог: „Воде под сводом нека се саберу на једно место и нека се покаже копно!“ Тако се и збило. Копно је Бог назвао „земља“, а водена зборишта „море“. Виде Бог да је то добро.
Затим рече Бог: „Нека из земље никне биље: оно које у себи носи зрневље и дрвета која рађају плод; све биље које, свако према својој врсти, рађа на земљи, и у себи носи своје семе!“ Тако се и збило. Из земље изникне биље које у себи носи зрневље, свако према својој врсти и дрвета која рађају плодове са семеном, свако према својој врсти. Виде Бог да је то добро. Прође вече, свану јутро – дан трећи.
Затим рече Бог: „Нека буду светила на небеском своду да деле дан од ноћи, и да означавају утврђена доба, дане и године, те да светле на небеском своду осветљавајући земљу!“ Тако се и збило. Бог је створио два велика светила: веће светило да управља даном и мање светило да управља ноћу – и звезде. Бог их је поставио на небески свод да осветљавају земљу, да управљају даном и ноћи и да деле светло од таме. Виде Бог да је то добро. Прође вече, свану јутро – дан четврти.
Затим рече Бог: „Нека проврве водом жива бића, и птице нек полете над земљом по небеском своду!“ Бог је створио и морске немани и свакојака жива бића што се крећу и врве у води, те све птице крилате по својим врстама. Виде Бог да је то добро. Бог их благослови говорећи: „Плодите се и множите и напуните морске воде! Тако и птице нека се намноже на земљи!“ Прође вече, свану јутро – дан пети.
Затим рече Бог: „Нека земља произведе жива бића, свако према својој врсти: стоку, гмизавце и дивље животиње сваке врсте!“ Тако се и збило. Бог створи сваковрсне дивље животиње, сваковрсну стоку и сваковрсне гмизавце што пузе по земљи. Виде Бог да је то добро.
Затим рече Бог: „Начинимо човека1,26 Именица Адам на изворном језику значи човек, али је и лично име првог људског бића, тј. мушкарца, пошто је жена касније из њега створена. по свом лику, да личи на нас, да буде владар рибама морским, птицама у ваздуху и стоци по целој земљи, и свим гмизавцима што пузе по земљи!“
Тако створи Бог човека по свом лику,
по Божијем лику га створи,
створи их – мушко и женско.
И благослови их Бог говорећи: „Плодите се и множите се и напуните земљу! Подложите је себи и владајте рибама морским, птицама на небу и свим живим бићима што пузе по земљи!“
Затим рече Бог: „Ево, дајем вам за храну све биље на земљи што у себи носи зрневље1,29 Дословно: биље што у себи носи своје семе. Израз се највероватније односи на житарице., и сва дрвета што у своме плоду носе семе! Нека вам то буде за храну. А дивљим животињама на земљи, птицама у ваздуху и гмизавцима што пузе по земљи у којима је дах живота – дајем за храну све зелено биље.“ Тако се и збило.
Бог погледа све што је створио и све је било веома добро. Прође вече, свану јутро – дан шести.
1. Мојсијева 2:1-17
Тако је довршено небо и земља са свим својим мноштвом.
До седмога дана је Бог довршио своје дело које је створио; седмога дана је починуо од свих својих дела. Тада је Бог благословио седми дан и посветио га, јер је до тог дана довршио стварање свих својих дела која је створио.
Адам и Ева
То је извештај о пореклу неба и земље кад су били створени.
Када је Господ Бог створио земљу и небо, још није било никаквог пољског растиња, нити је било изникло икакво биље по пољима. Господ Бог, наиме, још није пустио кишу на земљу, а није било ни човека да обрађује земљу. Ипак, вода је извирала из земље и натапала тле. Тада Господ Бог начини човека од земног праха и удахну му у носнице дах живота, те поста човек живо биће.
Онда је Господ Бог засадио врт на истоку, у Едену, и у њега сместио човека кога је начинио. Господ Бог је учинио да из земље израсту сваковрсна дрвета примамљивог изгледа и добра за храну, те дрво живота и дрво познања добра и зла.
У Едену је извирала река која је напајала врт. Оданде се гранала у четири реке. Првој је име Фисон; она протиче свом земљом евилском, у којој има злата. Злато те земље је добро, а има тамо и бделијума и оникса. Другој реци је име Гион; она протиче целом кушком земљом. Трећој реци је име Тигар; она тече источним делом Асирије2,14 Ашур на јеврејском.. Четврта је Еуфрат.
Господ Бог узме човека и постави га у едемски врт да га обрађује и да се стара о њему. Господ Бог заповеди човеку: „Са сваког дрвета у врту слободно једи, али са дрвета познања добра и зла не смеш јести! Јер, тога дана када будеш окусио с њега, сигурно ћеш умрети.“
