Књига пророка Језекиља 26:1-21
Пророштво против Тира
У једанаестој години, првог дана у месецу, дође ми реч Господња: „Сине човечији, зато што је Тир говорио за Јерусалим: ’Ха, ха, разбијена су врата народа, широм су ми отворена, обогатићу се сад кад је опустошен!’, зато говори Господ Бог: о, Тире, ево ме, долазим на тебе! Подићи ћу на тебе многе народе, као што море подиже таласе. Они ће разорити зидине тирске и срушити њене куле. Ја ћу састругати земљу с њега и учинити га голом стеном. И постаће место где се суше мреже усред мора, јер сам ја, Господ, то рекао – говори Господ Бог. Тир ће постати плен народима. А твоје ћерке у земљи биће побијене мачем. Тада ће знати да сам ја Господ Бог.
Јер говори Господ Бог: ево, довешћу на Тир са севера Навуходоносора, цара вавилонског, цара над царевима, с коњима и бојним колима, с коњицом и великом војском. Он ће побити мачем твоје ћерке у земљи. Дигнуће против тебе опсадне куле, ископати насипе против тебе и поставити штитове против тебе. И наместиће пробојне справе да ударају у твоје зидове, и секирама разараће твоје куле. Од мноштва његових коња прекриће те прашина; а од буке његових коњаника и точкова бојних кола затрешће се твоји зидови када уђе кроз твоја врата, као што се улази у проваљен град. Копитама својих коња протутњаће кроз све твоје улице; мачем ће побити твој народ, а твоји моћни стубови ће бити оборени на земљу. Заплениће твоје благо и опљачкати твоја добра, срушиће твоје зидове и разорити твоје лепе куће, а твоје камење, дрво, и прашину побацаће у воду. Прекинућу јеку твојих песама, а звук твојих харфи више се неће чути. Учинићу од тебе голу стену; постаћеш место где се суше мреже. Никада више нећеш бити саграђен, јер сам ја, Господ, то рекао – говори Господ Бог.“
Овако Господ Бог говори Тиру: „Зар се неће затрести острва од праска твога пада, кад рањени стану да јаучу и покољ настане у теби? Тада ће сићи с престола сви морски кнезови, одложити своје плаштеве и скинути са себе извезене хаљине, па ће се обући у страх, поседати на земљу и непрестано се трести запањени над тобом. Онда ће запевати тужбалицу над тобом и рећи ти:
’Како пропаде, славни граде,
како нестаде с мора!
А био си морска сила,
ти и мештани твоји,
сејући страх међу свима
који су живели у теби.
Сад се тресу острва у дан твога пада,
смела су се острва морска због твог краја.’
Јер говори Господ Бог: ’Кад те учиним пустим градом, као градове где се више не живи, кад на тебе доведем дубине морске и силне те воде прекрију, спустићу те к онима што силазе у раку, к народу из давних времена, настанићу те у најниже крајеве земље, што личе на древне рушевине, с онима што силазе у раку. И нећеш више бити настањен, нити зрачити сјајем у земљи живих. Довешћу на тебе пропаст и неће те више бити. Тражиће те, али те никада више неће наћи – говори Господ Бог.’“
Књига пророка Језекиља 27:1-36
И дође ми реч Господња: „Сине човечији, запевај тужбалицу о Тиру! Реци Тиру:
’О, ти што столујеш на вратима морским,
што тргујеш с народима на многим острвима,
Говори Господ Бог: о, Тире, ти рече:
„Ја сам савршенство лепоте!“
Границе твоје у срцу су мора,
савршена твоја лепота твојих је зидара дело.
Од чемпреса сенирских
све су ти даске начинили,
с Ливана кедар узеше,
да ти јарбол начине,
од храстова васанских,
весла су ти направили,
а палубу од борова с китимских острва;
слонову кост у њу су уметнули.
Једро ти је било од лана везеног, египатског,
а застори од гримиза и скерлета с острва елиских.
Мештани Сидона и Арвада били су ти веслачи,
мудраци твоји, Тире, били су ти кормилари.
Старешине гевалске и мудраци његови
пукотине су твоје поправљали;
све лађе на мору и посада њихова
долазили су да од тебе робу купују.
Људи из Персије, Луда и Фута,
твоји су били ратници.
О твоје су зидове штитове и шлемове качили,
и китили те сјајем.
Арвађани и војска твоја на твојим зидовима,
куле су твоје Гамадити чували унаоколо.
Штитове су своје качили на твоје зидове
да дотерају твоју лепоту.
Тарсис је трговао с тобом; због твог силног богатства свакојаког плаћао је твоју робу сребром и гвожђем, калајем и оловом.
Јаван, Тувал и Месех су трговали с тобом размењујући робље и бронзано посуђе за твоју робу.
Они из дома Тогарминог размењивали су коње, јахаће коње и мазге за твоју робу.
Синови Деданови су трговали с тобом. И многа су острва трговала за тебе; доносили су ти као накнаду слонову кост и ебоново дрво.
Арам је трговао с тобом због обиља твојих производа; плаћали су за твоју робу малахитима, скерлетом, везеним платном и финим ланом, коралима и рубинима.
Јуда и земља Израиљева су трговали с тобом; плаћали су за твоју робу пшеницом из Минита, брашном, медом, уљем и мелемом.
Дамаск је, због обиља твојих производа сваке врсте, трговао с тобом хелвонским вином и вуном из Сахара. Дан и Јаван из Узала за твоју су робу давали обрађено гвожђе, касију и трску.
Дедан је трговао с тобом с јахачким простиркама.
Арабљани и сви кнезови кедарски трговали су с тобом и плаћали ти јагањцима, овновима и јарцима.
Трговци из Саве и Регме су трговали с тобом. За твоју робу плаћали су најбољим зачинима сваке врсте, свакојаким драгуљима и златом.
Харан, Кана, Еден, савски трговци, Асирија и Хилмад, су трговали с тобом. Трговали су с тобом на твојој пијаци у замену за најбоље рухо од везене пурпурне тканине, и разнобојне тепихе од чврсто уплетених нити.
Тарсиске лађе превозиле су твоју робу. Био си пун и веома натоварен на морској пучини. Твоји веслачи су те извели на пучину, али источни ветар те је разбио усред мора. Твоје богатство, твоја роба, твоји морепловци, твоји морнари, кормилари и мајстори за твоје пукотине, твоји трговци, сви ратници у теби, и сви који су на палуби, пашће у морске дубине у дан твога пада. Кад се зачује вапај твојих кормилара затрешће се обала. Тада ће сви веслачи, морнари и сви морски кормилари напустити своје лађе и искрцати се на земљу. Они ће подићи свој глас и горко завапити над тобом. Прашином ће посути своју главу и ваљати се у пепелу, обријаће главу за тобом, припасаће кострет, па ће, огорчене душе, плакати за тобом и горко нарицати.
Закукаће и запевати нарицаљку над тобом:
„Ко је као Тир
ућуткан усред мора?“
Кад су ти робу довозили с мора,
њом си ситио многе народе;
обиљем блага и робом својом,
ти си богатио цареве земаљске.
А сада те море разби у води дубокој,
роба твоја пропаде, и сав народ у теби.
Сви су житељи острвски запањени над тобом;
цареве им подилази језа, од страха им се лице грчи.
Трговци народа звижде над тобом;
постао си ругло
и више те неће бити.’“
