Галатима 3:26-29, Галатима 4:1-20 NSP

Галатима 3:26-29

Стога сте сви деца Божија посредством вере у Христа Исуса. Јер, сви ви који сте се у Христа крстили, у Христа сте се обукли. Зато нема више ни Јеврејина ни Грка, ни роба ни слободнога, нема више ни мушко ни женско, јер сте сви једно у Христу Исусу. Ако, дакле, припадате Христу, онда сте Аврахамово потомство, наследници по обећању.

Read More of Галатима 3

Галатима 4:1-20

Рецимо то овако: док год је наследник малолетан, уопште се не разликује од роба, иако је власник свега. Он је под старатељима и управитељима све до дана који је одредио његов отац. Тако је и са нама: када смо били малолетни, били смо потчињени силама овога света. А када је наступило право време, послао је Бог свога Сина кога је жена родила. Он је живео под Законом, да би откупио оне који су под Законом, да постанемо деца Божија. А пошто сте деца, посла Бог Духа свога Сина у наша срца, који кличе: „Ава, Оче!“ Стога ниси више роб, него син; а ако си син, онда си и субаштиник наследства које је Бог припремио.

Некада, док још нисте познавали Бога, робовали сте боговима који по својој природи то нису. А сада, када сте упознали Бога, у ствари, кад је Бог упознао вас, како можете да се поново враћате немоћним и јадним силама овога света, коме поново хоћете да робујете? Ви помно пазите на дане, месеце, годишња доба и године. Плашим се да сам се узалуд трудио за вас.

Браћо, молим вас, будете као ја, јер сам и ја као ви. Ништа ми нисте учинили нажао. Знате да сам био болестан када сам вам први пут проповедао Радосну вест. Па иако је моје телесно стање било искушење за вас, ви ме нисте ни презрели ни одбацили, него сте ме примили као Божијег анђела, као Христа Исуса. Где је, дакле, ваше блаженство? Уверен сам, наиме, да бисте, када би то било могуће, извадили своје очи и дали их мени. Зар сам постао ваш непријатељ говорећи вам истину?

Ти људи показују ревност за вас, али не из добрих намера. Наиме, они желе да вас одвоје од мене, да бисте ви ревновали за њих. Добро је да будете ревносни, али за добре ствари, и то увек, а не само кад сам ја код вас. О, децо моја! Поново вас с мукама рађам док се Христос не уобличи у вама. Како бих хтео да сам сад код вас, па да изменим свој глас, јер не знам шта да радим с вама.

Read More of Галатима 4